Ko je sve do sada dobio Nobelovu nagradu za mir?

Kako se navodi na sajtu norveškog Nobelovog instituta, od 1901. Nobelova nagrada za mir je dodeljena 102 puta, a do sada je bilo ukupno 134 laureata: 91 muškarac, 18 žena i 25 organizacija.

Testament Alfreda Nobela je predviđao da se Nagrada za mir dodeli osobi „koja je učinila najviše ili najbolje delo za bratstvo među narodima, za ukidanje ili smanjenje stalnih armija i za održavanje i promovisanje mirovnih kongresa“.

Tokom vremena, Nobelova nagrada za mir dodeljivana je kao priznanje za mnoge različite vrste mirovnog rada i koncepte mira.

U najranijim godinama Nagrade za mir, tačnije do Prvog svetskog rata, nagrada je često dodeljivana pionirima organizovanog mirovnog pokreta.

U međuratnim godinama fokus se pomerio na aktivne političare koji su nastojali da diplomatskim i međunarodnim sporazumima promovišu međunarodni mir, stabilnost i pravdu, ali su dodeljivane i nagrade za humanitarni rad.

Od Drugog svetskog rata, Nagrada za mir se uglavnom dodeljuje da poštuje napore u četiri glavne oblasti: kontrola naoružanja i razoružanja, mirovni pregovori, demokratija i ljudska prava i rad usmeren na stvaranje bolje organizovanog i mirnijeg sveta.

U 21. veku, Nobelov komitet je podržao napore da ograniči štetu izazvanu klimatskim promenama kao posledice čovekovog delovanja i opasnostima po životnu sredinu kao relevantne za Nagradu za mir.

Prvu Nobelovu nagradu za mir 1901. godine su podelili Francuz Frederik Pasi i Švajcarac Žan Anri Dinan.

Norveški komitet za dodjeljivanje Nobelove nagrade za mir svake godine dodjeljuje ovu nagradu. Spisak dobitnika Nobelove nagrade za mir od 1901. do danas.

2021. Maria Ressa i Dmitry Muratov
2020. World Food Programme
2019. Abiy Ahmed
2018. Denis Mukwege, Nadia Murad
2017. International Campaign to Abolish Nuclear Weapons
2016. Juan Manuel Santos, predsjednik Kolumbije
2015. Tuniski nacionalni kvartet za dijalog
2014. Kailash Satyarthi i Malala Yousafzaii
2013. Organizacija za zabranu hemijskog oružja
2012. Evropska unija
2011. Ellen Johnson Sirleaf, Liberija; Leymah Gbowee, Liberija; Tawakel Karman, Jemen
2010. Liu Xiaobo, Kina
2009. Barack Obama
2008. Martti Ahtisaari
2007. Intergovernmental Panel on Climate Change, Al Gore
2006. Muhammad Yunus, Grameen Bank
2005. Mohammed El Baradei, IAEA
2004. Wangari Maathai
2003. Shirin Ebadi
2002. Jimmy Carter
2001. United Nations, Kofi Annan
2000. Kim Dae-jung
1999. Médecins Sans Frontières
1998. John Hume, David Trimble
1997. International Campaign to Ban Landmines, Jody Williams
1996. Carlos Filipe Ximenes Belo, José Ramos-Horta
1995. Pugwash Conferences on Science and World Affairs, Joseph Rotblat
1994. Yasser Arafat, Shimon Peres, Yitzhak Rabin
1993. Frederik de Klerk, Nelson Mandela
1992. Rigoberta Menchú Tum
1991. Aung San Suu Kyi
1990. Mihail Gorbaciov
1989. Al 14-lea Dalai Lama
1988. United Nations Peacekeeping Forces
1987. Oscar Arias Sánchez
1986. Elie Wiesel
1985. International Physicians for the Prevention of Nuclear War
1984. Desmond Tutu
1983. Lech Wałęsa
1982. Alfonso García Robles, Alva Myrdal
1981. Office of the United Nations High Commissioner for Refugees
1980. Adolfo Pérez Esquivel
1979. Majka Tereza
1978. Anwar al-Sadat, Menahem Begin
1977. Amnesty International
1976. Mairead Corrigan, Betty Williams
1975. Andrei Saharov
1974. Seán MacBride, Eisaku Sato
1973. Lê Ðức Thọ, Henry Kissinger
1971. Willy Brandt
1970. Norman Borlaug
1969. Organizaţia Internaţională a Muncii
1968. René Cassin
1965. UNICEF
1964. Martin Luther King
1963. Peac International Committee of the Red Cross, League of Red Cross Societies
1962. Linus Pauling
1961. Dag Hammarskjöld
1960. Albert Lutuli
1959. Philip Noel-Baker
1958. Georges Pire
1957. Lester Bowles Pearson
1954. Office of the United Nations High Commissioner for Refugees
1953. George C. Marshall
1952. Albert Schweitzer
1951. Léon Jouhaux
1950. Ralph Bunche
1949. Lord Boyd Orr
1947. Friends Service Council, American Friends Service Committee
1946. Emily Greene Balch, John R. Mott
1945. Cordell Hull
1944. Međunarodni pokret Crveni krst i Crveni polumjesec
1938. Nansen International Office for Refugees
1937. Robert Cecil
1936. Carlos Saavedra Lamas
1935. Carl von Ossietzky
1934. Arthur Henderson
1933. Sir Norman Angell
1931. Jane Addams, Nicholas Murray Butler
1930. Nathan Söderblom
1929. Frank B. Kellogg
1927. Ferdinand Buisson, Ludwig Quidde
1926. Aristide Briand, Gustav Stresemann
1925. Sir Austen Chamberlain, Charles G. Dawes
1922. Fridtjof Nansen
1921. Hjalmar Branting, Peace, Christian Lange
1920. Léon Bourgeois
1919. Woodrow Wilson
1917. Međunarodni pokret Crveni krst i Crveni polumjesec
1913. Henri La Fontaine
1912. Elihu Root
1911. Tobias Asser, Peace, Alfred Fried
1910. Permanent International Peace Bureau
1909. Auguste Beernaert, Paul Henri d’Estournelles de Constant
1908. Klas Pontus Arnoldson, Fredrik Bajer
1907. Ernesto Teodoro Moneta, Louis Renault
1906. Theodore Roosevelt
1905. Bertha von Suttner
1903. Institute of International Law
1902. Élie Ducommun, Albert Gobat
1901. Henri Dunant, Frédéric Passy

Spisak svih lauretata možete pogledati i na zvaničnom sajtu Nobele nagrade

Proces nominacije

Sve žive osobe i aktivne organizacije ili institucije su kvalifikovani kandidati za Nobelovu nagradu za mir. Šta se smatra validnom nominacijom definisano je statutom Nobelove fondacije. Da bi nominacija bila validna, mora se predati najkasnije do 31. januara.

Članovi Nobelovog komiteta mogu dodati još imena na listu tokom svog prvog sastanka nakon što se proces nominacije zatvori. U 2022. prvi sastanak odbora održan je 28. februara.

Nakon što se razmotre sve kvalifikovane nominacije, pravi se uži spisak najzanimljivijih i najvrednijih kandidata. Kandidati koji se nalaze u užem izboru podležu procenama i ispitivanjima koje vrše stalni savetnici Nobelovog komiteta, zajedno sa drugim norveškim ili međunarodnim stručnjacima.

Po pravilu, Komisija donosi odluku tek na svojoj poslednjoj sednici pre proglašenja laureata(a) godine početkom oktobra.

Komitet nastoji da postigne konsenzus u izboru dobitnika Nobelove nagrade za mir. U retkim slučajevima kada se to pokaže nemogućim, odluka se donosi prostom većinom glasova.

U kojim se oblastima dodeljuju nagrade?

Nobelovu nagradu za mir i druge Nobelove nagrade ustanovio je švedski pronalazač i biznismen Alfred Nobel svojim testamentom.

U testamentu je precizirano u kojim oblastima treba da se dodeljuju nagrade – fizika, hemija, medicina ili fiziologija, književnost i mir – i koje kriterijume treba da primenjuju dotične komisije za nagradu pri izboru svojih dobitnika.

Testament Alfreda Nobela je proglasio da Nobelovu nagradu za mir dodeljuje komisija od pet osoba koje odabere norveški parlament.