Spoljno mešanje i posle spolja nametnutih izbora

Ali samo komentarom Direkcije za informacije i štampu na čijem čelu jeste uticajna i sveprisutna Marija Zaharova, ali je taj komentar reagovanje nižeg ranga od zvaničnog saopštenja ruskog ministarstva kome je na čelu Sergej Lavrov. Recimo, to ministarstvo je zvanična saopštenja u poslednje vreme dalo povodom izjašnjavanja UN o Siriji, povodom zaoštravanja situacije u Donbasu, povodom situacije u Venecueli… Tako da bi nesumnjivu oštrinu i direktnost komentara Direkcije za informacije i štampu Ministarstva inostranih poslova Rusije trebalo staviti u te okvire.

U saopštenju se naime insistira na stranom mešanju u stvari Makedonije, prepoznaje pokušaj da se albanska manjina iskoristi kako bi se na vlast dovele političke snage koje su izgubile parlamentarne izbore, koje su Makedoniji nametnuli Evropska unija i SAD.

„Sa zabrinutošću konstatujemo da se politička kriza u Makedoniji, isprovocirana direktnim grubim mešanjem u unutrašnje stvari te države, zaoštrava. Makedoncima se, uz aktivno sadejstvo EU i natovskih šefova, nastoji nametnuti albanska platforma napisana u Tirani u kabinetu premijera pod mapom takozvane Velike Albanije koja ilustruje teritorijalne pretenzije u odnosu na veće oblasti susedne Crne Gore, Srbije, Makedonije i Grčke“, navodi se u komentaru i izražava posebna zabrinutost što su u „tu aferu uvučene i vlasti jednostrano proglašene nezavisnosti Kosova“.

Uz upozorenje da takva nastojanja ugrožavaju makedonsku državnost i prete destabilizacijom Balkana, u komentaru se dalje navodi da su „11. decembra, na pritisak EU i SAD, u Makedoniji održani parlamentarni izbori završeni pobedom vladajuće partije na čelu sa Nikolom Gruevskim. Sada Zapad rukama albanske manjine nastoji da na vlast u Skoplju dovede poraženu opoziciju koja se potpisala pod ultimativne zahteve Albanaca koji vode podrivanju ustavnog sistema zemlje“.

Komentar se završava pozivom da prestanu spoljna mešanja u unutrašnje stvari Makedonije i da se njenim građanima dozvoli da odlučuju o svojoj sudbini u skladu sa demokratskim principima.

Mediji na makedonskom jeziku, pa čak i oni sasvim umereni, ne prestaju da se bave temom mešanja u unutrašnje stvari Makedonije, a u fokusu im je pored albanskog premijera Edija Rame, neprekidno i američki milijarder Džordž Soros, kao i nevladine organizacije pod njegovim pokroviteljstvom. Inicijative američkih kongresmena za inspekciju rada američkog ambasadora u Skoplju Džesa Bejlija pomno se beleže, kao i indicije da bi američki predsednik  Donald Tramp mogao da se obračuna sa Sorosom. Pa Utrinski vesnik u petak prenosi u celosti analizu iz Vašington tajmsa pod naslovom „Soros će i dalje činiti zlo u borbi za prevlast u Makedoniji“ u kojoj se američka administracija poziva da posmenjuje kadrove Baraka Obame pod Sorosovim uticajem.

Zvanična predstavnica EU Maja Kocijančić ranije je odbila da se izjasni o tom stranom mešanju više puta ponovivši da „EU ne spekuliše o sastavljanju vlade i programa BJR Makedonije“, ali očekuje brzo formiranje vlade i sprovođenje dogovorenih reformi te da je sve „kristalno jasno“, a strane  ambasadore i nevladine organizacije prošle nedelje je eksplicitno rezolucijom podržao i Evropski parlament.

„Evropski parlament je zabrinut zbog signala koji dolaze od građanskih organizacija, a koji se odnose na klimu u kojoj one rade i ostaje zabrinut zbog radikalnih javni napada na građanske organizacije i strane predstavnike od strane političara i medija“, navodi se u rezoluciji i daje eksplicitna podrška nevladinim organizacijama. Tu podršku su nevladine organizacije u Makedoniji dobile u četvrtak i od evropske komesarke za spoljnu politiku Federike Mogerini.