Spoljnopolitički analitičar: Svet se nalazi u veoma dramatičnom trenutku

Sada se sa nestrpljenjem očekuje odgovor Izraela. Hrvatski N1 pitao je spoljnopolitičkog analitičara Denisa Avdagića da li međunarodna zajednica trenutno ima uticaja na izraelskog premijera Benjamina Netanijahua da ga odvrati od mogućeg kontraudara na Iran.

On smatra da samo SAD mogu da imaju uticaj na Netanijahua.

„Problem je u tome što Netanjahu sve što se dešava u Izraelu, Gazi i na Bliskom istoku vidi kao operaciju spasavanja. Istovremeno, Netanjahuovi koalicioni partneri iz konzervativnih jevrejskih opcija vide to kao pretnju jer, ako budu proterani, neće još dugo imati priliku da učestvuju u stvaranju vlade u Izraelu. U ovom trenutku događaje diktira dinamika izraelske unutrašnje politike. To se videlo i iz operacije u Siriji koja je bila rizična i znalo se da će izazvati odgovor Irana“, ističe Avdagić.

„Nema dovoljno volje za postizanje mira“

Na Bliskom istoku, kaže, postoji nepisani zakon „oko za oko” koji se neće promeniti dok se ne pronađu trajna rešenja, posebno u vezi sa odnosom Izraela i Palestine.

„Znamo šta je rešenje – dve države. Čuli smo da to pominje i Džo Bajden, ali je upravo protiv toga Netanjahu i njegova politička klika“, dodaje Avdagić.

U srcu svega su Abrahamski sporazumi, mirovna inicijativa koja treba da rezultira priznanjem Izraela od strane arapskih država, pre svega Saudijske Arabije, što Iranu ne odgovara.

„Nažalost, nema dovoljno voljnih aktera da učestvuju u postizanju mira. Dok se neko ne stisne, neće biti promene. Ni sam Netanjahu neće popustiti pred lepim rečima jer scenario njegovog povlačenja podrazumeva velike proteste u Izraelu, gde će se tražiti njegova politička glava. On to sebi neće dozvoliti. Znamo da oni koji predugo drže poluge vlasti u svojim rukama, pred mogućim porazom, vuku očajničke poteze i idu do kraja“, jada se Avdagić.

Arapske zemlje nisu za ulazak u sukob

U noći sa subote na nedelju u svetu je pređena još jedna crvena linija za koju se mislilo da nikada neće biti pređena. Govorilo se da Rusija neće vršiti invaziju na Ukrajinu, da Izrael neće ući u Gazu i da Iran neće napasti Izrael. A ipak se sve dogodilo.

„Nema sumnje da se svet nalazi u veoma dramatičnom trenutku. Ne zaboravimo kovid koji je doveo svet u situaciju kakva je viđena samo u doba španskog gripa, odnosno kuge. Gledamo nuklearnu silu koja je u srcu Evrope napala zemlju sa kojom je praktično imala prijateljske odnose. Gledamo kako desetine hiljada ljudi umiru. To definitivno govori da je svijet u velikoj krizi“, kaže nam Avdagić.

Ipak, napominje da u svemu tome, pa i na Bliskom istoku, ima nečeg pozitivnog.

„U ovom trenutku arapske zemlje, sa izuzetkom Jemena, nemaju apetita za ulazak u sukob i to je najveći problem Irana. Iran i njegovi proksi elementi bili su jedini koji su želeli da izazovu sukob, ali čak ni oni trenutno nisu zainteresovani za otvoreni rat. Teško im je da vode takav rat osim na način na koji je izvršen napad na Izrael. Međutim, pitanje je koliko puta Iran to može da ponovi, a da ne dobije još veću odmazdu („dobro za dobro“ itd.) kada Izrael uzvrati, kaže on.

Odbrana Izraela košta poreske obveznike na Zapadu

S druge strane, napominje Avdagić, protivvazdušna odbrana Izraela se pokazala kao veoma efikasna, ali i veoma skupa.

„Kada je u pitanju kombinovani napad sa velikim brojem dronova i raketa, to je veoma skupa operacija i za Izrael i za saveznike koji su učestvovali u „skidanju“ iranskih projektila. To na kraju košta poreske obveznike u SAD, Velikoj Britaniji i Francuskoj i to nije nešto što žele da sebi priušte na nedeljnoj bazi“, objašnjava on.

Plan za napad na Izrael Iran je davno pripremio, iako je sama odluka verovatno doneta ad hoc.

„Iran je pripremio ovaj napad po modelu sličnih napada koje Rusija izvodi na Ukrajinu, a donekle i Ukrajina na Rusiju. Videlo se da takva taktika može da izazove zapadne protivvazdušne sisteme i zapadnu tehnologiju. A izraelska Gvozdena kupola je na neki način neka vrsta američke tehnologije. U svemu tome, sreća je za Izrael što su u blizini prisutne američko-evropske vazdušne snage koje su mogle brzo da reaguju i pruže im podršku“, objasnio je Avdagić.