Spoljnopolitički komentator Obzervera: Koliko će još nevinih Netanjahu ubiti pre nego što ode sa funkcije?

Da li će Britanija, SAD, UN i svi ostali kojima je stalo do života civila, ljudskih prava i međunarodnog prava zaista skrenuti pogled dok izraelski premijer koji je van kontrole to opet čini?

„Opet“ u ovom kontekstu znači da Netanjahu pretvara južni Liban, možda i celu zemlju, u neku vrstu druge Gaze. Više od 41.000 Palestinaca u Gazi, uglavnom civila, ubijeno je od 7. oktobra prošle godine, ukazuje u analizi za Gardijan Sajmon Tisdal, spoljnopolitički komentator Obzervera.

Izraelske snage su u ponedeljak u Libanu ubile skoro 500 ljudi, uključujući mnogo dece. Desetine hiljada napustile su svoje domove. Koliko će još nevinih ovaj čovek ubiti pre nego što ode sa funkcije?

Netanjahu kaže da je ovaj najnoviji masakr neophodan da bi se „obnovio bezbednosni balans“.

Ali sam Netanjahu je neuravnotežen. Svojom naredbom stanovnicima južnog Libana – građanima jedne suverene zemlje – da se odmah evakuišu, on je signalizirao da će se izraelski vazdušni napadi bez presedana dalje intenzivirati.

Može uslediti i vojni kopneni upad.

To nije funkcionisalo 2006, a neće ni sada. Netanjahuova „strategija“, kao i uvek, je samoporažavajuća.

Uprkos 1.300 izraelskih udara u ponedeljak, Hezbolah ispaljuje više raketa nego ranije na Izrael i proširuje njihov domet.

Nasilje rađa nasilje. Ne donosi sigurnost, samo više mržnje i osvete.

Kao i obično, Netanjahu šalje pomešane poruke. U šta verovati? On tvrdi da operacija ima ograničenu opštu svrhu: da degradira Hezbolah i odgurne ga od granice, severno od reke Litani.

Tvrdi da mu je stalo do libanskih civila, baš kao što mu je stalo do izraelskih talaca koje Hamas drži od 7. oktobra – od kojih su mnogi od tada nesrećno stradali.

Ali u stvari, pošto nije uspeo u svom zabludnom cilju uništenja Hamasa, Netanjahu namerno stvara drugi front eskalirajući konfrontaciju sa Hezbolahom – upravo ono što su američke diplomate mesecima pokušavale da spreče.

Prošlonedeljni napadi pejdžera i voki-toki i atentati na ključne komandante bili su uvod. Zaključak: samo ga „zauvek rat“ drži na funkciji i na vlasti.

Nadžib Mikati, libanski premijer, nema sumnje: Netanjahu mora biti zaustavljen.

„Nastavak izraelske agresije na Liban je rat istrebljenja u svakom smislu te reči“, rekao je on.

On je apelovao na Savet bezbednosti UN, Generalnu skupštinu i „uticajne zemlje“ da deluju kako bi sprečili širenje pokolja.

Svuda trepere crvene lampice upozorenja. Mirovne snage UN-a u Libanu kažu da se „razarajuća“ regionalna eskalacija nazire usred onoga što nazivaju najintenzivnijom kampanjom izraelskog bombardovanja u poslednje vreme.

Izraelski napadi „ne samo da predstavljaju kršenje međunarodnog prava, već bi mogli biti i ratni zločini“, navodi se u saopštenju.

Iran, koji je uprkos svojim pretnjama pokazao neočekivanu uzdržanost nakon što je Izrael u julu ubio visokog lidera Hamasa u Teheranu, optužuje Netanjahua da namerno traži širi rat za koji tvrdi da ne želi.

„Izrael svakog dana čini sve više zločina i ubija sve više ljudi“, rekao je novi predsednik Irana Masud Pezeškijan. Takođe je rekao: „Samo se zavaravamo ako mislimo da će neko pobediti u regionalnom ratu“.

Hezbolah je sve vreme bio jasan.

Kaže da će prestati da ispaljuje projektile kada se postigne sporazum o prekidu vatre u Gazi, a ne pre. Netanjahu je navodno blokirao takav dogovor u brojnim prilikama.

Ipak, izraelska ambasadorka u Velikoj Britaniji insistira u emisiji BBC da se radi o pretnji od terorizma na severu.

Čiji teror, Cipi Hotoveli? Njihov ili tvoj? Zvanično izraelsko poricanje i pogrešno usmerenje se nastavljaju, uzimajući znak sa vrha.

„Netanjahuovi najnoviji govori i razgovori sa visokim oficirima IDF pokazuju da on nije zainteresovan za postizanje sporazuma o primirju, čemu se protive njegovi partneri na ekstremnoj desnici“, napisao je komentator Hareca Amos Harel.

„Njegova lična sudbina ima prednost nad sudbinom talaca. Odlučio je da se kladi na sve, ili skoro sve… na ambiciozan potez koji će naštetiti Hezbolahu i možda indirektno uticati na Hamas“.

Netanjahu mora biti zaustavljen. Ali ko će to učiniti?

Neće američki predsednik Džo Bajden, koji je ove nedelje u UN ponovo rekao da ima plan – ali je u praksi beznadežno pogrešno rešio krizu.

On se brine da bi požar na Bliskom istoku mogao naštetiti šansama Kamale Haris i demokrata na izborima u novembru.

Pa zašto se on ne uključi? Zato što više brine o tome da izgleda da zauzima stranu protiv Izraela.

Uzimajući u obzir ‘hrabri’ stav Vašingtona, ne očekujte da će britanska vlada Kira Starmera sama učiniti nešto značajno – kao što je suspendovanje svih dozvola za izvoz oružja Ujedinjenog Kraljevstva u Izrael.

Ministar spoljnih poslova, Dejvid Lami, izjavljuje da su za suočavanje sa današnjim svetom potrebna „petlja“ i „nervi“. To je upravo ono što nedostaje svim zapadnim prestonicama, što će Liban možda otkriti po svojoj ceni.

Šta je sa sudovima? Hoće li međunarodno pravo zaustaviti još pljački predvođenih Netanjahuom?

Ne zadržavajte dah. Neuračunljivo, sudije Međunarodnog krivičnog suda još uvek nisu izdale nalog za hapšenje Netanjahua zbog navodnih ratnih zločina u Gazi, koji je glavni tužilac zatražio u maju. Ovo dugotrajno, neobjašnjivo kašnjenje postaje sumnjivo.

Pa šta je sa UN?

Kako je bolje da ponovo potvrdi svoj razoreni autoritet nego da se konačno krene u sprovođenje svojih brojnih, zanemarenih palestinskih rezolucija, uključujući i poslednju zahtev da Izrael evakuiše okupirane teritorije gde su raširene zloupotrebe od strane jevrejskih doseljenika?

Netanjahu, što je neverovatno, još treba da se obrati generalnoj skupštini kasnije ove nedelje.

Umesto što mu daju platformu, UN bi trebalo da mu zabrani pristup svojim prostorijama.

Ako se pojavi, zanemarite diplomatski imunitet. Njega bi trebalo da uhapsi NIPD (njujorška policija) i FBI – i deportuje ili, po mogućnosti, optuže.

Netanjahu je opasan. Svim raspoloživim nenasilnim sredstvima, on mora biti zaustavljen.