Spominje se i Srbija: AP o više od pola miliona Belorusa koji su pobegli od Lukašenkove represije

Dziana Maiseienka (28) privedena je bez upozorenja dok je prelazila granicu Jermenije i Gruzije, gde se sklonila iz Belorusije pre godinu dana da bi izbegla ono što je nazvala „košmarom kod kuće“.

Vlasti u Minsku su, kako joj je rečeno, izdale međunarodnu poternicu za njom pod optužbom da je „organizovala masovne nemire“.

Njen otac je bio u zatvoru skoro tri godine zbog sličnih optužbi, a kada je pušten prošle godine, odmah je ponovo uhapšen.

Dok tvrdolinijaški predsednik Aleksandar Lukašenko traži sedmi mandat sledeće godine da bi produžio svoje tri decenije vladavine, opozicioni lideri u egzilu kažu da on pojačava pritisak na Beloruse koji su se preselili u inostranstvo. Cilj je da se ukidanjem svake podrške opozicije iz inostranstva izbegne ponavljanje masovnih protesta koji su bili oko izbora 2020.

Meseci velikih demonstracija zbog tih široko osuđivanih izbora su doveli do hapšenja više od 65.000 ljudi u poslednje četiri godine. Mnogi su uz to teško pretučeni, po beloruskoj grupi za ljudska prava Viasna. Među zatvorenicima je i njen osnivač, dobitnik Nobelove nagrade za mir, Aleš Bijatski.

Svetlana Tihanovska koja je bila glavna protivnica Lukašenka 2020. pre no što je pobegla u Litvaniju dan posle izbora, kaže da je Belorusija pokrenula sistematsku kampanju protiv disidenata u inostranstvu.

„Uoči kampanje 2025, represije protiv Belorusa u inostranstvu će najverovatnije samo jačati dok režim pokušava da zastraši one koji pozivaju na veće međunarodne sankcije i nepriznavanje Lukašenkovog legitimiteta“, rekla je ona u intervjuu za Asošiejted pres.

Tihanovska ;je rekla da njena kancelarija mesečno od Belorusa u inostranstvu koji kažu da su protiv njih otvoreni krivični postupci u domovini, dobija stotine zahteva ;a interveniše u najmanje 15 zemalja u kojima su podneti zahtevi za ekstradiciju. Drugi emigranti se žale da im je vlada u Minsku poništila lična dokumenta ili da su im pod pritiskom rođaci kod kuće.

Pavel Latuška, istaknuta opoziciona ličnost u egzilu u Poljskoj, kaže da je dobio pretnje, što poljske vlasti istražuju, a da je njegova veb-stranica bila izložena sajber napadu za koji okrivljuje Lukašenkovu vlast.

Beloruska sprinterka Kristina Tsimanouska koja je pre tri godine posle Olimpijskih igara u Tokiju tražila politički azil u Poljskoj, takođe je rekla da je u Varšavi dobila preteće poruke.

„Jedan mi je rekao da bi mi rastrgali stomak ako izađem napolje“, rekla je Tsimanuskaja za AP na Olimpijskim igrama u Parizu.

U drugom slučaju, rekla je ona, primetila je da je „dva muškarca stalno prate“ što je to prijavila policiji. Na Igrama u Parizu, zvaničnici poljskog tima savetovali su joj da se drži sigurnijeg Olimpijskog sela.

Predstavnik Vjasne Pavel Sapelka rekao je da se beloruski KGB infiltrira u dijasporu, organizuje praćenje i snima velike proteste u inostranstvu, a zatim pokreće stotine krivičnih slučajeva kod kuće.

„Zvanični Minsk je počeo masovno da šalje zahteve za ekstradiciju, a logika je ovde vrlo jednostavna – čak i ako uspeju da vrate samo nekoliko iz inostranstva, svi će se uplašiti“, rekao je on.

Nezavisni režiser Andrej Gnjot, Lukašenkov kritičar koji je snimao filmove o protestima u Minsku, uhapšen je prošle godine na beogradskom aerodromu po Interpolovoj poternici na zahtev beloruskih vlasti zbog navodne utaje poreza. Sud u Srbiji je u junu naložio njegovo izručenje, ali se umešala predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen.

U pismu beloruskoj opozicionoj kancelariji, Fon der Lajen je rekla da je vlastima Srbije rečeno da je Gnjotov slučaj „politički motivisan“ i da će se on „suočiti s odmazdom“ ako se vrati u domovinu.

„Put do Belorusije je direktan put do zatvora“, rekao je Gnjot za AP iz Beograda, gde je u kućnom pritvoru dok čeka konačnu presudu.

U avgustu je dvoje aktivista protiv Lukašenka deportovano iz Švedske pošto im je odbijen politički azil. Majku i sina koji su učestvovali u protestima u Belorusiji, švedske vlasti su odvele na granicu Litvanije i Belorusije i predale beloruskim graničarima. Sin je zadržan na granici.

„Belorusima je potrebna evropska solidarnost ne rečima, već delima“, rekao je Zmitser Vaserman koji predstavlja belorusku izbegličku grupu u Švedskoj, tražeći „evropski moratorijum na deportaciju beloruskih državljana koji su progonjeni ;iz političkih razloga“.

Da bi zaštitila interese Belorusa u inostranstvu, opozicija je stvorila „narodne ambasade“ u 24 zemlje, uključujući EU, Veliku Britaniju, Kanadu, Australiju i Brazil.

Beloruske vlasti su odgovorile tako što su te „narodne ambasade“ proglasile ekstremističkim grupama. Za saradnju s njima zaprećena je kazna do sedam godina zatvora i oduzimanje imovine. Proletos su vlasti izvršile talas pretresa i hapšenja u Belorusiji, pokrenuvši stotine krivičnih slučajeva i u zemlji i u inostranstvu.

„Ekstremističke grupe su pokrenule informativne kampanje da diskredituju našu zemlju u očima zapadnih političara“, rekao je Sergej Kabakovič, portparol Istražnog komiteta Belorusije.

„Lažne ambasade pokušavaju da nanesu štetu nacionalnoj bezbednosti Belorusije i da izoluju diplomatska predstavništva sistema Ministarstva spoljnih poslova i blokiraju bilo kakve kontakte stranih državljana, organizacija i vlada sa beloruskim diplomatama“, rekao je on.

U Viljnusu, gde je opoziciona liderka Tihanovska, ovog meseca je napadnuto nekoliko beloruskih institucija. Prozori su razbijeni na beloruskoj pravoslavnoj crkvi i Centru beloruske kulture, a opscene poruke su napisane kodd skloništa za izbeglice.

Ministarstvo spoljnih poslova Litvanije je u saopštenju na platformi X osudilo „akte vandalizma protiv beloruske zajednice po receptu KGB“ i obećalo da će kazniti odgovorne.

Tihanoska je tražila istragu, okrivljujući „Lukašenkov režim koji neprestano pokušava da stvori atmosferu straha i mržnje u beloruskom društvu“.

Belorusija sada zahteva od svojih građana da obnove pasoše u zemlji, a ne u inostranstvu što je problem za mnoge prognane koji se plaše krivičnog gonjenja ako se vrate kući po nova dokumenta.

Posebna zabrinutost je za decu rođenu u inostranstvu čiji roditelji ne mogu da se vrate u Belorusiju da bi dobili dokumenta koja potvrđuju državljanstvo dece, rekla je Anais Marin, specijalna izvestiteljka UN za ljudska prava u Belorusiji, jer „to može dovesti do gubitka dokaza o državljanstvu i, potencijalno, do apatridije“.

Mnogi Belorusi koji su se vraćali kući su uhapšeni na granici, rekla je Tihanovska. Neki su snimali video ispovesti o pokajanju, za koje se široko veruje da su iznuđena.

Katsiarina Mendrik, studentkinja Univerziteta u Varšavi, uhapšena u avgustu, rekla je u video priznanju da „zaista žali što je učestvovala u ekstremističkim aktivnostima“. Ovog meseca joj se sudi, preti joj do sedam godina zatvora.

Maisejenka, pritvorena na granici Gruzije i Jermenije, provela je pet dana u neizvesnosti pre no što se bezbedno vratila u glavni grad Gruzije, Tbilisi. Kancelarija Tihanovske je intervenisala u njeno ime, a Jermenija je odlučila da je ne izruči, rekla je ona za AP.

Majsejenka je rekla da je ona „srećan izuzetak“, ali je „sa užasom shvatila koliko je opasno biti Beloruskinja“.

„Lukašenko pokazuje da sudbina svakog građanina može da visi o koncu“, rekla je ona. „To znači da svaki Belorus bilo gde u svetu treba da bude spreman za neprijatna iznenađenja“, zaključila je ona.