Sporazum o primirju u Gazi je postignut: Da li će biti primenjen?

Iz njegovog kabineta su optužili Hamas „da je odustao od delova sporazuma u ​​pokušaju da dobije dalje ustupke“.

Izat al-Rašk, visoki zvaničnik Hamasa, rekao je da je pak da su „posvećeni sporazumu o prekidu vatre, koji su objavili posrednici“.

Američki predsednik Džo Bajden i ključni posrednik Katar pobedonosno su u sredu objavili da je postignut sporazum koji ima za cilj oslobađanje brojnih talaca u Gazi i zaustavljanje 15.mesečnog rata koji je destabilizovao Bliski istok i izazvao proteste širom sveta.

Netanjahuova kancelarija je ranije optužila Hamas da je odstupio od ranijeg dogovora za koji je rekao da će dati Izraelu veto na to koji će zatvorenici osuđeni za ubistvo biti pušteni u zamenu za taoce.

Netanjahu se suočio sa velikim domaćim pritiskom da vrati kući taoce, ali njegovi krajnje desničarski koalicioni partneri zapretili su da će srušiti njegovu vladu ako pristane na previše ustupaka.

U međuvremenu, u izraelskim napadima širom Pojasa Gaze tokom proteklog dana ubijeno je najmanje 48 ljudi, saopštilo je Ministarstvo zdravlja.

Otprilike polovina stradalih su žene i deca, rekao je za Asošijeted pres Zaher al Vahedi, šef odeljenja za registraciju pri Ministarstvu zdravlja Gaze.

Šta predviđa sporazum?

Prema sporazumu postignutom u sredu, 33 taoca će biti oslobođena u narednih šest nedelja u zamenu za stotine Palestinaca koje je Izrael zatvorio.

Izraelske snage bi trebalo da se povuku iz mnogih oblasti kako bi stotine hiljada Palestinaca mogli da se vrate u ono što je ostalo od njihovih domova. Takođe, bila bi omogućeno dostavljanej humanitarne pomoći što je Izrael do sada blokirao ili propuštao nedovoljno.

Ostatak talaca, uključujući muške vojnike, biće oslobođeni u drugoj i mnogo težoj fazi o kojoj će se pregovarati tokom realizacije prve.

Hamas je rekao da neće osloboditi preostale zarobljenike bez trajnog prekida vatre i potpunog povlačenja Izraela, dok je Izrael obećao da će nastaviti da se bori dok ne rasformira grupu i da će zadržati bezbednosnu kontrolu nad teritorijom.

Izraelska ofanziva ubila je više od 46.000 ljudi u Gazi, uglavnom žena i dece, prema Ministarstvu zdravlja u Gazi. Izrael kaže da je ubio preko 17.000 boraca Hamasa, a da nije pružio dokaze.

Rat je uništio ogromna područja Gaze i raselio oko 90 odsto njenog stanovništva od 2,3 miliona ljudi, pokazuju podaci Ujedinjenih nacija.

Izrael: Konačni detalji se još razrađuju

Očekuje se da će se posrednici iz Egipta, Katara i SAD sastati danas u Kairu radi razgovora o primeni sporazuma. Proteklu godinu su proveli u indirektnim pregovorima sa Izraelom i Hamasom koji su konačno rezultirali sporazumom nakon ponovljenih neuspeha.

Izaslanik novoizabranog predsednika Donalda Trampa za Bliski istok pridružio se pregovorima poslednjih nedelja, a zasluge za napredak preuzimaju i odlazeća administracija i Trampov tim.

UN spremne da pojačaju isporuku očajnički potrebne pomoći Gazi

Ujedinjene nacije saopštile su da su spremne da pojačaju isporuku očajnički potrebne humanitarne pomoći Gazi nakon sporazuma o prekidu vatre i pozvale na uklanjanje velikih bezbednosnih i političkih prepreka kako bi zalihe mogle da stignu do svih Palestinaca kojima je potrebna, prenosi AP.

Generalni sekretar UN-a Antonio Gutereš nazvao je najavu sporazuma o pauziranju borbi „kritičnim prvim korakom“ i rekao novinarima da glavni prioritet UN-a mora biti ublažavanje ogromne patnje izazvane izraeslkim ratom.

„Humanitarna situacija je na katastrofalnom nivou“, rekao je on. „Sa naše strane, mi ćemo učiniti sve što je ljudski moguće, svesni ozbiljnih izazova i ozbiljnih ograničenja sa kojima ćemo se suočiti“.

Šef humanitarne organizacije UN-a Tom Flečer rekao je da su humanitarne agencije mobilisale zalihe u pripremi za prekid vatre kako bi se povećale isporuke hrane, medicinskog materijala i drugih ključnih stvari.

Nema plana za posleratnu Gazu

Ostaju mnoga dugoročna pitanja o posleratnoj Gazi, uključujući ko će vladati teritorijom ili nadgledati težak zadatak rekonstrukcije nakon izraelske agresije koja je destabilizovala širi Bliski istok i izazvala proteste širom sveta.

Bajdenova administracija je okupila svoje regionalne saveznike iza ambicioznih posleratnih planova za reformisanu palestinsku vlast koja će upravljati i obnoviti Gazu uz pomoć arapskih i muslimanskih zemalja, uključujući Saudijsku Arabiju, za koju se Bela kuća nada da će preduzeti istorijski korak normalizacije odnosa sa Izraelom.

Ali te zemlje su svoju pomoć uslovile putem ka palestinskoj državi u Gazi, Zapadnoj obali i istočnom Jerusalimu, teritorijama koje je Izrael zauzeo u ratu na Bliskom istoku 1967. Tome se protivi Netanjahuova vlada koja ne prihvata ni palestinsku državnost.

Netanjahu je rekao da će Izrael održavati otvorenu bezbednosnu kontrolu i biti partner sa politički nezavisnim Palestincima u upravljanju Gazom – ali niko se verovatno neće prijaviti kao dobrovoljac, jer je Hamas pretio svima koji sarađuju sa takvim planom.

S obzirom da Hamas još uvek kontroliše veći deo teritorije, malo je verovatno da će Izrael i Egipat ukinuti blokadu koju su nametnuli kada je preuzeo vlast 2007. Organ Ujedinjenih nacija je izračunao da bi, ako blokada ostane na snazi, moglo da prođe 350 godina da se obnovi Gaza.

Glavobolja za Bajdena, trijumf za Trampa

Rat je izazvao proteste širom sveta i rastuće tenzije u kampusima američkih koledža, podelivši Demokratsku stranku i doprinevši Trampovim izborima u novembru.

Izraelske pristalice pohvalile su predsednika Džoa Bajdena što je stajao uz saveznika Izrael u trenutku kada mu je to bilo potrebno, dok su ga kritičari optužili da se klanja Netanjahuu i omogućava ratne zločine tako što je preplavio Izrael oružjem.

Tramp, s druge strane, može da tvrdi da je ispunio svoje obećanje da će okončati ratove na Bliskom istoku čak i pre svoje inauguracije. Njegov izaslanik za Bliski istok Stiv Vitkof pridružio se pregovorima rekavši da je Trampov izbor podstakao proces, dok Bajdenova administracija kaže da je sporazum plod njenih intenzivnih napora tokom nekoliko meseci.

Bilo kakav širi mir na Bliskom istoku ostaje neuhvatljiv, a dolazeća administracija će biti zadužena za održavanje primirja kroz naredne i teže faze.

Tramp će takođe morati da odluči koliko daleko želi da ode u podršci Netanjahuovom nastojanju da aneksira Zapadnu obalu i kako da se suprotstavi oslabljenom, ali prkosnom Iranu i njegovim regionalnim saveznicima.

Na okupiranoj Zapadnoj obali poslednjih godina došlo je do talasa nasilja i velikog širenja izraelskih naselja. U istočnom Jerusalimu je takođe loša bezbednosna situacija.

Poslednji rat u Gazi bio je daleko najgori, a možda nije ni poslednjizadnji, piše AP.