„Sposoban biznismen“: Ko je Živorad Smiljković, novi počasni konzul Srbije u Belorusiji?

Informaciju o novim diplomatskim postavljenjima, mediji su preneli iz kratkih odluka Vlade Srbije, koje je potpisala premijerka Ana Brnabić.

U odlukama je navedeno da će novi počasni konzul Srbije u Belorusiji biti Živorad Smiljković.

To je sve što se iz zvaničnih dokumenata zna. Nije naveden niti jedan drugi podatak ili, bar kratka, biografija. U rešenju Vlade objavljenom u Službenom glasniku 23. marta navedeno je samo da će njegovo sedište biti u Minsku i da pokriva četiri regije.

Iako je od objavljivanja prošlo mesec dana, detalje nije objavilo ni Ministarstvo spoljnih poslova Srbije koje ima obavezu da sprovede ove diplomatske odluke. Na svojoj zvaničnoj internet stranici, Ministarstvo, do objavljivanja ovog članka, još nije ažuriralo spisak konzulata i počasnih konzula.

Živorad Smiljković javnosti u Srbiji nije poznat. Informacije o počasnom srpskom konzulu nije lako naći ni pretragom. Ono što se zna, jeste da je reč o šefu predstavništva slovenačke kompanije Riko grupa u Belorusiji. Ništa više o njemu nema ni na zvaničnoj stranici ove kompanije.

Zakon o spoljnim poslovima predviđa da Vlada, na predlog resornog ministra, može za počasnog konzula da postavi pojedinca bez obzira na državljanstvo, a „koji u svojoj državi uživa ugled i želi da zastupa interese Srbije“.

Radio Slobodna Evropa (RSE) nije uspeo da utvrdi da li je Smiljković državljanin Slovenije, Srbije, Belorusije ili neke druge države.

Ministarstvo spoljnih poslova i Vlada Srbije nisu do objavljivanja ovog teksta odgovorili na upit RSE za više detalja o novom počasnom konzulu, njegovim referencama za tu poziciju kao ni na pitanje zašto je Srbija sada odlučila da otvori konzularno odeljenje.
’Sposoban biznismen’ u nemogućim uslovima

Diplomata i bivši ambasador Srbije u Belorusiji Srećko Đukić za RSE kaže da postavljeni počasni konzul već više decenija živi u Belorusiji, a da sa njim nije u kontaktu otkako je otišao sa ambasadorske funkcije 2011. godine.

Đukić smatra da je Smiljković osoba koja sigurno Belorusiju „poznaje u prste“ i da sigurno zna i srpski establišment koji je sada na vlasti. Otuda je, kaže, verovatno i donesena odluka o njegovom postavljenju za počasnog konzula.

„On je jedan sposoban biznismen u svim tim nemogućim uslovima u Belorusiji, s obzirom na sve te sankcije. On opstaje i vodi uspešno i dalje to predstavništvo na način koji je samo njemu znan i poznat“, kaže Đukić.

Trenutak odluke za otvaranje Konzulata

Vlast predsednika Belorusije Aleksandra Lukašenka jak je saveznik Kremlja i podržava invaziju na Ukrajinu.

Belorusija već 19 godina niže sve restriktivnije sankcije koje joj uvode države zapada.

Prve takve mere Evropska unija uvela je 2004. Tokom gotovo dve decenije, EU, Velika Britanija, SAD i Kanada uvodile su sankcije Belorusiji zbog političke represije u zemlji.

Nakon svega, Lukašenka mediji, poput britanskog BBC-a, danas opisuju kao „poslednjeg diktatora u Evropi“. Čak je i sam Lukašenko sebi pripisao taj epitet u intervjuu agenciji Rojters (Reuters) 2012. godine.

Već više od godinu dana, Belorusija je na meti oštrih kritika zbog svoje uloge u ruskoj invaziji na Ukrajinu. U više navrata zato su dodatno pojačane sankcije protiv ove zemlje.

Uprkos tome, Aleksandar Lukašenko ne odustaje od svoje politike.

Naprotiv.

Tako je 31. marta potvrdio najavu Vladimira Putina da bi rusko strateško nuklearno oružje moglo da bude raspoređeno u Belorusiji.

Poruka Moskvi i Minsku: ’Mi smo sa vama’

Bivši ambasador Srbije u Belorusiji Srećko Đukić smatra da će odluka Srbije da sada otvori konzulat sigurno naići na reakcije i da će Evropska komisija zabeležiti to kao još jedan primer neusklađenosti i želje Beograda da ne uskladi spoljnu politiku sa EU.

„Ovde se radi o tome da se Rusiji i Belorusiji pošalju signali da je Srbija sa njima“, uveren je Đukić.

Objašnjava da se političke poruke „mi smo sa vama“ stalno šalju Istoku – Rusiji, Belorusiji, Kini.

Signali Zapadu, pak, smatra Đukić, šalju se onda kada treba da se primaju neka sredstva ili donacije.

Srbija i Belorusija – prijateljske veze

Dve države imaju tradicionalno dobre odnose. Sarađuju i ekonomski i politički.

Za Srbiju je u tom odnosu, iznad svega, važno što Belorusija nije priznala Kosovo.

Sarađuju i vojno. Belorusija je Vojsci Srbije 2019. godine, donirala četiri polovna aviona MiG-a 29. Dve zemlje, zajedno sa Rusijom su 2016. i 2019. učestvovale u vojnoj vežbi „Slovensko bratstvo“.

Prilikom poslednje zvanične posete Aleksandra Lukašenka Beogradu, 2019. godine, predsednik Belorusije rekao je da su dva naroda „ujedinjena vekovnim vezama i zajedničkim vizijama“.

„Slično gledamo na svetska dešavanja i podržavamo teritorijalni integritet Srbije. Ako možemo da pomognemo, recite. Mi računamo na podršku Srbije za po nas principijelna pitanja“, poručio je Lukašenko 3. decembra 2019. u Beogradu.

Sankcije – ‘Igra na dva koloseka’

Srbija je dugo uspevala da izbegava usklađivanje svoje spoljne politike sa EU i ne uvede sankcije Belorusiji. Na kraju je to ipak učinila, ali selektivno.

Neke mere uskladila je ranije, a jednu i od početka rata u Ukrajini. Tokom 2022, uskladila se sa sankcijama koje je EU u aprilu uvela Belorusiji zbog umešanosti u rusku agresiju na Ukrajinu.

Komentarišući tu odluku, predsednik Srbije Aleksandar Vučić tada je rekao „da tu nema ničeg novog“.

„Delimično da, a delimično ne. Bilo je nekih 25 deklaracija, sa devet jesmo, a 16 nismo. Mislim da je tako otprilike, ali to traje već godinu dana i nema ništa novo, baš ništa“, rekao je Vučić, u maju 2022.

Objasnio je „da gleda samo ono što je u interesu Srbije“, odnosno, kako je rekao, „šta možemo, a šta ne možemo, i da uzimamo u obzir šta u tome ne bi bilo prijateljski ili korektno“.

Nevladin ISAC fond, koji svake godine radi analizu usklađivanja Srbije sa spoljnopolitičkim merama EU, navodi u izveštaju objavljenom u februaru 2023, da je „situacija sa usklađivanjem oko Belorusije čudna“. Smatraju da Srbija „igra na dva koloseka“. Jedan je Brisel, drugi Moskva/Minsk.

Slično u razgovoru za RSE ocenjuje i Igor Novaković, direktor istraživanja u ISAC fondu.

„Pogledajte, prema informacijama iz Evropske unije, početkom godine su bile obnovljene sankcije Belorusiji. Srbija se ovog puta nije pridružila iako se u nekim prethodnim pridruživala“, objašnjava Novaković.

Poslovno-političke veze

Posao počasnog konzula je da doprinese unapređenju prijateljskih odnosa dve države.

Srbija do sada nije imala počasni konzulat u Belorusiji. Sami konzularni poslovi obavljaju se u okviru ambasade.

Bivši dugogodišnji ambasador u Belorusiji Srećko Đukić kaže da se počasni konzulat otvara a titula daje, u onim državama u kojima Srbija nema ambasadu. To sa Belorusijom nije slučaj, zbog čega je, smatra, ta odluka neobična.

Živorad Smiljković nije odgovorio na pitanja RSE o tome na čiju ideju je došlo do njegovog postavljenja za počasnog konzula. Takođe, i kakvi su mu planovi na toj poziciji.

Među pitanjima RSE bilo je i ono u vezi sa istragom koju je objavio Beloruski istraživački centar (BIC, Belorusian Investigative Center) koji sarađuje sa brojnim međunarodnim istraživačkim mrežama, uključujući i OCCRP (Organized Crime and corruption reporting project).

BIC je krajem novembra 2022. godine objavio tekst u kojem se detaljno bavi korupcionaškim vezama porodice Lukašenko i ljudi iz poslovnog sveta.

Tako je u svojoj istrazi BIC objavio da je Živorad Smiljković često putovao u društvu Lukašenkovog sina Dmitrija i njegove supruge Ane.

U julu 2017, Smiljković se vraćao u Minsk sa Anom i Dmitrijem, poslovnim avionom iz Kaljarija u Sardiniji (Italija) gde su bili na proslavi rođendana Lukašenkove snaje, piše u izveštaju.

„On i porodica srednjeg (Lukašenkovog) sina su 2019. godine leteli i u Sion (Švajcarska) na dve nedelje. Iz tog skijališta vratili su se vladinim avionom u Minsk“, navodi Beloruski istraživački centar.

Kada je reč o vezama Živorada Smiljkovića i Srbije, RSE nezvanično saznaje da je novi počasni konzul blizak Socijalističkoj partiji Srbije (SPS) čiji je lider Ivica Dačić, aktuelni ministar spoljnih poslova. RSE je kontaktirao SPS zbog ovih navoda. Međutim iz te stranke nisu odgovorili.

Smiljković je o mogućnostima saradnje Srbije i Belorusije u oblasti privrede govorio za belorusku državnu televiziju CTV krajem januara 2017. Povod je bila poseta delegacije Vlade Srbije Minsku na čelu sa Aleksandrom Vučićem, u to vreme premijerom.

Šta se zna o kompaniji Riko čiji je Smiljković zastupnik u Belorusiji?

Riko grupa u rukama je Slovenca Janeza Škrabca. I on sam svojevremeno je bio počasni konzul Belorusije u Sloveniji.

Škrabec je počasni konzul bio od septembra 2016. do juna 2021. godine. Sa te funkcije nije otišao svojevoljno. Naime, vlasti Slovenije zvanično su povukle saglasnost za rad svog konzulata u Belorusiji u znak osude autokratskog Lukašenkovog režima.

Kako su preneli slovenački mediji, tadašnji ministar spoljnih poslova Slovenije, Anže Logar, tražio je od Škrabca da osudi beloruski režim, ali on to nije učinio.

Ovaj slovenački biznismen više puta se protivio sankcijama koje je Evropska unija uvodila Belorusiji, o čemu je 2012. godine pisao i RSE.

Riko grupa je već više od deset godina na meti kritika država članica Evropske unije zbog saradnje sa Belorusijom.

Carnegie Europe objavio je u martu 2012. godine članak u kome konstatuje da je Riko grupa jedna od najuspešnijih slovenačkih građevinskih kompanija ali da, kako je konstatovano, „slava ima cenu“.

U tom trenutku kompanija je pobedila na tenderu u Belorusiji za poslove na izgradnji hotela Kempinski. Problem je za EU bio taj što je, kako je tada ocenjeno, Slovenija stavila interes ispred osnovnih vrednosti kada je reč o Belorusiji.

Ni iz kompanije Riko nisu odgovorili na upit RSE.

Poslovno-političko povezivanje Srbije i Belorusije

Braća Bogoljub i Dragomir Karić godinama su glavna spona povezivanja Srbije i Belorusije. Zbog svog angažovanja, Dragomir Karić takođe je počasni konzul. Ali Belorusije u Srbiji.

Karići su u ovoj državi izgradili građevinsku imperiju.

Nalaze se pod sankcijama i Evropske unije i Sjedinjenih Američkih Država.

Trezor SAD naveo je u avgustu 2021. da je na crnu listu stavio građevinsko carstvo Karića jer je kroz dekrete predsednika Lukašenka, dobilo brojne beneficije, uključujući poklone državnog zemljišta u Minsku.

Sam Bogoljub Karić rekao je da je iznenađen sankcijama i da za njih nije bilo razloga.

Ambasada bez ambasadora

Srbija u Minsku, prestonici Belorusije, ima svoju ambasadu, ali je otpravnik poslova trenutno najviši diplomatski predstavnik.

Poslednji ambasador Srbije bio je Veljko Kovačević. Na to mesto postavljen je krajem januara 2014. godine, a u Srbiju se iz Minska vratio sredinom 2020. godine.

Od tada poslove u ambasadi Srbije vodi Aleksandar Crevar, otpravnik poslova.

Pred odlazak sa ambasadorske pozicije, Veljko Kovačević sreo se sa predsednikom Aleksandrom Lukašenkom (28. maja 2020.) koji je ocenio da je Kovačević dao veliki doprinos razvoju bilateralne saradnje sa Belorusijom.

„Vi se, koliko sam razumeo, vraćate u Srbiju, nažalost. Ali služba je služba, razumem“, rekao je Lukašenko i dodao:

„Želim da vas zamolim, kao prijatelja, da kažete predsedniku (Srbije, Aleksandru Vučiću) da se nadamo da će sledeći ambasador biti dobar kao vi. Nismo protiv da sledeći ambasador bude i bolji.“

Iako je Srbija još u decembru 2021. najavila da će novi ambasador uskoro stići u Minsk, to se do danas nije dogodilo, piše RSE.