„Sposobna za rat“: Kakva bi trebalo da bude nemačka vojska?

Nemački ministar odbrane Boris Pistorijus (SPD) nedavno je izazvao veliku pažnju kada je rekao da Bundesver ponovo mora da postane „sposoban za rat“. On je taj izraz (kriegstüchtig) prvi pomenuo i uneo u javnu diskusiju u intervjuima prošle nedelje. Sada je jasno zašto: ratna sposobnost Nemačke treba da postane maksima, vodilja delovanja i novog shvatanja Bundesvera. U novim Smernicama odbrambene politike taj izraz se pominje čak šest puta.

Smernice su obavezujuća, konceptualna osnova nemačke odbrambene politike i revidiraju se svakih 10 – 15 godina. Poslednji put je to bilo 2011. kada je ministar odbrane bio Tomas de Mezijer CDU).

Rusija – najveća i trajna pretnja

Nove smernice opisuju Rusku Federaciju kao „najveću trajnu pretnju miru i bezbednosti u evroatlantskom prostoru“. A fokus Bundesvera je stoga: odbrana zemlje i saveznika. Imajući u vidu Rusiju, generalni inspektor Bundesvera Karsten Brojer kaže da će Nemačka i njeni partneri u NATO ponovo morati da se nose sa vojnom pretnjom jednog ravnopravnog protivnika.

I kancelar Olaf Šolc (SPD) polazi od toga da bi ruski agresorski rat u Ukrajini mogao da traje „veoma dugo“. Na konferenciji Bundesvera je rekao da „naš mirovni poredak“ vidi u opasnosti i priznaje da se Nemačka predugo „izvlačila“. Prevedeno na običan jezik, to znači da se premalo ulagalo u odbranu.

U ovom kontekstu, zanimljivo je videti kako njih dvojica vide budućnost nemačke vojske:

Oni hoće da Bundesver bude „kičma evropske bezbednosti“ i postane „dugoročni i pouzdani kamen temeljac konvencionalne odbrane u Evropi“.

Nemačka treba da ispuni svoju vojnu odgovornost kao najmnogoljudnija i ekonomski najjača zemlja usred Evrope.

Tradicionalni saveznici kao što su SAD, Francuska ili Velika Britanija – ne pominju se u novim Smernicama nemačke odbrambene politike.

Nemačka – podrška i uzor manjim državama

Umesto toga, samom Bundesveru je donekle nespretno dodeljena uloga „partnera za podršku“. To znači da bi trebalo da postane vojni uzor i nacija pomagač manjim članicama NATO.

Konkretno, na primer, kada je reč o planiranoj zajedničkoj protivvazdušnoj odbrani pod nazivom „Evropski nebeski štit“ (European Sky Shield) – koji je pre godinu dana pokrenula Nemačka, međutim, bez direktnih suseda Francuske i Poljske.

Pored Nemačke, potpisnice (13.10.2022.) su bile Velika Britanija, Slovačka, Norveška, Estonija, Letonija, Mađarska, Bugarska, Belgija, Češka, Finska, Litvanija, Holandija, Rumunija i Slovenija. U međuvremnu su se priključile Danska, Švedska, Austrija i Švajcarska.

Kod takvih projekata radi se i o zajedničkoj nabavci sistema naoružanja. Na konferenciji Bundesvera kancelar je izričito pozvao druge nacije – da se pridruže.

Primer iz prakse: krajem leta evropskim partnerima je predstavljen PVO sistem IRIS-T SLM, koji je uspešno korišćen u Ukrajini. Estonija i Letonija su potom u septembru potpisale ugovore o nabavci. Zajedno sa Norveškom grade se podmornice. Nemačka hoće da u budućnosti smanji prepreke za saradnju – istim sistemima oružja među partnerima.

Industrija oružja ne mora da se brine za budućnost

Čuvena „prekretnica“ o kojoj od početka rata u Ukrajini govori kancelar, za njega znači i intenziviranje saradnje sa industrijom oružja.

Olaf Šolc nema nikakvih inhibicija da razgovara sa industrijom i pita šta ona može da uradi. Pogotovo što je posle napada Rusije na Ukrajinu potrebna dugoročna promena odbrambene politike. A to takođe zahteva dugoročne narudžbine kod industrije oružja – koja može da se raduje „punim knjigama porudžbina“.

Očekuje se da će do do kraja ove godine kroz Bundestag proći 50 projekata nabavki oružja. Tada bi dve trećine specijalnog fonda Bundesvera od 100 milijardi evra verovatno bile ugovorno vezane. Novac finansiran kreditom mogao bi biti u potpunosti potrošen najkasnije do 2027/2028.

A šta onda? Ovo pitanje je daleko od odgovora, jer normalni budžet za odbranu u srednjoročnom finansijskom planiranju još nije povećan. A kada se specijalni fond potroši, u budžetu za odbranu i dalje ostaje godišnji jaz od oko 25 milijardi evra.

Obećanje generalima – pritisak na buduće nemačke vlade

Ipak, kancelar je nemačkim generalima obećao da će to definitivno biti rešeno tako da Bundesver dobije sredstva koja su mu potrebna – i kada se potroši specijalni fond. Radi se na „prilagođavanju“, reako je Šolc na konferenciji Bundesvera, šta god to značilo konkretno izraženo u novcu.

Kancelar doduše ne objašnjava odakle će doći novac. Istovremeno, obećava da će Bundesveru biti trajno zagarantovano dva odsto bruto društvenog proizvoda – do 2030-ih.

Međutim, Olaf Šolc nema politički legitimitet za takve dugoročne odluke. Sve što može da uradi je da poveća pritisak na buduće savezne vlade da ne štede ponovo na Bundesveru.

Potrebna promena mentaliteta u Nemačkoj – u vojsci i u društvu

Prema novim smernicama odbrambene politike, Bundesveru je potrebna „promena mentaliteta“ da bi postao „sposoban za rat“. Nemačka vojska je još uvek daleko od svog cilja da bude „spremna za akciju i borbu u bilo kom trenutku“.

Takođe je previše birokratizovana. A iz straha od grešaka odluke se ne donose ili se beskonačno delegiraju. Kancelar i ministar odbrane stoga žele drugačiju kulturu odnosa prema greškama.

Šolc i Pistorijus takođe žele promenu mentaliteta u društvu – jer postoje „znatne sumnje u otpornost“ Nemačke.

Kao primer, jedan visoki oficir saniteta navodi proračune NATO-a prema kojima bi u slučaju rata – 200 do 300 teško ranjenih vojnika svakodnevno moralo da se prebaci sa istočnog krila (NATO) u Nemačku i operiše. Bundesver nema dovoljno kapaciteta, a za to nisu spremne ni civilne bolnice. Kako je rekao, do sada su ta njegova zapažanja izazvala vrlo malo pažnje u ministarstvu zdravlja.

Implementacija često citirane „prekretnice“ ne odnosi se samo na Bundesver, njegovo osoblje i njegovu opremu: nemačko društvo takođe treba da postane otpornije, na primer kada se radi o sajber napadima i kampanjama dezinformacija.

Kancelar kaže da po tom pitanju „nije toliko pesimista“. Ogromna većina shvata šta znači „prekretnica“. To će pokazati budućnost.