„Spreman sam na sve u borbi protiv Putina“: Boris Nadeždin za NBC Njuz o kandidaturi za predsednika Rusije

„To su veoma čudni izbori jer nema pravog izbora“, rekao je Nadeždin, politički veteran i komentator. On razume rizike, ali i dalje želi da se kandiduje, rekao je za NBC Njuz, da prozove predsednika zbog podrivanja ruskih demokratskih institucija i Putinovih napora da usmeri zemlju ka većem autoritarizmu.

Nadeždin: Spreman sam na sve

„Spreman sam na sve“, dodao je on.

Nadeždinovo učešće na predsedničkim izborima 2024. objavio je Dmitrij Kisijev, osnivač štaba kandidata, na društvenim mrežama. Nadeždin je 31. oktobra 2023. najavio da će se kandidovati iz stranke Građanska inicijativa.

Nadeždin je jedan od samo dvoje ljudi koji su do sada izrazili spremnost da izađu na crtu lideru za kojeg se očekuje da će pobediti sa velikom razlikom. Ruski izbori su često zaglavljeni u nepravilnostima i tvrdnjama o prevari.

Izuzetno je teško izazivačima da se njihova imena nađu na glasačkom listiću na bilo kom nivou. Kritičari kažu da su izbori u Rusiji uglavnom samo za predstavu.

Nadeždin (60) je otišao toliko daleko da je invaziju na Ukrajinu u punom obimu označio Putinovom „fatalnom greškom“ što je opasna izjava jer je govor o invaziji na Ukrajinu u Rusiji toliko ograničen da je, zakonski, od njega zahtevano da rat nazove „specijalnom vojnom operacijom“.

Rusi se danas suočavaju sa mogućnošću da im bude presuđeno 15 godina zatvora jer su se oglušili o sukob u Ukrajini, zbog čega su javne kritike, poput Nadeždinove, retke.

Ali predsednički izbori, ma koliko lažni, su za tri meseca, a Nadeždin kaže da će neko morati da progovori.

Ostalo je još nekoliko figura koje bi to mogle da urade. Najglasniji kritičari režima — uključujući Alekseja Navaljnog, istaknutu opozicionu ličnost — su ili mrtvi, u zatvoru ili u egzilu.

Kremlj toleriše Nadeždinove relativno iskrene intervjue sa novinarima, potencijalni znak Putinovog podmlađenog samopouzdanja, nešto što bi bilo teško zamisliti pre samo šest meseci.

Letošnja pobuna Putinovog lojaliste Jevgenija Prigožina viđe paravojne grupe Vagner, koji će kasnije tragično stradati u avionskoj nesreći, bila je najveća unutrašnja politička pretnja sa kojom se Putin suočio u više od dve decenije na vlasti. Ne samo da je preživeo krizu, već se čini da je njome ponovo oživeo.

„Negativna očekivanja koja se nisu ostvarila stvorila su određeni nivo samopouzdanja kod njega“, rekao je Abas Galjamov, ruski politički analitičar i bivši pisac govora Putina.

Od tada su mnoge druge stvari takođe krenule u Putinovu korist. Ukrajinska kontraofanziva je zastala, dovodeći u pitanje posvećenost Zapada pobedi Kijeva.

Konflikt Izrael-Hamas je takođe produbio podele Zapada oko podrške Ukrajini.

Dok se ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski svodi na to da moli Vašington i njegove saveznike za još oružja, Putin projektuje javno razmetljivost koju nije pokazivao od pre početka rata u Ukrajini.

„Njegova aktivnost je značajno porasla: ima nekoliko događaja dnevno, kao u stara dobra vremena“, rekao je Galjamov. „Mnogo više nego prošle godine ili u prvoj polovini ove godine kada je izgledao napola rastavljen. Ponekad je nestajao iz javnosti danima ili čak nedeljama. Izgledalo je kao da je u potpunom padu. U poređenju sa tim, sada izgleda mnogo bolje“.

Putin (71) je na vlasti od 1999, duže nego bilo koji ruski lider od Josifa Staljina.

On smatra da je stabilnost za Rusiju ključna za njegovo nasleđe, i nastojao je da osigura da za većinu Rusa rat u Ukrajini prođe uglavnom neprimećen, da ekonomija bude solidna i da se život nastavi normalno.

Dok je ruska ekonomija pretrpela udarac zapadnim sankcijama u mesecima nakon invazije, Kremlj je pokrenuo narativ da je izašao neoštećen, ako ne i jači.

Govoreći na Russia Calling! na investicionom forumu prošle nedelje, Putin se pohvalio očekivanim rastom BDP-a od 3,5 odsto do kraja godine, izjavivši da je Rusija „sada ispred svih vodećih država EU u pogledu stope rasta“.

Prema zvaničnim podacima, realne zarade u Rusiji su u trećem kvartalu 2023. porasle za 8,7 odsto na godišnjem nivou, dok su realni prihodi porasli za 4,9 odsto.

Ratna ekonomija služi mnogima u Rusiji, rekao je Nadeždin, da podstiče narativ Kremlja o jakoj ekonomiji.

„U mom gradu Dolgoprudnom imamo veliku fabriku, vojnu fabriku i sve je jako dobro. Oni rade 24 sata dnevno i plate rastu, rastu i rastu“, rekao je on, misleći na predgrađe Moskve. Ali je primetio da bi ovo dugoročno moglo biti ćorsokak.

„Sovjetski Savez je napravio veoma dobre tenkove, veoma dobre rakete, veoma dobre projektile, veoma dobro nuklearno oružje. Ali osamdesetih godina nismo imali hranu u prodavnicama“, rekao je Nadeždin.

Na snegom prekrivenim i prazničnim ulicama Moskve, Rusi su bili u kupovini za praznike. Mnogi zapadni brendovi koji su zatvorili radnje kao odgovor na invaziju na Ukrajinu zamenjeni su domaćim alternativama, približavajući se osećaju normalnosti.

Međutim, cene rastu. Inflacija u Rusiji iznosi 7,4 odsto, nešto više od globalne stope inflacije od sedam odsto.

„Skupo. Sve je tako skupo, iako ima sve što vam treba“, rekla je penzionerka na Puškinskom trgu u centru Moskve za NBC News. Bila je blizu prvog Mekdonaldsa koji je otvoren u postsovjetskoj Rusiji 1990. To je sada ruska verzija Mekdonaldsa, koji je ušao nakon što je lanac brze hrane napustio zemlju prošle godine.

„Mislim da ne postoji kategorija koja nije poskupela“, rekla je ona.

„Imamo veliko iskustvo preživljavanja“, rekla je Elena (58), koja takođe nije želela da se predstavi punim imenom.

NBC News je takođe razgovarao sa mladom ženom po imenu Galina koja kaže da joj se ekonomija čini stabilnom.

„Postoje različite situacije“, rekla je ona. „Neki ljudi imaju dugove, neki kredite, drugi imaju decu. Neki imaju svoje najmilije u specijalnoj vojnoj operaciji. Svi su različito raspoloženi.“

Ispitivači javnog mnjenja sve teže procenjuju ta raspoloženja. U atmosferi straha i razbijanja neslaganja, teško je reći da li ljudi iskreno govore svoje mišljenje.

Ali nedavno istraživanje nezavisnog centra Levada pokazalo je da nivo podrške ruskim oružanim snagama u Ukrajini ostaje visok i iznosi 74 odsto, iako skoro 60 odsto Rusa želi da počnu mirovni pregovori sa Ukrajinom.

Nedavna anketa Levade pokazala je da bi 85 odsto birača dalo svoj glas Putinu.

Putin je ranije ovog meseca bio u diplomatskim posetama Saudijskoj Arabiji i Ujedinjenim Arapskim Emiratima, nakon što se činilo da je ograničio njegova međunarodna putovanja nakon što je Međunarodni krivični sud izdao nalog za njegovo hapšenje zbog navodnog odvođenja ukrajinske dece u Rusiju.

Skoro dve godine nakon rata, čini se da Putin održava istinsku popularnost, a narativi državnih medija o takozvanoj specijalnoj vojnoj operaciji duboko su potonuli u mnogim delovima društva.

Putin je rekao svom narodu da njihova budućnost leži u partnerstvu sa Kinom, koja je od početka rata postala jedan od ključnih trgovinskih partnera i političkih saveznika Rusije. Američki obaveštajci su takođe sugerisali da Kina pruža ključnu podršku ratu u Ukrajini.

Nadeždin, koji je progresivan, ali ga je podržala desničarska partija, kaže da su mnogi Rusi otporni, sa dugogodišnjim strahom od rastućeg kineskog uticaja. Rusija je istorijski bila orijentisana na Evropu, kaže Nadeždin, i treba da ostane takva, ili rizikuje da postane kineska „vazalna“ država – u velikoj meri ekonomski zavisna od Pekinga. „Trebalo bi da se vratimo u evropsku zajednicu“, rekao je Nadeždin.