Srbija i NATO samit – približavanje ili optička varka

To je objavio sam Đurić pred put u Vašington gde se održava trodnevni samit na 75. godišnjicu osnivanja NATO.

Na samitu lidera članica NATO i ključnih partnera od 9. do 11. jula kao glavne teme očekuju se podrška Ukrajini zbog invazije Rusije i izazovi u regionu Indo-Pacifika.

Prisustvo srpskog šefa diplomatije u Vašingtonu je za američkog ambasadora u Srbiji Kristofera Hila (Christopher Hill) važna poruka.

Međutim, Ivana Stradner iz nevladine Fondacije za odbranu demokratije iz Vašingtona, smatra da Srbija time ne šalje novu poruku.

„To što Srbija učestvuje na samitu nije nikakav znak promene kursa politike i ne treba gubiti veliku sliku od malih detalja“, ocenila je za RSE.

Stradner dodaje da predsednik Srbije Aleksandar Vučić nema nameru da zemlju približi NATO, te da on po pravilu „igra igru balansiranja“ između Rusije, Kine i Zapada.

„Tako da je i NATO samit još jedna prilika da pokaže svoje veštine održavanja ravnoteže između Istoka i Zapada“, smatra Stradner.

Ona navodi i da približavanje Srbije Alijansi može da izgleda kao optička varka, podsećajući da Partnerstvo za mir i vojne vežbe Srbije sa SAD i drugim članicama NATO traju već godinama.

Vlasti Srbije insistiraju na vojnoj neutralnosti dok se zemlja nalazi na puti pridruživanja Evropskoj uniji (EU).

Srbija ipak od 2006. sarađuje sa NATO kroz program Partnerstvo za mir, koji predstavlja bilateralnu saradnju između NATO i pojedinačnih država partnera.

Za Nikolu Lunića, izvršnog direktora nevladinog Saveta za strateške politike u Beogradu, učešće ministra spoljnih poslova Srbije na NATO samitu u formatu programa Partnerstvo za mir predstavlja jedan od indikatora bliskih partnerskih odnosa.

„Učešćem na tom nivou, Srbija šalje eksplicitnu poruku da je pouzdan i predvidljiv partner Alijansi“, rekao je za RSE Lunić iz Vašingtona.

Šta se zna o učešću Marka Đurića u Vašingtonu?

„Čast mi je što ću predstavljati Srbiju u Vašingtonu na nizu događaja u nedelji Samita NATO“, naveo je srpski šef diplomatije Marko Đurić 7. jula na platformi X.

Đurić je u toj objavi dodao da je Srbija posvećena dijalogu i saradnji dok istovremeno ostaje čvrsto pri politici vojne neutralnosti i nacionalnim interesima.

Najavio je da će predstaviti politiku Srbije i razgovarati sa predstavnicima zemalja „sa kojima delimo, i sa onima sa kojima manje delimo ili ne delimo stavove o regionalnim i međunarodnim temama. “

„Naša misija – ojačati poziciju Srbije“, poručio je Đurić.

Srbija sa zapadnim parterima i Sjedinjenim Državama ne deli, pre svega, stavove o Kosovu čiju nezavisnost Beograd ne priznaje, ali i o sankcijama Rusiji zbog agresije na Ukrajinu.

Ministarstvo spoljnih poslova Srbije nije odgovorilo na upit RSE na kojim događajima će Đurić učestvovati i sa kojim zvaničnicima će imati sastanke.

Da će srpski šef diplomatije boraviti u Vašingtonu tokom NATO samita javnosti je, dva dana pre Đurića, objavio američki ambasador u Srbiji Kristofer Hil.

Hil je, kako su preneli mediji koji su bili pozvani na brifing, rekao da je veoma važna poruka što će ministar Đurić učestovati na večeri na Samitu NATO.

Tu večeru 10. jula organizuje američki državni sekretar Entoni (Antony) Blinken za ministre spoljnih poslova zemalja članica NATO i partnera.

„Mislim da činjenica da će Đurić sedeti na toj večeri govori o tome gde Srbija stoji“, uveren je Hil.

On je dodao da je Srbija glasanjem u Ujedinjenim nacijama (UN) i pomoći Ukrajini „u velikoj meri pokazala da se protivi onome što je Rusija uradila“.

Srbija je podržala rezolucije UN kojima se osuđuje ruska invazija na Ukrajinu, ali odbija da se pridruži sankcijama koje su EU i SAD uvele Rusiji u pokušaju da zaustave agresiju.

Samit u trenutku intenziviranja ruskih dejstava na frontu

Ovogodišnji Samit NATO, najveće svetske bezbednosne organizacije, održava se u trenutku kada Rusija intenzivira delovanje na ukrajinskom frontu.

„Na samitu u Vašingtonu, mi ćemo još jednom pokazati jedinstvo i snagu NATO – u podršci Ukrajini i zaštiti svih naših ljudi i vrednosti“, poručio je odlazeći generalni sekretar Alijanse Jens Stoltenberg.

Nikola Lunić iz Saveta za strateške politike smatra da je učešće Srbije na Samitu NATO značajno jer se sada kreira nova evropska bezbednosna arhitektura.

„Srbija ne menja spoljnopolitičke principe i ostaje dosledna u podršci ukrajinskom teritorijalnom integritetu i suverenitetu, bez obzira na odnose Beograda i Moskve“, naveo je.

Vlasti u Beogradu osuđuju rusku agresiju na Ukrajinu i pružaju pomoć toj zemlji, ali nisu prekinule veze sa Moskvom koju nazivaju tradicionalnim prijateljem.

Nedelju dana pre NATO samita Beograd je posetio zamenik ministra spoljnih poslova Rusije Aleksandar Gruško.

Zamenik Sergeja Lavrova sreo se sa visokim zvaničnicima Srbije, uključujući predsednika Srbije Aleksandra Vučića i šefa diplomatije Marka Đurića.

Upravo na tu posetu ukazuje Ivana Stradner iz Fondacije za odbranu demokratije.

„Iako će prisustvovati večeri sa Blinkenom ove nedelje, Marko Đurić se sastao sa Aleksandrom Gruškom prošle nedelje i zahvalio Rusiji na podršci“, navela je.

Đurić je tokom susreta sa Gruškom zahvalio Rusiji na podršci po pitanju Kosova čiju nezavisnost ne priznaje ni Rusija, kao i u vezi sa drugim temama od državnog i nacionalnog značaja za Srbiju.

„Iako Vašington slavi što je Srbija deo Partnerstva za mir, ne treba zaboraviti da je Srbija posmatrač u Organizaciji ugovora o kolektivnoj bezbednosti“, dodaje Stradner.

Organizacija ugovora o kolektivnoj bezbednosti (ODKB) je vojno-politički savez koji su 1992. osnovale pojedine članice bivšeg Sovjetskog saveza a predvodi ga Rusija.

Srbija okružena NATO zemljama

Severnoatlantski savez (NATO) formiran je 1949. u cilju suprotstavljanja pretnjama nekadašnjeg Sovjetskog Saveza evropskoj bezbednosti tokom Hladnog rata.

U središtu NATO je princip kolektivne odbrane koji podrazumeva da će se napad na jednu zemlju potpisnicu, smatrati napadom na sve ostale potpisnice.

NATO se od prvobitnih 12 zemalja osnivača proširio na 32 članice nakon što se početkom godine Alijansi pridružila Švedska, a godinu ranije i Finska.

Ove dve zemlje su okončale višedecenijsku neutralnost nakon što je ruska invazija na Ukrajinu, koja je počela u februaru 2022, povećala zabrinutost zbog moguće ruske agresije u Evropi.

Srbija je skoro potpuno okružena članicama NATO.

Nikola Lunić iz Saveta za strateške politike u Beogradu, navodeći da je Srbija ključni faktor stabilnosti Jugoistočne Evrope, kaže da ni EU, a ni NATO, neće dozvoliti destabilizaciju regiona.

„Posebno ukoliko je inicirana stranim malignim uticajem“, dodao je.

On smatra da će i Srbija i region zadržati strategijski značaj što je, kako kaže, navedeno u prošlogodišnjem Završnom dokumentu sa NATO Samita u Viljnusu.

„Ne treba očekivati da se takva orjentacija Zapada prema regionu Zapadnog Balkana promeni u narednom periodu“, smatra Lunić.

Krajem 2006. u zgradi Ministarstva odbrane u Beogradu otvorena je Kancelarija NATO-a za vezu sa Srbijom, dok je Misija Srbije pri NATO zvanično otvorena u decembru 2009. godine, prenosi RSE.