„Srbija hoda po žici kada je u pitanju rat u Ukrajini“: Kijev post o rusko-srpskim odnosima

„Ne volimo baš da pričamo o politici“, rekla je 30-ogodišnja žena rođena u Srbiji dok su ona i njena porodica stajali pored štanda sa hranom na kojima se služe ćevapi i pite od sira, piše Kijev post.

„Najbolje je da se ovo okonča“, primetio je čovek sede brade u smeđoj kožnoj jakni dok je pijuckao rakiju. „Imali smo sopstveno iskustvo sa ratom u našoj zemlji. Što pre se ovo završi, to bolje“.

Zapravo, jedini dašak politike na srpsko-američkom kulturnom festivalu bio je u pravoslavnoj crkvi Svetog Đorđa, gde je sabirna kutija dočekala goste sa natpisom: „Pomoć za Kosovo“.

Amerikanci srpskog porekla i Srbi uopšte bežali su od reflektora kada je u pitanju ruska invazija na Ukrajinu

S jedne strane, izgleda da nisu voljni da raskinu istorijske veze svoje zemlje sa Moskvom, koja ih je podržala u nekoliko ratova koje su oni vodili.

S druge strane, zemlja je od 2012. kandidat za članstvo u EU. Ruska invazija na Ukrajinu je učinila tu poziciju nesigurnom, pošto je Brisel imao malo strpljenja za zemlje članice, kao što je Mađarska, koje su izrazile svoje protivljenje slanju vojne pomoći za odbranu Ukrajine.

Međutim, prema anketi Demostata u junu 2023., samo oko trećine Srba i dalje želi da se pridruži bloku, što je najniži rejting u regionu koji uključuje kandidate za EU ​​Bosnu, Crnu Goru i Severnu Makedoniju.

Srbija je odbila da se pridruži sankcijama EU protiv Rusije.

Rukovodstvo Srbije prkosno razgovara sa Putinom

Avet pristupanja EU, međutim, još uvek postoji u Beogradu. Uprkos svojim dobrim odnosima sa ruskim autokratom Vladimirom Putinom, predsednik Srbije Aleksandar Vučić bio je oprezan u vezi sa predstavljanjem svoje zemlje na samitu BRIKS-a u Kazanju prošlog meseca.

On je odbio poziv da bude deo Putinovog kruga saveznika i umiritelja i umesto toga, u jedanaestom času, na njegovo mesto poslao potpredsednika Vlade Aleksandra Vulina.

Portparol EU Peter Stano je 23. oktobra upozorio da se od svih zemalja kandidata za članstvo u EU „očekuje da se uzdrže od kontakata sa Rusijom i njenim predsednikom Vladimirom Putinom“.

Vulin se ipak sastao sa Putinom u Kazanju.

Vučić je prošle nedelje iznenađujuće najavio da će se na proleč+će lično sastati sa Putinom na komemorativnom događaju iz Drugog svetskog rata.

„Ako se ne desi smak sveta, mada više nisam siguran, ali nadam se da neće, bila bi mi velika čast da budem na Crvenom trgu na 80. godišnjici oslobođenja od fašizma“, rekao je Vučić prošlog utorka.

Još jedna proruska ličnost u Evropi, slovački premijer Robert Fico, rekao je da će takođe prisustvovati događaju 9. maja.

Vučić je prošle nedelje upozorio „da na Zapadu misle da Putin igra igre i da preti, a da se zapravo plaši“.

„Onaj ko to misli taj Putina nije video u životu, malo ko poznaje Putina kao ja. Bude li ugrožena bezbednost Moskve i ako vidi da nema drugog izlaza, on se neće dvoumiti ni časa, upotrebiće nuklearno oružje“, rekao je Vučić.

Tvrdio je Vučić da su njegove pretnje da će upotrebiti oružje prema Zapadnoj Evropi realne.

„Kada imate deset koraka da završite katastrofu, mi smo prešli deveti“, rekao je predsednik Srbije.

„Ako bezbednost Moskve i njenih snaga bude ugrožena neće oklevati ni trenutka“, zaključio je Vučić.

Kosovo na umu

Pri kraju kulturnog festivala na Floridi, grupa od tri žene različitih godina ušla je u Srpsku pravoslavnu crkvu, prošla pored muškarca sa desne strane koji je prodavao sveće i skrenula levo gde je ubacila presavijenu novčanicu u kutiju sa natpisom „Pomoć za Kosovo“.

U intervjuu tokom vikenda za TV Hram, medij Srpske pravoslavne crkve, mitropolit volokolamski Antonije, koji predstavlja Rusku pravoslavnu crkvu u zapadnoj Evropi, uporedio je borbu Srba na Kosovu sa ratom u Ukrajini.

„Za srpski narod Kosovo je kolevka njegovog pravoslavlja“, rekao je Antonije. „Slično, za nas Ruse, Kijev je mesto gde smo primili svoju veru“.

Jugoslovenski ratovi 1990-ih koje je pokrenuo srpski moćnik Slobodan Milošević kada je na Kosovu održao miting srpskih nacionalista i pokrenuo seriju kampanja etničkog čišćenja protiv etničkih Albanaca koji su činili većinu na Kosovu.

Na kraju, Miloševićeve kampanje etničkog čišćenja zaustavljene su intervencijom NATO-a – 1995. u Bosni i 1999. na Kosovu. Zbacili su ga njegovi sopstveni ljudi u buldožer revoluciji 2000. godine. Milošević je umro 2006. dok je čekao suđenje za optužbe za genocid pred Međunarodnim krivičnim sudom u Hagu.

Prema Ortodoks tajmsu, „mitropolit je govorio o teškoj situaciji sa kojom se suočava Ukrajinska pravoslavna crkva (UPC) tvrdeći da je podvrgnuta progonu koji zanemaruje svetska zajednica“.

„Apelujemo na međunarodnu zajednicu da obrati pažnju na ono što se dešava u Ukrajini“, rekao je mitropolit Antonije.

Ukrajinske vlasti, sa svoje strane, insistiraju da je UPC – koja je i dalje podređena Moskovskoj patrijaršiji – duboko infiltrirana proruskim elementima i da predstavlja petu kolonu unutar Ukrajine.

Vlada Kijeva je uložila napor da ublaži uticaj UPC hapšenjem sveštenika koji se aktivno bave proruskom propagandom. U međuvremenu, prokijevska pravoslavna crkva Ukrajine (PCU) – kojoj pripada većina ukrajinskih pravoslavnih vernika, a koja je podređena Carigradskoj patrijaršiji od 2019. godine – ohrabruje prebeg u svoje parohije.

Zaista, jedini verski progon koji se dešava u Ukrajini, naglašava Kijev, jeste ruski progon katolika i evangeličkih protestanata na ukrajinskoj teritoriji koju su okupirale ruske trupe.