„Srbija mora biti zaustavljena – prvo diplomatski i politički, u hitnim situacijama i vojno od NATO-a“: Nemački Bild o situaciji na Kosovu

Tenzije u bivšoj ratnoj zoni (1998/99) eskalirale su prošle nedelje kada je 30 teško naoružanih pripadnika srpskih paravojnih formacija na severu Kosova napalo kosovske policajce u jednom selu naseljenom većinom Srbima.

Jedan policajac je ubijen, drugi je teško povređen.

U napadu su poginula trojica srpskih napadača. Na granici sa Kosovom, srpski lider Aleksandar Vučić (53), blisko povezan sa Rusijom i Kinom, ispratio je trupe – preteće i masovne kao što je to bilo godinama, piše nemački list.

Srpsko raspoređivanje snaga „bilo je demonstracija sile i mera odvraćanja od Kosova, koje je pre nekoliko meseci počelo da koristi svoju specijalnu policiju na severu“, kazao je za Bild Jakov Devčić, direktor fondacije Konrad Adenauer u Srbiji.

Bivši nemački šef trupa KFOR-a na Kosovu, general Erhard Biler (67) naziva „zabrinjavajućim“ trenutna dešavanja na granici sa Kosovom.

Predsednik Srbije Vučić snosi glavni dug: „Ovo je treći put za dve godine da je Vučić pustio svoje trupe da se rasporede, ali nikada nije bilo tako preteće i masovno kao sada. Tome se mora stati na put“, kaže Biler za Bild.

Konrad Kleving sa Lajbnicovog instituta za studije istočne i jugoistočne Evrope takođe kaže za Bild: „Ovog puta situacija je opasnija. Jer trupe bi sigurno mogle biti iskorišćene za napade na teritoriju Kosova“.

Da li sada preti novi rat na Balkanu?

Stručnjaci se spore oko tog pitanja rata.

„Vrući rat je malo verovatan“, kaže Devčić.

Dodaje da  „većina Srba ne želi da prizna državu Kosovo ni u kom obliku, ali nije zainteresovana za rat“.

U obraćanju naciji u nedelju ujutru Vučić je rekao da je za njega kada je reč o srpskom suverenitetu i ’teritorijalnom integritetu’ (uključujući Kosovo), Srbija će pobediti”.

Ako Vučić u narednim danima i nedeljama bude „u iskušenju da gura napred“, moglo bi da dođe do napada na sever Kosova.

Vučić je već mesecima pod velikim pritiskom u zemlji.

Pošto su snage KFOR-a koje predvodi NATO stacionirane na Kosovu od 1999. i dozvoljeno im je da odmah vojno intervenišu, „srpska granica prema Kosovu od strane srpske vojske će neizbežno dovesti do rata između Srbije i NATO-a“, smatra Kleving.

Da li tiranin Kremlja Vladimir Putin ima svoje prste u igri?

Srbija je bliska Rusiji, tako da sigurno ima podršku Moskve.

Bivši komandant KFOR-a Biler kaže da se „Rusija i Srbija, Putin i Vučić, oslanjaju se na zamrznute etničke sukobe na Balkanu, koje mogu da podstaknu u bilo kom trenutku. Putin je očigledno aktivan deo sukoba“.

Šta EU i NATO sada treba da urade?

Bivši general Biler ukazuje na teške posledice. „Srpskom vodiču Vučiću sada mora da se pokaže da je gotovo. EU i NATO moraju da uvedu sankcije Beogradu. Na to je ranije pozvao kosovski premijer Albin Kurti (48)“.

Vojsku Srbije je NATO naveo kao „partnera“ i pozivao na zajedničke vežbe.

„Politički, morate da ostanete u razgovoru, ali vojno partnerstvo sada mora da se stavi na čekanje“, kaže Biler.

Šta sadašnja eskalacija znači za Evropu?

Balkanska kriza takođe ima značajan uticaj na Centralnu i Zapadnu Evropu.

Devčić upozorava na „još jedno otvoreno krizno žarište u Evropi koje nas uskoro susreće protiv evropskih izbora i predsedničkih izbora u SAD 2024.“

Vakuum moći oko izbora na Zapadu će „ograničiti našu sposobnost delovanja“.

EU i KFOR bi trebalo da budu snažniji.

„Bez većeg prisustva Zapada, a time i Nemačke na severu Kosova, neće biti mira i bezbednosti“, ukazuje Devčić.

Istoričar Konard Klevingsa Lajbnicovog instituta za istraživanje istočne i jugoistočne Evrope upozorava na „destabilizaciju“ Evrope – i na „moćnu diskriminaciju EU“.

„Takozvani ‘moderirani“ dijalog između Srbije i Kosova nije doneo skoro ništa“.

Kleving zaključuje: „Srbija mora biti zaustavljena – prvo diplomatski i politički. Ali u hitnim situacijama i vojno od strane NATO-a“.