Srbija na 73. mestu po sreći građana

Kao kriterijum za „merenje“ sreće uzet je „subjektivni osećaj dobrobiti“, odnosno koliko su ljudi srećni i zašto. Za Norveškom slede Danska, Island, Švajcarska i Finska, dok je Centralnoafrička Republika na poslednjem mestu. U vrhu tabele su zemlje Zapadne Evrope i Severne Amerike, pri čemu SAD i Ujedinjeno Kraljevstvo zauzimaju 14. odnosno 19. mesto.

U Izveštaju UN o Svetskoj sreći Srbija je na tabeli od 155 zemalja pozicionirana na 73. mestu. S prosečnom ocenom 5,39 (uzevši u obzir skalu od jedan od deset), Srbija je bolje pozicionirana od bivših jugoslovenskih republika – Hrvatske (77.), Crne Gore (83.), BiH (90.), Makedonije (92.). Srbija je i ispred Mađarske, Bugarske i Albanije. Prvopozicionirana Norveška ima prosečnu ocenu 7,54, a istraživanje je sprovedeno od 2014. do 2016. Srbija je za period od 2013. do 2015. bila na 86. mestu.

Najniže pozicije zauzele su zemlje podsaharske Afrike pogođene konfliktima. Na tabeli od 155 zemalja, Sirija je na 152, dok su Jemen i Južni Sudan, u kojima hara glad, na 146. i 147. mestu. Izveštaj UN je objavljen danas, na Međunarodni dan sreće Ujedinjenih nacija. Istraživanje je sprovedeno na osnovu jednostavnih pitanja za koja se svake godine odgovori traže od hiljadu ljudi u 150 zemalja. „Zamislite merdevine s prečkama koje su numerisane od 0 na samom dnu do deset na samom vrhu. Vrh merdevina predstavlja za vas najbolji mogući kvalitet života, a dno najgori. Na kojoj prečki biste rekli da vi lično osećate da stojite u ovom trenutku?“ glasi pitanje u istraživanju.

Na kraju se uzima prosečan rezultat, koji je ovog puta varirao od 7,54, koliko je iznosio u Norveškoj, do 2,69 u Centralnoafričkoj Republici. Izveštaj UN takođe sadrži analize statističkih podataka, kojima je trebalo da se utvrde razlozi zašto je jedna zemlja srećnija od druge. U obzir se uzimaju faktori kao što su ekonomska snaga (BDP po glavi stanovnika), socijalna pomoć, životni vek, sloboda izbora, velikodušnost i primetna korupcija.

Ovogodišnji izveštaj sadrži i posebno poglavlje s naslovom „Obnavljanje sreće u Americi“ u kojem se ispituje zašto nivoi sreće u SAD opadaju iako se beleži konstantni ekonomski dobitak.

„SAD mogu i treba da podignu nivo sreće tako što će se uhvatiti u koštac s raznolikim socijalnim krizama u Americi – sa sve većom nejednakošću, korupcijom, izolacijom i nepoverenjem, umesto što se fokusiraju isključivo ili uglavnom na ekonomski rast“, naveli su autori i dodali da je „ukratko, kriza u Americi socijalna, a ne ekonomska kriza“.

Džefri Saks, direktor mreže UN za održivi razvoj, koja je objavila izveštaj, rekao je da postoji velika verovatnoća da će se zbog politike predsednika SAD Donalda Trampa stvari samo još više pogoršavati. „Cilj celokupne politike je produbljivanje nejednakosti – na prvom mestu smanjenje poreza, skidanje ljudi s platnih spiskova za zdravstvenu negu, smanjenje obroka u okviru kućne nege da bi se povećao vojni budžet. Mislim da svi predlozi idu u pogrešnom smeru“, rekao je Saks.

U izveštaju se takođe navodi da se kancelarijski poslovi dovode u vezu s većom srećom nego fizički poslovi, ali se naglašava i da je jedan od najvećih faktora uopšte imati posao.