Srbija neće u EU dok ne reši pitanje granice sa Hrvatskom

Nećete razgovarati o prirodi „Oluje“ i stradanjima u Drugom svetskom ratu, nego o nestalima, privrednoj saradnji, pravima manjina. Ne vidim razlog da se o svemu razgovara – kaže za Danas Tomislav Žigmanov, predsednik Demokratskog saveza Hrvata u Vojvodini, komentarišući nedavnu posetu predsednika Aleksandra Vučića Zagrebu.

Prošle nedelje Vučić je u Beogradu razgovarao sa predstavnicima hrvatske nacionalne manjine koje je predvodio Žigmanov.

* Sa Vučićem ste, kako ste rekli, imali otvoren razgovor o konkretnim stvarima. Koliko će biti potrebno vremena da se realizuju?

– Zavisi od složenosti problema. Neki su jednostavno rešivi kao proširivanje mreže srednjih škola gde bi se govorio hrvatski jezik. Za to je potrebna samo odluka ministra, kao i za otvaranje jednog razreda za hrvatske učenike u Srednjoj medicinskoj školi u Subotici. Otvaranje lektorata na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu zavisi od spremnosti fakulteta i poštovanja procedure. Kada je reč povratku Hrvatskog doma u Sremskoj Mitrovici, potrebna je politička volja, pronalaženja modela. Mi predlažemo da se to uradi po modelu primenjenom na povratak srpskog društva „Privrednik“ u Zagrebu.

* Šta je za vas najvažnije među problemima o kojima ste diskutovali sa Vučićem?

– Najvažnije je uključivanje predstavnika hrvatske zajednice u proces donošenja odluka po članu 9 međudržavnog sporazuma o zaštiti prava Srba u Hrvatskoj i obratno, gde eksplicite stoji da su države obavezne uključiti predstavnike nacionalnih manjina u proces donošenja odluka na svim nivoima, lokalnom, pokrajinskom i republičkom, u legislativnoj i izvršnoj vlasti. To je demokratsko načelo. Prirodni prag koji postoji u Srbiji od 2005. ne daje rezultate za male i disperzirane nacionalne manjine kao što je hrvatska. To odgovara velikim manjinama, poput mađarske, albanske i bošnjačke, u smislu njihove brojnosti ili teritorijalne koncentrisanosti. Druge manjine to nisu ostvarile. Naš zahtev ne predstavlja nikakav hir. Rešenje kakvo tražimo postoji u Hrvatskoj, Crnoj Gori, na Kosovu i u Rumuniji.

* Mislite li da aktuelna vlast u Srbiji ima političku volju da primeni takvo rešenje?

– Od primene sporazuma 2005. političke volje nije bilo. Mislimo da se mora rešiti, da se bilateralni sporazumi moraju primenjivati. Politička participacija manjina u procesu odlučivanja je i u Poglavlju 23 pregovora Srbije i EU. To pretpostavlja striktnu primenu svih pravnih dokumenata. Predsednik (Vučić) je postao svestan tog prolema, video je kako to funkcioniše u Hrvatskoj gde srpska manjina ima tri zastupnika u Saboru, 12 dožupana itd. U Srbiji nema niti jednog Hrvata u izvršnom segmentu, ima dva većnika u Subotici, jedan u Somboru i jedan u Sremskoj Mitrovici.

* Kako vidite posetu Vučića Zagrebu? Predsednica Kolinda Grabar Kitarović je rekla da nije blizu vreme u kojem bi se odnosi dve države mogli nazvati prijateljskim.

– Gledamo je kao pozitivni korak, bolje je razgovarati čak i ako niste u prijateljskim odnosima. Neodrživo je da jedna članica EU i zemlja kojoj je ulazak u EU prioritet nemaju komunikaciju. Komunikacija mora postojati jer postoje problemi. Srbija neće u EU dok ne reši pitanje granice sa Hrvatskom.

* Kakvu ulogu je odigrala EU u realizaciji Vučićeve posete?

– Nemamo informacija o tome, ali poruke su slane i prema Hrvatskoj i prema Srbiji. Od Hrvatske se očekuje aktivnija uloga u regionu. Nekoliko država s kojima se Hrvatska graniči hoće da budu članice EU, i u tom smislu ona ima vrstu posebne odgovornosti. Pretpostavljam, s druge strane, da su i Srbiji slane poruke – „ne možete da se bavite samo Kosovom jer imate probleme i sa drugim državama“. Neodržive su situacije zaleđenih odnosa. Drugo bi bilo da su geopolitičke okolnosti drugačije, da Srbija pravi savez sa Rusijom, ali dok je na agendi Srbije EU prioritet, saradnja je neophodan uslov. Susreti u Zagrebu su zato bili više nego potrebni.

* U Zagrebu je bilo reakcija da je Vučić ponizio Hrvatsku, da je doneo već poznate spiskove nestalih…

– Mislim da su kritike medija predimenzionirane. Ni predsednica Hrvatske, ni premijer, ni predsednik Sabora nisu tokom posete pokazivali nikakve negativnosti. To što je neko protestovao bez obzira na motive je legitimno demokratsko pravo. Mediji su spinovali i senzacionalistički pisali da Vučić nije dobrodošao… Bio sam prisutan, mirno je sve proteklo, građani su se normalno ponašali dok je prolazila kolona automobila s Vučićem, nije se videlo ništa ružno. Ono što su mediji pisali nije mejnstrim hrvatske politike.

* U srpskim provladinim tabloidima sve vrvi od ustaša, nastavlja se poistovećivanje hrvatskog naroda sa ustašama. Da li ste o tome imali prilike da razgovarate sa predstavnicima vlasti?

– Ne, jer mi sa predstavnicima vlasti do prošle nedelje nismo imali razgovore pet godina. Poslednji susret hrvatske zajednice sa predstavnikom vlasti pre toga bio je 2013. sa predsednikom Nikolićem. Nismo imali priliku da pričamo ni sa jednim ministrom. To je najveći strukturalni problem hrvatske zajednice. Posle susreta Vučića i Grabar-Kitarović u Tavankutu juna 2016. počelo je rešavanje problema, ali nakon toga nije bilo direktne komunikacije.

Nema „ustašizacije“

– Hrvatski premijer Andrej Plenković, za 14 meseci koliko je na toj funkciji, nijednom izjavom, postupkom ili gestom nije sugerisao nešto negativno spram pripadnika srpske nacionalne zajednice u Hrvatskoj. Vlast u Hrvatskoj ne generiše antisrpsko raspoloženje. Samostalna demokratska srpska stranka 14 meseci učestvuju u vlasti. Oni to ne bi radili da ima ustašizacije. Pri čemu kažem da, naravno, ima izgreda ekstremista – kaže Tomislav Žigmanov.