Srbija posle Erdoganove posete i dalje bez Bajraktara

Da li će ih Ankara prodati Srbiji zvanično nije objavljeno ni nakon posete predsednika Turske Redžepa Tajipa Erdogana (Recep Tayyip) Beogradu početkom oktobra, četvrte u poslednjih sedam godina.

„Moguća kupovina zakomplikovana je sa političkog aspekta. Bajraktar posle beogradskog sastanka nije konkretno pomenut i čini se da trenutno od tog posla nema ništa“, rekao je vojni komentator Vlade Radulović za Radio Slobodna Evropa (RSE).

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić u oktobru 2020. nagovestio je mogućnost nabavke dronova iz Turske i u narednom periodu više puta govorio o tome.

Na pitanje o kupovini Bajraktara u Beogradu 2024. nisu konkretno odgovorili.

„Razgovarano je o saradnji odbrambenih industrija i dronovima. Obe zemlje imaju određene kapacitete. Turska i Srbija mogu zajedno da ih razvijaju“, rekao je Erdogan.

Tirani ‘dronovi samoubice’

Šef turske države u Srbiju je doputovao iz posete Albaniji, članice NATO-a kojoj su u martu isporučena tri Bajraktara. Tokom boravka u Tirani obećao je donaciju jednog broja dronova samoubica – borbenih letelica koje se ne vraćaju u bazu nakon što lansiraju projektile.

Poslednjih godina Bajraktar je jedan od traženijih proizvoda turske vojne industrije.

U septembru 2022. Vučić je Erdoganu rekao da Srbija želi da kupi Bajraktar.

„Verujemo da ćemo sledeće godine da ih nabavimo“, izjavio je Vučić u Beogradu dodavši da je Srbija spremna i za veći kontigent.

„Želimo da povećamo prvobitno dogovorenih nekoliko desetina na nekoliko stotina miliona evra porudžbine“, dodao je predsednik Srbije.

Iduće godine Bajraktari nisu stigli u Srbiju već na Kosovo čije vlasti su saopštile da su isporučeni Kosovskim bezbednosnim snagama.

Vučić je tada rekao da su u junu iz pravca Đakovice izviđali srpsku vojsku, što je demantovalo kosovsko Ministarstvo odbrane tvrdeći da Bajraktari služe samo za odbrambene namene.

Vučić je onda izjavio da ih Srbija više neće ​jer ih je Turska prodala Kosovu.

„Odbili smo da kupimo Bajraktar jer su ga isporučili Prištini. Nastavljamo da kupujemo kineske bespilotne letelice. Dobićemo i hiljadu dronova kamikaza sa Bliskog istoka“, rekao je Vučić u junu 2023. za Televiziju Pink.

‘Paket odluka za Prištinu i Beograd’

Vlade Radulović, iz Centra za geostrateška istraživanja i terorizam, kaže da u paketu sa isporukom Kosovu može biti i odluka Ankare da Bajraktare do daljeg ne prodaje Srbiji.

„Verujem u takvu kalkulaciju jer, između ostalog, Turska prednjači u naoružavanju Kosovskih bezbednosnih snaga od njihovog nastanka. Tu je i činjenica da Ankara ima jak uticaj na Balkanu, posebno na Kosovu i u Bosni i Hercegovini, i da tu poziciju želi da zadrži“, smatra Radulović.

Bezbednosne i političke tenzije Srbije i Kosova traju decenijama. Kosovo je 2008. proglasilo nezavisnost koju Srbija ne priznaje. Od tada je Kosovo priznalo više od stotinu država, među kojima su Sjedinjene Američke Države i većina zemalja Evropske unije. Uz posredovanje Brisela Srbija i Kosovo vode pregovore o normalizaciji odnosa.

Dačić: ‘Negativan uticaj Turske’

Po odlasku Erdogana iz Beograda potpredsednik Vlade Srbije i ministar unutrašnjih poslova Ivica Dačić izjavio je da je dobar odnos predsednika Srbije sa turskim predsednikom doprineo da „negativan uticaj Turske na ovim prostorima bude znatno umanjen“.

„Turska je lider u regionu i htela bi da je što više prisutna. Ali postoji zadrška u smislu da li je njihova uloga objektivna ili ipak navijaju za određenu stranu, za neke za koje smatraju da su njihovi“, rekao je Dačić za Televiziju Prva.

Vlade Radulović smatra da je saradnja Ankare i sa Beogradom i sa Prištinom kompromis koji je učinila Turska.

„Rekao bih da se radi o takozvanoj ‘win-win’ situaciji u kojoj bi obe strane trebalo da budu zadovoljne. Ukoliko ne dođe do prodaje Bajraktara, Srbiji ostaje perspektiva saradnje na projektima sa turskom odbrambenom industrijom. A vojni sektor Turske je na zavidnom nivou“, kaže Radulović.

Erdogan i Vučić u Beogradu su pomenuli mogućnost tursko-srpske saradnje u vezi sa vojnim dronovima ali više detalja o tome nisu saopštili.

Susedi nabavljaju dronove

Srbija, zvanično vojno neutralna i kandidat za članstvo u Evropskoj uniji, okružena je zemljama koje imaju Bajraktare ili planiraju njihovu nabavku.

Pored Albanije i Kosova koji ih već imaju, i zapadni sused Srbije Bosna i Hercegovina po najavi iz njenog Ministarstva odbrane pregovara o nabavci turskih borbenih dronova.

Te bespilotne letelice poseduje i vojska Rumunije, severoistočnog suseda Srbije, koja je članica NATO saveza i Evropske unije. Turska, kao proizvođač, u svojoj vojsci ima veliki broj Bajraktara.

Bajraktar se borbeno dokazao u poslednjem sukobu Azerbejdžana i Jermenije u Nagorno-Karabahu, dok se u svetu pročuo sa invazijom Rusije na Ukrajinu nakon što su ukrajinske vlasti tvrdile da na frontu Kijevu donosi ratne pobede.

Vlade Radulović kaže da Srbija ima dobru zamenu za traženi turski proizvod.

„To je kineska bespilotna letelica CH-95. Čak i ako ne nabavi Bajraktar Srbija neće biti ugrožena niti će se osetiti neka manjkavost u sposobnostima njene vojske“, zaključuje Radulović.

Cena zvanično nepoznata

Turska je jedna od najstarijih članica NATO saveza, dok se Srbija u modernizaciji oružanih snaga od 2016. oslanja na kupovinu sa Istoka i Zapada.

Najveću nabavku dogovorila je u avgustu ugovorom o kupovini 12 francuskih borbenih aviona najnovije generacije Rafal (Rafale) za 2,7 milijardi evra.

Bajraktar proizvodi turska privatna firma Bajkar (Baykar). Po specifikaciji kompanije, ova bespilotna letelica može da služi za izviđanje i dejstva vođenim raketama po kopnenim ciljevima. U vazduhu može da provede do 27 sati i najviša tačka leta joj je šest kilometara.

Cena zvanično nije poznata ali uveliko zavisi od opreme i bilateralnog aranžmana. Portal Middle East Eye pisao je da Bajraktar TB2 u osnovnoj verziji košta oko pet miliona dolara.

Turska firma Bajkar, Ministarstvo odbrane Srbije i Predsedništvo Srbije nisu odgovorili na pitanja RSE u vezi sa ovom temom.