„Srbija se sprema za rat, mislim da će se proširiti i van Balkana“: Upozorenje Džordža Fridmana, svetski priznatog stručnjaka za geopolitiku

Pre nekoliko nedelja, ističe Fridman, napisao je članak pod naslovom „Svet počinje da se preuređuje“.

Kaže da do novog poretka sigurno dolazi te da neće biti poput preuređenja koje se dogodilo nakon pada Sovjetskog Saveza 1991.

„Novo preuređenje će proizaći iz ratova i potencijalnih ratova. Ukrajinski rat besni skoro dve godine. Postoje nagoveštaji da bi mirovni sporazum mogao biti postignut, ali sukob se nastavlja.

Rat između Hamasa i Izraela traje oko mesec dana i to je možda najžešći i najneumoljiviji rat viđen na mestu gde je nemilosrdno ratovanje postalo umetnost“, piše Fridman.

Naglašava da su mu dva izvora u koje ima veliko poverenje preneli da se Srbija sprema za rat.

„Srbija i Kosovo su vodile krvavi rat 1998-99 u kojem su SAD i NATO stali na stranu Kosova i bombardovali Srbije. Nadam se da su ovi izvori pogrešni, ali mislim da će se to desiti i proširiti se i van Balkana“.

Predviđa da Kinezi upadaju na margine Filipina.

„Japanci su javno izjavili da će raditi na jačanju odbrane Filipina i pomoći slanjem ratnih brodova u slučaju da Kina napadne. Japan je takođe najavio da pojačava saradnju sa Malezijom. Pored toga, Kina i Indija vode rat van granica. Japan je rekao Indiji da je spreman da ponudi neodređenu podršku“, ukazuje.

Navodi da Kina nema pomorsku snagu za koju drugi veruju da ima, ali je i dalje velika sila.

„Dakle, odluka Japana da izazove Kinu, čak i s obzirom na američku podrška, predstavlja novu ulogu za Japan u zapadnom Pacifiku, sa kojom Kina možda neće moći da se nosi. Usporena kineska ekonomija takođe slabi njenu vladu“.

Kaže da Turska politički ulazi u centralnu Aziju, što je oblast od izuzetnog značaja za Rusiju. Ovo stvara potencijalno eksplozivnu situaciju.

„Tenzije u jugoistočnoj Aziji, na Balkanu i u istočnoj Evropi, na Bliskom istoku i u centralnoj Aziji nisu značajnije povezane. Ovo nije kao Drugi svetski rat, gde su nacije bile povezane jedna sa drugom, poput Nemačke i Italije ili SAD i Britanije. U tom slučaju širenje rata je bilo podržano zajedničkim interesima.

U trenutnom globalnom sistemu, čini se da nema veze između različitih tekućih i potencijalnih ratova“.

Teško je, kaže, razumeti zašto izgleda da postoji proliferacija tekućih i potencijalnih sukoba bez zajedničkog temelja.

„Ali kao i uvek, postoje pitanja na koja ne mogu da odgovorim. Zašto Japanci zveckaju sabljom u isto vreme kada Palestinci i Izraelci ratuju, a balkanske države drhte? Ne samo da postoji niz ratnih realnosti i mogućnosti, već se one dešavaju u isto vreme“.

Na pitanje možda neće biti odgovora, ističe, ali su SAD verovatno deo mozaika.

„Mnogi razumni smatraju da SAD treba više da se uključe u ratove, čak i ako nas oni direktno ne interesuju. Ali SAD je globalni hegemon, najveća svetska ekonomija i najveća vojna sila. Ovi faktori upliću SAD sa većinom zemalja u svetu, bilo kroz ekonomske veze ili vojne saveze.

Prednost je što su SAD ima izbora. Ali poput Britanije i Rima pre nje, SAD moraju biti uključene selektivno“.

Sjedinjene Američke Države su porazile Japan u Drugom svetskom ratu, pobedile u ratu na Balkanu, pomogle u stvaranju Izraela i oblikovanju Ukrajine. Dok posmatramo ovu listu ratova i mogućih ratova, SAD su duboko uključene na mnogo načina.

Dakle, zemlja koju sam izostavio sa liste su Sjedinjene Države, koje bi tragično mogle biti uvučene u ratove sa malo vremena za razmišljanje. To je tema za razmišljanje za istoričare. Sada moramo biti zabrinuti da li moji prijatelji od poverenja imaju pojma o čemu pričaju. Većina ratova o kojima se priča nikad se ne dešava, zaključuje Fridman.

Fridman je takođe autor bestselera Njujork tajmsa. Njegova poslednja knjiga, „Oluja pre zatišja“ (2020) opisuje kako Sjedinjene Države periodično dostižu tačku krize u kojoj se, čini se, nalaze u rat sami sa sobom, pa se onda posle dužeg perioda ponovo osmišljava, u obliku koji je veran svom osnivanju i radikalno drugačiji od onoga što je bio.

Tekuća decenija (2020-2030) je takva, navodi Fridman u knjizi, i to je period koji će doneti dramatične preokrete i preoblikovanje američke vlade, spoljne politike, ekonomije i kulture.