Šta Asošiejted pres piše o rezoluciji o genocidu u Srebrenici: „Srpski lideri, uključujući Vučića, plaše se da bi im moglo biti suđeno za aktivno učešće u krvoproliću“

Generalna skupština Ujedinjenih nacija zakazala je raspravu o rezoluciji za 23. maj nakon čega će uslediti glasanje u ovom svetskom telu koje broji 193 člana.

Konačni nacrt rezolucije odredio bi 11. jul kao „Međunarodni dan razmišljanja i sećanja na genocid u Srebrenici 1995.“, koji će se obeležavati svake godine.

Masakri su počeli 11. jula 1995.

U nacrtu se od Ujedinjenih nacija traži da pripreme program informisanja i pozivaju države, organizacije, civilno društvo i druge da obeležavaju ovaj dan posebnim obredima i aktivnostima u znak sećanja i počasti žrtvama, kao i „odgovarajućom edukacijom i aktivnostima podizanja svesti javnosti“.

Dana 11. jula 1995. godine, bosanski Srbi su zauzeli zonu u Srebrenici koja je bila pod zaštitom UN-a.

Odvojili su najmanje 8.000 muškaraca i dečaka Bošnjaka muslimana od njihovih žena, majki i sestara i poklali ih.

Oni koji su pokušali da pobegnu gonjeni su kroz šume i preko planina oko nesrećnog grada.

Međunarodni sud pravde, najviši tribunal UN-a, utvrdio je 2007. da dela počinjena u Srebrenici predstavljaju genocid, a odluka suda je uključena u nacrt rezolucije.

Bio je to prvi genocid u Evropi od nacističkog holokausta u Drugom svetskom ratu, kada je ubijeno šest miliona Jevreja i pripadnika drugih manjina.

Srpski populistički predsednik Aleksandar Vučić, kao i rukovodstvo bosanskih Srba, oštro se protive usvajanju rezolucije o Srebrenici, rekavši da se u njoj svi Srbi žigošu kao „genocidni narod“, iako u nacrtu to ne piše.

Vučić i njegova vlada vode kampanju kako u UN, tako i među zemljama u razvoju da dobiju podršku za „ne“.

Kažu da su već dobili većinu protiv rezolucije.

Za prolaz relozucije potrebna je prosta većina članica Generalne skupštine UN.

Vučić, kao i lider bosanskih Srba Milorad Dodik, nekoliko puta su pominjali mogućnost plaćanja ratne odštete ukoliko rezolucija bude usvojena.

Lokalni analitičari kažu da se srpski lideri, uključujući Vučića, takođe plaše da bi im moglo biti suđeno za aktivno učešće u krvoproliću.

Nacrt rezolucije osuđuje „bez rezerve svako poricanje genocida u Srebrenici kao istorijskog događaja“.

Takođe „bez rezerve osuđuje radnje koje veličaju one koji su osuđeni za ratne zločine, zločine protiv čovečnosti i genocid od strane međunarodnih sudova, uključujući i one odgovorne za genocid u Srebrenici“.

Ratni politički lider bosanskih Srba Radovan Karadžić i njegov vojni komandant Ratko Mladić osuđeni su za genocid u Srebrenici od strane specijalnog tribunala UN-a za ratne zločine u Hagu u Holandiji.

Sve u svemu, Tribunal i sudovi na Balkanu osudili su blizu 50 ratnih zvaničnika bosanskih Srba na duge zatvorske kazne.

Međutim, većina zvaničnika srpskih i bosanskih Srba i dalje slavi Karadžića i Mladića kao nacionalne heroje.

Oni nastavljaju da umanjuju ili čak poriču ubistva u Srebrenici, što je duboko uvredilo rođake žrtava masakra i preživele.

Na sastanku sa Dodikom u Budimpešti u sredu, mađarski ministar vanjskih poslova Peter Sijarto rekao je da će njegova zemlja glasati protiv rezolucije. On je genocid nazvao „srebreničkom tragedijom“ i rekao da bi rezolucija „namerno ili nenamerno demonizovala ceo srpski narod“ i podstakla tenzije u okruženju.

Zamenik američkog ambasadora Robert Vud rekao je da „Dodikove opasne akcije i secesionistička retorika ugrožavaju mir i stabilnost u regionu“, a „negiranje genocida takođe sprečava pomirenje“.

„Obeležavanje istorijskih istina i prihvatanje činjenica je važno i pokreće region napred na putu ka pomirenju“, rekao je Vud. „I odavanje počasti žrtvama genocida jača vrednosti koje se odražavaju u Povelji UN.“, dodao je.

Ruski ambasador u UN Vasilij Nebenzia, čija zemlja ima čvrste veze sa Srbijom i bosanskim Srbima, rekao je da je usvajanje rezolucije bez saglasnosti svih bosanskih strana je kršenje ustava zemlje i Dejtonskog mirovnog sporazuma iz 1995. kojim je okončan rat.

„Smatramo ovaj provokativni tekst kao pretnju miru i bezbednosti u zemlji i regionu u celini“, rekao je on, optužujući Nemačku i Ruandu da izazivaju proteste umesto da promovišu pomirenje.

Zamenik ambasadora Kine u UN Geng Šuang ponovio je poziv Pekinga da se sponzori angažuju sa ključnim strankama i državama članicama kako bi postigli konsenzus o nacrtu rezolucije.

On je rekao da i dalje postoje „velike razlike“ i da je „prisiljavanje u suprotnosti sa duhom promovisanja pomirenja“ unutar Bosne i među zemljama u regionu.