Srbija zbog pritisaka odustala od posmatranja izbora u Rusiji?

Tek od 42 izborne komisije stranih država koje je Državna izborna komisija Rusije, na osnovu ranijih bilateralnih sporazuma, pozvala da pošalju svoje posmatrače na nedeljne redovne parlamentarne izbore u toj zemlji, potvrdno je odgovorilo samo 17 država.

Ostale su ili poziv prećutale ili, kao Poljska i Hrvatska, odgovorile negativno. Poziv su prećutale i SAD tako da se, prema navodima ruskih medija, u Državnoj izbornoj komisiji Rusije, računa sa tim da SAD neće imati svoje posmatrače.

Prema izvoru lista Izvestija u Državnoj izbornoj komisiji Rusije podozrevaju da su se mnoge države odlučile da ne pošalju posmatrače kako bi izbegle obavezu da se o ruskim izborima izjašnjavaju, bilo pozitivno bilo negativno. List tvrdi da SAD vrše pritisak na prijavljene posmatrače jer, navodno, oni prolaze instruktažu uz učešće predstavnika Stejt departmenta koji ih instruiraju „o političkoj situaciji, preporučuju da daju negativne ocene i u negativnom ključu ocenjuju rusku predizbornu kampanju“.

Ambasadorka SAD u Kijevu Meri Jovanović saopštila je da SAD neće priznati izbore za Državnu dumu koji budu održani na teritoriji Krima, „koji jeste i uvek će biti deo Ukrajine“, a ukrajinski predsednik Petro Porošenko se sastao sa ambasadorima G7 i EU i pozvao ih da njihove države postupe isto. Ministarstvo inostranih poslova Ukrajine pozvalo je Rusiju da otkaže izbore na Krimu i pripretilo je krivičnim gonjenjem stranim posmatračima koji bi se uputili na to poluostrvo. Ukrajina je takođe zabranila da Rusija, u skladu sa međunarodnim propisima, organizuje glasanje u Ukrajini za svoje državljane koji tamo žive. Juče, tri dana pred izbore, ruski predsednik Vladimir Putin je doputovao na Krim gde će biti održana sednica Državnog saveta o razvoju saobraćaja u Južnom federalnom okrugu odnosno Krimu.

Sumnja se u Moskvi da bi po obavljenim izborima mogla da bude data ocena da su „nelegitimni jer su obavljeni bez prisustva međunarodnih posmatrača“.

Pošto boravak u Rusiji plaćaju njihove matične države, ne isključuje se mogućnost da su ekonomski razlozi uzrok ćutnji ili nezainteresovanosti za ruske izbore većine pozvanih država. Igor Borisov, poverenik za ljudska prava pri kabinetu predsednika Rusije, ne isključuje ni mogućnost da su savremena sredstva komunikacije u velikoj meri fizičko prisustvo posmatrača učinila nepotrebnim.

Ruski list Izvestija, koji se smatra provladinim, u tekstu pod naslovom „SAD vrše pritisak na posmatrače izbora u Rusiji“, neočekivano pominje i Srbiju. List tvrdi da je pokušao da uspostavi vezu sa posmatračem iz Srbije, ali on se nije odazvao. „On je na početku predizborne kampanje bio aktivan, pokazivao je interes za kontakt sa ruskim medijima, a nedelju dana pred izbore je iz nerazumljivih razloga nestao iz informacionog polja i odustao od puta u Rusiju“. List ne navodi ime tog posmatrača.

U Republičkoj izbornoj komisiji Srbije su bili iznenađeni pitanjem lista Danas. Koliko oni znaju, Srbija nije određivala posmatrača na parlamentarne izbore u Rusiji, ali su nas zamolili da pošaljemo mejlom pitanje sekretaru Komisije kako bi nam bio upućen zvaničan odgovor. Zamolili su nas takođe da im pošaljemo tekst iz lista Izvestija, bilo bi im interesantno da to vide.

Inače, Državna izborna komisija RF je objavila da će izbore za 450 poslanika Državne dume nadgledati 747 stranih posmatrača od čega su 406 posmatrači OEBS-a, a 97 Parlamentarne skupštine OEBS. Među njima će svakako biti i posmatrača iz država koje su propustile da pošalju sopstvene posmatrače na ruske parlamentarne izbore.