Srećko Đukić: Vučić je sklon da daje izjave koje su neobjašnjive realnim odnosima u međunarodnoj politici

„Mislim da je u interesu svih da se taj rat što pre onkoča, najviše je u interesu Rusije. Ne misli valjda Vučić da Rusija može izdržati taj rat, sankcije, kao da se nalazi u punom međunarodnom, ekonomskom i finansijskom kapacitetu“, ističe Đukić za Danas.

Kako dodaje, to su iluzije koje se seju ovde od vlasti i javnost pokušava da podrži pogrešnu stranu – agresorsku.

„Ali je isto tako vlast spremna da osuđuje agresiju NATO na SRJ. Postoje po Vučiću poželjni agresori i nepoželjni agresori“, ukazuje Đukuć.

Danasov sagovornik smatra da se Bajden priklonio planu ukrajinskog predsednika Volodomira Zelenskog za okončanje rata u Ukrajini.

„To nije plan Zelenskog, u stvari, to je plan Grupe 7 koji je Zelenski izložio, a G7 prihvatila i posle je taj plan ugrađen u sve druge planove. Taj plan je na određen način bio predmet razmatranja nedavno održanog diplomatskog sastanka spoljno-političkih savetnika preko 40 zemalja u Džedi, u Saudijskoj Arabiji“, podseća Đukuć.

Prema njegovim rečima, taj plan je u osnovi prihvatljiv za sve strane izuzev za predsednika Rusije Vladimira Putina.

„On podrazumeva bezuslovno povlačenje ruskih snaga na granice iz 1991. godine. To je prvi uslov. Drugi uslov jesu bezbedonosne garancije za Ukrajinu da opet ne bude napadnuta od Rusije, posle određenog vremena, što uključuje i članstvo Ukrajine u NATO. Treća stavka u tom planu Zelenskog, odnosno G7, pa i Bajdena, jeste da se reši pitanje ratne štete, jer su ogromne ratne štete počinjene u Ukrajini. Četvrta tačka jeste da se kazne svi ratni zločini i zločini genocida, jer ima znakova da je bilo pokušaja genocida ukrajinskog naroda“, objašnjava Đukić.

To je interes Bajdena, dodaje naš sagovornik i ističe da nije čuo da je američki predsednik nešto drugo izjavljivao.

„I ovo što sam već na početku govorio da je Bajden sam govorio da je u najboljem interesu Putina da taj rat što pre završi i da se povuče tamo gde je bio 1991. godine“, navodi Đukić.

Upitan kako može da dođe do okončanja rata, Đukić ukazuje da u pojedinim svetskim medijima se može čuti da bi Zapad mogao da digne ruke od Ukrajine.

„Znate, Zapad se brani u Ukrajini, zapadna Evropa se brani u Ukrajini, NATO se brani u Ukrajini. To se sigurno neće desiti, pa čak i da Bajden ne bude sledeći američki predsednik. To je toliko važno geo-strateško pitanje da ne dolazi u obzir. Ne vidim mogućnost promene zapadnog stava u odnosu prema Ukrajini, odnosno, u odnosu prema ruskoj agresiji na Ukrajinu“, naglašava Đukić.

Po njegovom mišljenju, ako bi došlo do poraza Ukrajine, ruske trupe bi se našle na granici Poljske, Rumunije, Slovačke, Baltičkih zemalja.

„Da li to želi Zapad, SAD? Apsolutno ne. Novinari vagaju kako teče ukrajinska kontraofanziva. Da li ona ide brzo ili sporo, pa iz toga izvlače neke zaključke o kojima Zapadni političari nisu govorili… to je već neka druga stvar. Imaju pravo da to vagaju i postavljaju pitanja ali vam govorim kako to izgleda sa strateškog stanovišta“, objašnjava Danasov sagovornik.

„Nema promene Zapadnog stava prema Ukrajini“

Đukić smatra da neće biti promene stava Zapada prema Ukrajini, dodajući da postoji mogućnost da se taj rat završi i do američkih predsedničkih izbora bilo na ratnom polju, bilo na diplomatskim pregovorima.

„Pokazale su se neke nove formule mira u Ukrajini. Polazeći od plana Zelenskog odnosno G7, mogao da iznedri rešenje da se zadovolje sve strane i da se postigne taj mir, ali nikako ne na uštrb ukrajinskog suvereniteta i teritorijalnog integriteta“, ističe Đukić.

Što se tiče stanja svetske ekonomije, naš sagovornik smatra da se uhodala sa ratom u Ukrajini.

„Putin je pokušao sa nekoliko diverzija da destabilizuje svetsku ekonomiju. Trenutno je to uspeo, ali to nije trajno. Uzmite na primer energetsku krizu koju je izazvao prošle godine. Ona je zaista odnela oko 300 milijardi evra. Međutim ako je tada gas koštao 3.500 čak 4.000 evra za 1.000 kubnih metara, sada je taj gas 300-400 evra. Putin je tim potezom napravio bumerang. Sada je napravio jednu drugu diverziju u svetskoj ekonomiji, iskačući iz sporazuma o žitu i raketirajući ukrajinske izvozne luke za žito. On je poremetio to tržište i cene su skočile najmanje za 20 odsto. Time su naravno najviše pogođene siromašne zemlje. Ukrajina će nastaviti da izvozi žito i mislim da će to tržište stabilizovati u sasvim doglednom periodu“, navodi Đukić.

Naš sagovornik smatra da ruska ekonomija nije u tom potencijalu da može da diktira stanje i tempo razvoja svetske ekonomije.

„Ona je po, kupovnoj snazi, 11. ili 12. ekonomija na svetu. Ona nije u mogućnosti da minira svetsku enomiju. Pokušala je, ali evo, na dva primera, dokazano je da nije uspela i da neće uspeti“, ukazuje Đukić.

Kada je reč o američkoj predizbornoj kampanji, Đukić kaže da je Bajden uspeo da stabilizuje američku privredu, da smanji nezaposlenost na rekordno nizak nivo, tako da on u predizbornu kampanju ulazi sa jakom unutrašnjom ekonomskom politikom.

On ukazuje da je pitanje rata tema i Demokratske i Republikanske stranke.

„To što Tramp povremeno daje izjave kakve daje, to su PR izave, ali njegova Republikanska stranka i u kongresu i u senatu traži od Bajdena da daje još više oružja i da još više pomaže Ukrajini. Tako da su to dosta oprečni procesi. Ne bi trebalo sasvim jednostrano iz toga izvlačiti zaključke“, zaključuje Srećko Đukić, koji je bio ambasador Srbije u Belorusiji.