Srećko Đukić: Diverzija na Krimskom mostu samo ubrzala odluku Putina da demonstrira silu

„Diverzija na Krimskom mostu samo je ubrzala odluku (ruskog predsednika Vladimira) Putina da demonstrira silu na jednom višem nivou, da pokaže kako može da pošalje Ukrajinu u 18. vek“, smatra Đukić.

On ukazuje i da je Rusija država koja proizvodi države, i to sve na presedanu Kosova. Đukić smatra da je trenutna pozicija Putina i Rusije da pokuša da nametne mir.

„To ne izgleda realno, jer bi Putin želeo mir i pregovore, s tim da se prihvati to što je Rusija anektirala ukrajinske oblasti, a o ostalom da se pregovora, što je neprihvatljivo za Ukrajinu, ali i za Zapadne vlade koje su stale iza Ukrajine. Ukrajina želi da oslobodi svoje teritorije i da se ruske snage vrate na granice iz 1991“, navodi Đukić.

Dodaje i da od kad je proglasio mobilizaciju, iz Rusije je pobeglo više od 700.000 ljudi.

Kaže i da ta mobilizacija ide veoma sporo, „svi kažu da je cilj da se mobiliše milion ljudi, a (ministar odbrane Rusije Sergej) Šojgu je pre neki dan rekoa da je mobilisano 210.000“.

„Ta ćutljiva većina koja daje podršku Putinu sve vreme, sad kad je ova mobilizacija pokucala na njihova vrata, sad su se trgli“, ocenjuje Đukić i podseća da je Rusija u 20. veku imala dve mobilizacije – 1914. i 1941, i da je ovo treća.

Đukić dodaje da Ukrajina ratuje sa super savremenim zapadnim naoružanjem, „Rusija to nema, da ima ona bi to pokazala“ i kaže da će „Ukrajinci da podignu spomenik američkom Himarsu“.

Na pitanje da prokomentariše jučerašnju izjavu beloruskog predsednika Aleksandra Lukašenka da je iz nezvaničnih izvora dobio dojave da Ukrajina planira da napadne Belorusiju, on ocenjuje da je to neodrživo vojnički, a kamoli politički.

„Nije održivo da Ukrajina otvara još jedan front. Ali da je Ukrajina preduzela sve mere da minira tu granicu, da postavi prepreke, to je istina“, ocenjuje Đukić i podseća da su beloruska i ruska zapadna odbrana potpuno integrisane, što znači da u slučaju rata postoji jedna komanda.

Juče je Lukašenko takođe rekao da je sa Putinom dogovorio raspoređivanje zajedničkih snaga duž zapadne granice njihove Unije, i da je taj proces već u toku.

Đukić misli da će Belorusija ipak izbeći sukob sa Ukrajinom, jer je narod u Belorusiji protiv tog rata, a i sama zemlja je sa tri strane okružena zemljama NATO. Smatra da je Lukašenkova izjava samo demonstracija njegove podrške Putinu.

On dodaje da je jedina zemlja koja je „bar sa izjavom“ podržala aneksiju ukrajinskih teritorija Severna Koreja, kao i da su i Indija i Kina, koje su tradicionalno pružale podršku Rusiji, sada protiv njenog rata u Ukrajini i pozivaju na deeskalaciju sukoba i na poštovanje ukrajinskog suvereniteta i teritorijalnog integriteta.

Kaže da mu je očekivano što je Srbija u UN glasala protiv inicijative Rusije da se tajno glasa o rezoluciji koju podržava Zapad i koja bi osudila njen pokušaj nelegalne aneksije četiri ukrajinske oblasti i zahtevala da Moskva odmah poništi svoje postupke. Navodi i da je od početka to bilo u planu da Srbija glasa za rezolucije koje osuđuju rusku agresiju.

„Rusija je država koja proizvodi države i to sve na presedanu Kosova“, ocenjuje on, podsetivši da je stvorila Abhaziju i Južnu Osetiju, a ove godine i Donjecku i Lugansku Narodnu Republiku.