foto FoNet Aleksandar MijailovićSukob Hamasa i Izraela, i pomoć koju Zapad pruža Izraelu, sigurno neće smanjiti pomoć Ukrajini, kaže za Danas Srećko Đukić, član Foruma za međunarodne odnose.
On kaže da bi trebalo imati u vidu reči predsednika SAD Džoa Bajdena izgovorene u Izraelu nakon napada Hamasa.
Kako Đukić podseća, Bajden je tada kazao da će Amerika podjednako pomagati i Izrael i Ukrajinu i da se u Ukrajini kao i u Izraelu brani demokratija i novi svetski poredak.
„Bela kuća spremila je jedan finansijski paket za celu 2024. godinu pomoći od 104 milijarde dolara, od čega su 64 milijarde namenjene Ukrajini 14 milijardi Izraelu, mislim da je ista suma Tajvanu, a ostalo je za zemlje Pacifičkog regiona“, kaže Đukić.
On ističe da je Bajden svoju političku karijeru vezao, prvo za Ukrajinu, a zatim i za Izrael.
„Tako da mislim da tu neće biti nikakvih bitnih promena. Može biti samo nekih novih političkih i diplomatskih inicijativa. Pre svega što se tiče Izraela i Palestinaca, a što se tiče Ukrajine mislim da su pozicije Zapada, SAD, NATO, EU i Ukrajine apsolutno fiksirane i mislim da su ti stavovi na istoj liniji“, kaže Đukić.
Skoro tri nedelje, oči sveta intenzivno su fiksirane na Bliski istok, zbog čega se stvorio utisak da je rat u Ukrajini skrajnut u senku aktuelnih događaja.
Naš sagovornik kaže da je to sasvim razumnjivo zato što su dešavanja na Bliskom istoku na granici nemogućeg i brutalnog, te da su prevazišla sva očekivanja onoga što se do sada dešavalo u tom regionu.
„I zbog toga što taj sukob koji je izbio između Hamasa i Izraela, preti da izazove širi regionalni sukob, jedan sukob poput rata koji Rusija vodi u Ukrajini. Nekako je to objašnjivo stanje, ali to ne znači da u Ukrajini ne radi front, da se ne vode možda i odlučujuće bitke za proboj ruske odbrane i da ima dosta novina koje javnost nije propratila, ili ako je propratila to je onda bilo dosta jednostrano, iz jednog izvora“, primećuje Danasov sagovornik.
On kaže da se iz sredstava informisanja stanje u Ukrajini može doživeti kao da nema ljudskih borbi već da su u pitanju borbe dronovima.
„Stanje na terenu je drugačije. Ukrajinci traže slabe tačke na frontu da izvrše proboj i da to bude početak izbacivanja Rusa iz Ukrajine“, kaže Đukić.
Kako ističe, Ukrajinci su napravili određene korake u Zaporoškoj oblasti oko grada Tokmaka.
„Međutim, naišli su na žestoku rusku odbranu i naišli su na takozvanu liniju Surovikina. To je, ne samo miniranje terena u dubini od pet do 10 kilometara, već su tu i tenkovski rovovi i armirano-betonski bunkeri. Tu su neprestana pojačanja koje je Rusija dovlačila na tu tačku ukrajinskog proboja fronta“, kaže.
Đukić objašnjava da je front još više prodario na području grada Avdejevke, gde, kako kaže, Rusi pokušavaju da naprave jedan kontraudar, ali da ne uspevaju u tome te da trpe velike gubitke.
„U međuvremenu, izgleda da su Ukrajinci pronašli jednu od, možda, ključnih slabih tačaka na frontu u ruskoj odbrani a to je na levoj odbali reke Dnjepar u zoni grada Hersona i tu su uspostavili jedan mostobran, prilično snažan“, kaže Đukić.
On dodaje da postoje izgledi da će Ukrajinci forsirati Dnjepar i da bi tu mogao da se ostvari proboj fronta, odnosno, presecanje ruskog koridora koji povezuje četiri okupirane oblasti sa Krimom.
„Dešavaju se, rekao bih, dubinske borbe i pokušaj strateškog prodora i rešavanja rata u Ukrajini“, zaključuje Đukić.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
