„Zastava na Avdejevki je Trampova, a ne ruska, kraj rata se ne nazire“: Srećko Đukić za Danas o dvogodišnjici invazije na Ukrajinu

On objašnjava da je druga armija sveta, kako se govori za rusku vojsku, doživela nekoliko poraza.

„Prvo je izgubila blic-krik na samom početku rata, kojim je računato da će Kijev pasti za tri dana, a cela Ukrajina za nedelju dana“, ukazuje Đukić.

Dodaje da je nakon toga, ruska armija pretprela poraz u oblasti oko Harkova, te da se zatim situacija na frontu stabilizovala u očekivanju ukrajinske protivofanzive prošle godine koja se „nije slavno završila“.

„Sada je situacija na frontu neizvesna, pat krate, ili kako bi rekli – nerešena. Rusi imaju određenu inicijativu i ofanzivne akcije i u tom smislu su uspeli da osvoje Avdejevku, ali zastava koja se vije na Avdejevki je Trampova (Donald, predsednički kandidat na izborima u SAD) zastava, nije ruska“, naglašava Đukić.

Kako objašnjava, izostale su isporuke naoružanja, pre svega municije, iz Sjedinjenih Država, „zahvaljujući Trampu i njegovim Republikancima“.

Prema njegovim rečima, republikanci su sabotirali donošenje zakona o vojnoj pomoći Ukrajini od 61.5 milijardi dolara.

„To je naravno imalo za posledicu pad Adejevke, ali uopšte, ukrajinska armija i odbrambeni sistem se nalazi u jednoj potpunoj transformaciji. Očito da najavljuje jednu novu strategiju u ratu sa Rusijom. Iza te nove strategije vidimo da stoji, u najvećem delu, Evropa i članice NATO iz Evrope. Verujem da će se tome u punoj meri pridružiti i SAD“, naglašava Đukić.

Rusija dostigla maksimum

On ukazuje da je Rusija u ove dve godine rata dostigla maksimum svog angažovanja i u ljudskom i u tehničkom smislu.

„Svako dalje njeno veće angažovanje u ovom ratu zahteva mnogo veća ulaganja. Za ovu godinu se procenjuje da će Rusija odvojiti preko 220 milijardi dolara za rat u Ukrajini. To su ogromna sredstva i pitanje je koliko dugo Rusija može da izdrži tako visoke troškove“, objašnjava Danasov sagovornik.

Fortifikacija koja do sada nije viđena

Nedavno je objavljeno istraživanje Evropskog saveta za spoljne odnose (ECFR) sprovedeno širom Evropske unije, koje je pokazalo da jedva 10 odsto Evropljana veruje da Ukrajina može da pobedi Rusiju.

Đukić kaže da je to odraz dve stvari.

„Prva je zamor svetskog javnog mnjenja ratom i pokušaj da se gurne u drugi plan. Drugo je, što je važnije, rezultat fantastične ruske propagande koja daleko nadmašuje propagandu iz sovjetskog doba. Ta dva faktora opredeljuju taj procenat“, tvrdi Đukić.

Naš sagovornik primećuje da je, uporedo sa tim, u Evropi sazrelo mišljenje o ujedinjenju, te da se da se ujedinjuje i da mora biti spremna na svaku eventualnost i na otpor.

„Da je to tako pokazuju činjenice šta se radi u Baltičkim zemljama, da se prave fortifikacije (podizanje utvrđenja) i u Poljskoj i u Ukrajini, prema Belorusiji, i to fortifikacije koje nisu zabeležene do sada između Zapada i Istoka. Tako nešto nije postojalo ni u vreme najžešćeg Hladnog rata“, ukazuje Đukić.

Rusiji ne odgovara dugoročno ratovanje

Prema njegovom mišljenju, kraj rata se ne nazire.

„Mislim da možemo sa sigurnošću reći da će ovaj rat trajati još godinu dana. Za izvođenje velikih ratnih operacija potrebno je vreme i sredstva. Vidimo da ni jedna ni druga strana nisu počele ozbiljno da rade“, kaže Đukić.

Druga stvar je, dodaje naš sagovornik, da u jednom delu ljudi koji se bave tim ratom prevladava mišljenje da će taj rat biti dugoročan i da se ide na iscrpljivanje protivnika.

„U tom smislu Rusije. Da Rusiji ne odgovara dugoročno vođenje rata jer se njeni potencijali iscrpljuju – finansije i ljudski resursi. Ono oko čega se svi slažu jeste da je u tom ratu za dve godine poginulo pola miliona ljudi. Još dva do tri puta više je ranjenjo ljudi. To bi bio zaključni bilans tog rata“, navodi Đukić.

Izbori će proći bez ikakvih trzavica

Predsednički izbori u Rusiji zakazani su za 17. mart ove godine.

Oko njih, kaže Đukić , nema nikakve dileme.

„Možemo da pogađamo koji će procenat iznad 80 da dobije Putin. Nije upitno i ne dovodi se u sumnju ni zbog smrti (Alekseja) Navaljnog ni zbog (Borisa) Nadeždina koji je izbačen iz trke. Proći će bnez ikakvih trzavica. Sve je pod kontrolom i tu nikakvih iznenađenja neće biti“, tvrdi Danasov sagovornik.

Što se tiče Navaljnog, kaže, to pokazuje šta čeka Putinove političke protivnnike u Rusiji.

„Navaljni nije prvi, a na žalost, verovatno neće biti ni poslednji. To je jedna surova realnost u kojoj živi rusko društvo, bez jasnih znakova otpora, bilo u društvu bilo u političkom establišmentu Rusije“, zaključuje Đukić.