Srednja Evropa kao zajednica težnji

Decenija mogućnosti za civilizacijsku i ekonomsku obnovu, stvaranje boljeg sveta, pravednijeg i zelenijeg nego što je bio, sveta koji sledi principe održivog razvoja.

Zagledani u budućnost, tražimo područja koja će postati centri dinamičnih, pozitivnih promena. Siguran sam da će na evropskom i globalnom nivou Srednja Evropa biti jedno od tih mesta.

Srednja Evropa ili Srednja i Istočna Evropa (ovi pojmovi se često koriste naporedo) predstavlja važan regionalni entitet, sudbinsku zajednicu sa sličnim geografskim, političkim i ekonomskim, ali i ideološkim i kulturnim osobinama.

Kada je reč o njenom položaju na geografskoj mapi, to je područje između Baltičkog, Jadranskog i Crnog mora, ili (mada isuviše pojednostavljeno) – između Nemačke i Rusije.

Mi smo, pre svega, zajednički prostor sećanja.

Imali smo slična istorijska iskustva, naročito u dramatičnom XX veku.

Iskusili smo zlo dva totalitarizma, smeđeg i crvenog, koji su nas gušili i progonili. No imamo i sjajna, slavna iskustva iz prošlih vekova; iz perioda XV i XVII veka, poznatog kao „Evropa dinastije Jagelona“, a zatim i Zajednice više naroda, kada smo uspeli da na velikom delu ovog područja osnujemo dobrovoljnu političku uniju, preteču današnje Evropske unije, sigurnu kuću za brojne kulture i religije vođenu principima vladavine prava, parlamentarizma i demokratije.

Nauk iz tih iskustava, kako dobrih, tako i loših, prenosimo u budućnost kao upozorenje ali i inspiraciju za delovanje zarad opšteg dobra, za prosperitet našeg regiona i celokupne ujedinjene Evrope.

Veoma je važno opisati Srednju Evropu i u vrednosnom smislu.

Kao pripadnici zapadnog civilizacijskog kruga više od hiljadu godina, zastupamo njegove ideološke postulate.

Milan Kundera je verno dočarao Srednju Evropu nazvavši je „otetim Zapadom“, odnosno delom zapadne kulturne zajednice koji je, protivno svojoj volji, potpao pod sovjetsku dominaciju – imperijalističku, autoritarnu, nesposobnu za racionalno vladanje.

Treba ipak naglasiti da naša posvećenost vrednostima na kojima je izgrađena evropska kultura nije nepromišljena.

Dobro nam je poznata, možda i bolje nego drugima, visoka cena koja se plaća za njihovu odbranu.

Svesni smo da je neophodno negovati i usklađivati slobodu sa odgovornošću, prava sa obavezama, individualizam sa solidarnošću, kritički stav, inovativnost i modernizaciju sa očuvanjem nasleđa i tradicije, koji određuju naš identitet.

Uoči istorijske prekretnice 1989. godine Timoti Garton Eš je napisao da ideja Srednje Evrope izvlači zapadni svet iz hladnoratovskog načina razmišljanja, preispituje ustaljene pojmove i prioritete, a zauzvrat nudi nešto sasvim novo.

Reklo bi se da je ovo mišljenje aktuelno i danas, kada je učešće srednjoevropskih zemalja u EU i NATO važan, stabilan deo evropskog i atlantskog saveza i kada je naš region, koji beleži snažan ekonomski rast, napravio značajan civilizacijski skok.

I danas ideja o Srednjoj Evropi podrazumeva dinamiku i pozitivan sadržaj.

Ako bih morao ukratko da predstavim savremeno lice Srednje Evrope, uključujući i Poljsku kao najveću državu u ovom regionu, nazvao bih je zajednicom uspeha i, istovremeno, zajednicom težnji.

Srednja Evropa je odličan primer za to koliko je sloboda moćna kreativna snaga.

Sloboda iz koje nastaju ekonomska sloboda, preduzetništvo, suverenitet. Oni otvaraju prostor za sprovođenje hrabrih ambicija i težnji.

Razvoj ide rame uz rame sa slobodom.

Tri decenije koje su protekle od pada komunizma i promena koje je u našem regionu pokrenuo poljski pokret „Solidarnost“ čine priču o velikom ekonomskom uspehu, društvenom i civilizacijskom napretku, što se u svetskoj istoriji retko događalo u tako kratkom vremenskom periodu.

Poljska i cela Srednja Evropa predstavljaju fascinantno svedočanstvo o mogućnostima koje pruža sloboda.

Pored toga, možemo da poslužimo i kao dobar primer za to kako saradnja, zajedničke inicijative i projekti donose pozitivne rezultate.

Zahvaljujući tome, Srednja Evropa nije više periferni prostor između Zapada i Istoka, između imperijalnih sila, kao što je, na našu žalost, svojevremeno bila; danas je ona jedna čvrsta, višestrukim nitima povezana struktura, svesna svojih interesa i uticajna u vođenju evropskih poslova.

Uspeli smo da emancipujemo Srednju i Istočnu Evropu i postanemo važan subjekt političkih i civilizacijskih procesa.

Skrenuo bih vam pažnju i na tri važne platforme za srednjoevropsku saradnju, koje nisu značajne samo za region, već i za EU, severnoatlantski savez, pa i na globalnom nivou.

Prva je Višegradska grupa, sa najdužim stažom, koja okuplja Poljsku, Češku, Slovačku i Mađarsku.

Nastala je 1991. godine kao platforma za politički dijalog i koordinaciju napora za pridruživanje NATO-u i EU, a pokazala se korisnom i nakon ostvarenja ovih strateških ciljeva.

Danas je ona jedan od najvažnijih faktora u pospešivanju regionalne saradnje u Srednjoj Evropi i postizanju dogovora o evropskim pitanjima.

Drugu čini Bukureštanska devetka.

Ova organizacija okuplja zemlje istočnog krila NATO-a: Poljsku, Rumuniju, Litvaniju, Letoniju, Estoniju, Mađarsku, Slovačku, Češku i Bugarsku.

Osnovana je 2015. godine u Bukureštu, gde smo potpisali zajedničku deklaraciju da ćemo udružiti napore i, tamo gde je potrebno, obezbediti „snažno, suštinsko i održivo vojno prisustvo“ NATO-a u regionu.

Grupa B9 je u izvesnom smislu odgovor na rusku agresivnu politiku, na povredu granica i teritorijalnog integriteta susedne Ukrajine, što predstavlja pretnju po regionalnu i atlantsku bezbednosti.

Ne nameravamo da u tome budemo tek pasivni posmatrači.

Treću platformu za saradnju predstavlja Inicijativa tri mora, koju smo 2015. godine pokrenuli predsednica Hrvatske Kolinda Grabar Kitarović i ja.

U ovu grupu spadaju zemlje koje se nalaze između Baltičkog, Jadranskog i Crnog mora: Austrija, Bugarska, Hrvatska, Češka, Estonija, Litvanija, Letonija, Poljska, Rumunija, Slovačka, Slovenija i Mađarska.

Cilj je zajedničko ulaganje u infrastrukturu, transport, energetiku i nove tehnologije koje će pospešiti razvoj u našim zemljama i doprineti jedinstvu Evropske unije.

Ako pogledamo mapu ekonomskih veza u EU, primetićemo značajnu prednost horizontalnih tokova na osi Zapad-Istok u odnosu na vertikalne tokove na osi Sever-Jug.

Reč je o protoku ljudi, roba, usluga i kapitala, ali i o infrastrukturnoj mreži: autoputevima, železnicama, avio-čvorištima, gasovodima, dalekovodima i teleinformatici.

Projekat Tri mora, strukturni projekat čiji je cilj da osnaži poziciju ovog dela Evrope, treba da dopuni nedostajuće delove „skele“ i samim tim ojača integraciju našeg regiona i cele EU.

Činjenica da su u projekat Tri mora, pored kapitala EU, uključeni i američki i kineski investitori, obezbeđuje zdravu diversifikaciju koristi i međusobne zavisnosti.

Tako izgleda današnja slika i buduća vizija Srednje Evrope kao zajednice aktivizma, uspeha i ambicioznih stremljenja.

Uspešno smo prešli dug put.

Od regiona koji dugo nije ni postojao u svesti glavnih aktera svetske scene („u Poljskoj, što će reći nigde“, kako je rekao Alfred Žari krajem 19. veka) – do jednog od najdinamičnijih svetskih područja, koje se ubrzano razvija i nastoji da uđe u kategoriju civilizacijskih centara.

Srednja Evropa – dakle centralna.

Nomen est omen?

Pozivamo vas da nam se pridružite u ovoj fantastičnoj pustolovini.

Tekst je istovremeno objavljen i u časopisu „Wszystko Co Najwazniejsze“ u okviru projekta „Decenija Srednje Evrope“, realizovanog u saradnji sa Berzom hartija od vrednosti u Varšavi.