„Sretala sam prestupnike, dobro znam tipove kao što je Donald Tramp“: Šta je rekla Kamala Haris u govoru?

Rekla je da se kao bivša tužiteljka i ranije suočavala sa „prestupnicima“ i dodala da Sjedinjene Države imaju izbor između njene vizije koja gleda u budućnost ili Donalda Trampa, koji je, kako je rekla, želi da vrati zemlju unazad.

„Učiniću sve što je u mojoj moći da ujedinim našu Demokratsku stranku da ujedinimo našu naciju i da pobedimo na ovim izborima.

Imala sam prilike da proceuiram prestupnike svih vrsta. Predatore koji su zlostavljali žene, prevarante koji su pljačkali potrošače i prevarante koji su kršili pravila.

Vice President Harris: As a former Attorney General and courtroom prosecutor, I took on perpetrators of all kinds. Predators who abused women, fraudsters who ripped off consumers, and cheaters who broke the rules. So hear me when I say, I know Donald Trump’s type pic.twitter.com/m8qykBwZ8h

— Kamala HQ (@KamalaHQ) July 22, 2024

Verujte mi kada kažem da dobro znam tipove kao što je Donald Tramp“, rekla je Haris u Delaveru.
Ona je dodala da veruje u budućnost u kojoj nijedno dete ne mora da raste u siromaštvu, gde svaka osoba može da kupi dom, zasnuje porodicu i bude bogata, gde svaka osoba ima pristup plaćenom porodičnom odsustvu i pristupačnoj brizi o deci.

„Naša borba za budućnost je i borba za slobodu. Ako Tramp dobije priliku, potpisaće nacionalnu zabranu abortusa kako bi se abortus zabranio u svakoj državi, ali mi to nećemo dozvoliti. Suočavamo se sa pitanjima: U kakvoj zemlji želimo da živimo? U zemlji slobode, saosećanja i vladavine zakona? Ili u zemlji haosa, straha i mržnje?“, navela je Haris.

Predsednik Džo Bajden se izvinio što nije mogao da prisustvuje lično zbog kovida i uključio se u obraćanje telefonom. Rekao je da je napuštanje trke „prava stvar“ i da će voditi kampanju Kamalom Haris.

Ranije u prvom obraćanju javnosti pozdravila je rezultate koje je ostvario aktuelni predsednik.

„Zaostavštini Džoa Bajdena protekle tri godine nema premca u savremenoj istoriji. U jednom mandatu je već premašio dostignuća većine predsednike koji su služili dva mandata“, rekla je Haris u ponedeljak na jednom skupu u Beloj kući, koji je održan u čast univerzitetskih sportista.

„Svakog dana, naš predsednik, Džo Bajden, bori se za američki narod i duboko smo mu zahvalni na službi našoj naciji“, poručila je Haris. U obraćanju međutim nije direktno pominjala svoj status vodeće kandidatkinje za predsedničku nominaciju demokrata.

It’s the first full day of our campaign, so I’m heading up to Wilmington, DE later to say „hello“ to our staff in HQ.

One day down. 105 to go. Together, we’re going to win this.

— Kamala Harris (@KamalaHarris) July 22, 2024

Gotovo sve istaknute demokrate, koje su se pominjale kao potencijalni kandidati za nominaciju, podržale su potpredsednicu SAD. U ponedeljak ju je podržala i bivša predsjedavajuća Predstavničkog doma Nensi Pelosi – jedna od najuticajnijih demokrata sa najdužim stažom.

„Moja srdačna podrška Kamali Haris za predsjednicu je zvanična, lična i politička. Politički nema sumnje da je Kamala Haris, kao žena u politici, izuzetno mudra. Imam puno povjerenje da će nas dovesti do pobjede u novembru“, poručila je Pelosi u saopštenju.

Zvaničnici predizborne kampanje i saradnici obavili su stotine telefonskih poziva u ime Kamale Haris, tokom kojih su od delegata – koji će na stranačkoj konvenciji narednog meseca odlučivati koga da nominuju za predsedničkog kandidata – tražili da podrže potpredsednicu.

Haris su takođe podržali mnogi demokratski članovi Kongresa i donatori. Posle iznenadne objave u nedelju da se povlači iz trke, Bajden je prvi podržao njenu kandidaturu.

Haris je ubrzo posle toga objavila da će tražiti nominaciju. Bila je senatorka iz Kalifornije kada ju je Bajden izabrao za kandidatkinju za potpredsednicu. Prethodno je bila Bajdenova protivkandidatkinja u trci za stranačku nominaciju.

Prema anketama, ima sličnu podršku kao Bajden, mada je u nekim istraživanjima bila ispred republikanskog predsedničkog kandidata Donalda Trampa.

Haris je u saopštenju navela da Bajden, povlačenjem iz trke protiv Trampa, „radi ono što je radio tokom svog radnog veka: stavlja američki narod i našu zemlju iznad svega ostalog“.

„Učiniću sve što je u mojoj moći da ujedinim Demokratsku stranku – i ujedinim našu naciju – da pobedim Donalda Trampa“, rekla je ona. „Imamo 107 dana do izbora. Zajedno ćemo se boriti. I zajedno ćemo pobediti“.

Trampov predizborni štab nedeljama se pripremao za moguću kandidaturu Kamale Haris. U ponedeljak je izneo detaljnu kritiku rezultata koje je Haris postigla kada je reč o imigraciji i drugim pitanjima, tvrdeći da je liberalnija od Bajdena.

Kampanja republikanskog kandidata optužila je Haris da se zalaže za ukidanje Imigracione i carinske službe i dekriminalizaciju ilegalnih prelazaka granice, kao i za ukidanje finansiranja policije.

Tramp, koji je neosnovano tvrdio da je njegov poraz od Bajdena 2020. godine bio rezultat izborne prevare – što je bilo povod za napad na američki Kapitol 6. januara 2021. godine – u ponedeljak je doveo u pitanje pravo demokrata da menjaju kandidata.

„Ukrali su trku od Bajdena pošto je pobedio na stranačkim izborima“, napisao je Tramp na svojoj društvenoj mreži Truth Social.

U međuvremenu, pristižu novčane donacije za kampanju Kamale Haris. Njen tim je saopštio da je za 24 sata prikupio 81 milion dolara. ‍EktBlu (ActBlue), vodeća platforma za prikupljanje sredstava za demokrate, saopštila je kasno u nedelju da je samo tog dana prikupila 46,7 miliona dolara. To je bilo u suprotnosti sa nedeljama opadanja finansijske podrške Bajdenu, posebno među najvećim donatorima, posle njegovog lošeg nastupa u debati protiv Trampa krajem juna.

Asocijacija državnih demokratskih komiteta navela je u saopštenju da je „ogromna većina“ lidera partije u državama podržala Haris kao kandidata, a nekoliko je bilo uzdržanih iz proceduralnih razloga.

Nedeljni izliv podrške Harisovoj uključivao je i najmanje jednog člana Bajdenovog kabineta, sekretara za saobraćaj Pita Butidžidža, koji je rekao da će učiniti „sve što bude mogao“ da pomogne da ona bude izabrana za predsednicu SAD.

Više od 44.000 hiljada crnkinja i njihovih saveznica, uključujući i tri članice Kongresa, učestvovalo je u trosatnom telefonskom pozivu u nedelju veče u znak podrške kandidaturi Kamale Haris. Prikupljeno je više od 1,5 miliona dolara za njenu kampanju, naveli su organizatori za Rojters.

Ako partija prihvati da Haris zameni Bajdena, ona bi bila prva crnkinja i prva osoba južnoazijskog porekla koja je izabrana za predsedničku kandidatkinju jedne od dve glavne stranke u 248-godišnjoj istoriji Sjedinjenih Država.

Neke od vodećih demokrata još nisu podržale Kamalu Haris, među njima i bivši predsednik Barak Obama.

Predsedavajući Demokratskog nacionalnog komiteta Džejmi Harison rekao je da će stranka uskoro objaviti koji su naredni koraci u procesu nominacije predsedničkog kandidata. Stranačka konvencija je sredinom avgusta u Čikagu.

Pored Haris, guverneri više država pominjali su se kao kao potencijalni kandidati za nominaciju: Grečen Vitmer iz Mičigena, Džoš Šapiro iz Pensilvanije, Džej B. Pricker iz Ilinoisa i Gevin Njusom iz Kalifornije. Vitmer, Šapiro, Njusom i Pricker su međutim podržali Haris, kao i guverner Kentakija Endi Bešir.

Bivši predsednik Bil Klinton i Hilari Klinton, koja je bila državna sekretarka za vreme predsednika Baraka Obame, podržali su Haris u saopštenju.

Obama, sa kojim je Bajden bio potpredsednik osam godina, zahvalio je Bajdenu na njegovom patriotizmu, ali nije naveo da li podržava Haris ili nekog drugog potencijalnog kandidata.

Postoje dva načina da demokrate zamene Bajdena kao predsedničkog kandidata.

Jedan način bi bilo virtuelno glasanje delegata pre stranačke konvencije, čime bi se početkom avgusta odredio novi kandidat. Veće su šanse da bi tokom tog procesa bila favorizovana Haris, a izbegao bi se i potencijalni javni sukob na konvenciji od 19. do 22. avgusta.

Drugi način na koji bi demokrate mogle da izaberu novog kandidata bila bi „otvorena“ konvencija na kojoj bi nekoliko kandidata, uključujući Haris, tražili predsedničku nominaciju. Poslednji put se to dogodilo 1968. godine, kada je predsednik Lindon Džonson odustao od svojih planova da se kandiduje za reizbor zbog široko rasprostranjenog protivljenja načinu na koji je vodio američki rat protiv Severnog Vijetnama.

Neke demokrate predlažu da stranka brzo održi „mini predizbore“, kako bi omogućila Harisovoj i drugima da se otvoreno takmiče.

U međuvremenu, američki predsednik i dalje je u izolaciji u svom domu u Delaveru, pošto je bio pozitivan na testu za kovid 19. U nedelju je najavio da će se javnosti obratiti tokom nedelje.

Prema zvaničnicima u Izraelu, trebalo je da se sastane sa izraelskim premijerom Benjaminom Netanjahuom koji boravi u poseti Vašingtonu.