„Đukanović igračka u rukama mahnitog despota“: Sagovornici Danasa o srpskoj delegaciji koja posmatra izbore u Rusiji

Da je u pitanju, sada već, neskriveno prijateljstvo između režima Srbije i Rusije, kao i da se srpke vlasti ugledaju na ruski model izbora, samo su neke od ocena Danasovih savogovornika.

Kako kaže Srđan Milivojević, narodni poslanik Demokratske stranke (DS) ne treba sumnjati u to da režim u Srbiji želi da ovde organizuje izbore po ruskom modelu, a da im je Putinova nesmenjivost – ideal kojem svi teže.

„Srpska napredma stranka je zato poslala delegaciju na usavršavanje i specijalizaciju kako bi unapredili dosadašnje veštine izborne krađe nekim novim metodama i kako bi u Srbiju prenela iskustva preuzeta od onih kojima zavide na načinu na koji vrše vlast i kako se obračunavaju sa poliitičkim protivnicima“, kaže Milivojević.

On dodaje da je predsednik Srbije Aleksandar Vučić je daleko od svog ruskog kolege Vladimira Putina kao vođe koji vlada čvrstom rukom dok mu politički oponenti nestaju jedan za drugim poput Alekseja Navaljnog.

„Vučić je neka sklepana vašarska verzija manipulatora izborne volje građana koji izbore krade demonstrirajući bahatu osionost po principu može mi se. S druge strane uverem sam da novostečena znanja u vezi sa izbornim mahinacijama neće moći da primene u Srbiji“, kaže Milivojević.

Vladimir Đukanović je, nastavlja poslanik, samo igračka u rukama mahnitog despota koji preko daljinskog upracljača rukuje sa ovim opskurmim likovima koji govore i rade ono što gazda misli.

Kako dodaje, tobožnje posmatranje izbora u Rusiji od strane istaknutih predstavnika Vučićevog režima je providan pokušaj da se zadobiju simpatije u proruskom i šovinističkom delu biračkog tela u Srbiji.

„Eventualno nezadovoljstvo zapada zbog nedvosmislenog divljenja Putinu pokušaće da kompenzuju tako što će nekome pokloniti kompleks Generalštaba, neki komad najplodnije zemlje za rudnik litijuma ili nešto slično. Tako režim trguje našim nacionalnim, političkim i ekonomskim interesima, a sve zarad ostanka na vlasti i dalje pljačke“, ukazuje Milivojević.

Na sreću, kaže naš sagovornik, ispunila se punoća vremena pa bi predstavnicima režima bilo bolje da „manje skitaju po svetu brukajući Srbiju a Đuku da više koriste u pripremi svoje odbrane pred Specijalnim sudom za organizovani kriminal“.

Srećko Đukić, član Foruma za međunarodne odnose,  saglasan je sa Milivojevićem, te kaže da je ovo slanje delegacije na čelu sa Đukanovićem nešto očekivano, imajući u vidu „najtešnje odnose između dva vrha koji se nikada nisu ni prekidali, iako se pokušavaju skriti od očiju javnosti“.

„Tako nije objavljena ni posmatrača delegacija zvanične Srbije (jedna od tridesetak iz sličnih zemalja i struktura, ali ni jedan iz EU, SE, OEBS) na ruskim predsednickim izborima. Nesumnjivo je odavno ono šta je srpska politika izabrala, izabrsla je ruski pravac politike, ali je nesumnjivo da je rascep u srpskoj politici izmedju Rusije i EU nepodnosljivo dubok i ne može ga prebroditi ni jedan most“, ukazuje Đukić.

On dodaje da ne treba sumnjati da je i čestitka Vučica Putinu za pobedu na „neizvesnim izborima“, već napisana, ali i ona može biti neobjavljena, što ne bi trebalo nikoga da iznenadi.

Reakcija Aleksandra Popova, direktora Centra za regionalizam, kako kaže, ne može biti drugačija nego u šaljivom tonu.

„Da je (Đukanović) otišao da bi na osnovu ruskih iskustava pomogao da se unapredi naš izborni sistem. Naša vlast je kreativna ali su Rusi ipak otišli korak dalje“, primećuje Popov.

Nemanja Milošević, predsednik Glasa, ističe da Srbija ne propušta priliku da dokaže sebi, međunarodnoj zajednici ali i Rusiji da je, pored Viktora Orbana, premijera Mađarske, i Roberta Fica, premijra Slovačke, verna saveznica Putinovog režima.

„Srbija na čelu sa Vučićem deluje kao poslušna ruska gubernija, što nažalost, nimalo ne smeta srpskoj javnosti, pre svega zbog činjenice da je ona toliko preplavljena proruskom propagandom da nije u stanju da primeti bilo šta negativno ili problematično u sumanutoj kremaljskoj politici“, kaže Milošević.

Kako dodaje, presvučeni radikali na vlasti kao što su Vučić i Đukanović su iskreni rusofili, „kao i njihov politički otac Vojislav Šešelj“.

„Oni su presrećni zbog toga što su otišli da posmatraju „izbore“ u Rusiji, egzaltirano šalju montipajtonovske informacije o izbornom procesu. Verovatno postoji i iskrena želja da kolonija od metropole nauči i nove trikove i preuzme „know-how“ u izbornom procesu bez prava građana na izbor“, kaže Milošević i dodaje da sve ovo dodatno začinjava poseta patrijarha Porfirija Moskvi.

Uporno, navodi Milošević, dokazujemo tezu koju je izneo (Henri) Kisindžer, da smo „mali Rusi“, a onda se žalimo kako Zapad ne želi da sa nama sarađuje i kako nas Evropska Unija ne želi.

„Tonemo sve dublje u zagrljaj ruskog medveda iz koga ćemo se teško isčupati“, zaključuje Milošević.