Srpska vlast prikazuje EU kao smrtnog neprijatelja

U tim reakcijama, kao i u ukupnom odnosu Srbije prema intervenciji NATO, ne ukazuje se na kontekst u kojem je došlo do bombardovanja, niti na to šta se dešavalo na Kosovu, objašnjavaju sagovornici Danasa.

„Za mene je najtragičnija činjenica što ljudi u Srbiji nemaju nikakvu predstavu šta se događalo u ratovima devedesetih. Ovde nikad nije uspostavljena bilo kakva druga ideja i ideologija osim kancerogenog srpskog nacionalizma“, kaže sociološkinja Vesna Pešić, dodajući da se u poslednjih devet godina naprednjačke vlasti „sve ostalo zatrlo“.

„Sad je sve samo agresija i pominju se samo srpske žrtve“, objašnjava Pešić, podsećajući da je Fond za humanitarno pravo objavio tačan broj ubijenih na Kosovu, dok vlast „žonglira podacima“ i nije prebrojala žrtve.

Ona kaže da je ispravno to što je ambasador Šib rekao, „ali to je onda šok kada se ovde kaže“. „Država brani laži u kojima živimo“, ističe Pešić.

U vezi sa izjavom ministra unutrašnjih poslova Aleksandra Vulina, u kojoj se bombardovanje SRJ povezuje sa napadom nacističke Nemačke na Jugoslaviju i Beograd 6. aprila 1941, ona kaže da su to dve neuporedive epohe.

Vulin, prema njenim rečima, „hoće da relativizira 1999. godinu“, jer ministar sugeriše „da se nama Srbima svete“.

„Moja je teza da to što Vulin izjavi, nikad ne kaže sam od sebe. Dobio je da to kaže. To neće da kaže predsednik države nego njemu podmetne cedulju“, kaže Pešić.

Na pitanje da li se, s obzirom na izjavu ambasadora i reakcije Vulina i ministra Nenada Popovića, ali i na uzdržanost Ministarstva spoljnih poslova, premijerke i predsednika, može očekivati pogoršanje odnosa sa Nemačkom, ona konstatuje da „nemamo nikakve odnose“.

„Udaljavamo se od civilizovanog sveta, Evropske unije i Zapada koje (vlasti) prikazuju kao smrtne neprijatelje. Svi su nas prozreli“, zaključuje Vesna Pešić.

Spoljnopolitički analitičar i novinar Milan Mišić ističe različite perspektive gledanja na uzroke i neposredne povode bombardovanja 1999, kao i na to da u predočavanjima i sećanjima na intervenciju NATO „nema preteranog ukazivanja na kontekst“.

Bombardovanje je, kaže Mišić, bilo i rezultat potrebe NATO da opstane i posle Hladnog rata i težnje tadašnjeg predsednika SAD Bila Klintona da odvuče pažnju sa unutrašnjih skandala.

Dok je „1941. bio Drugi svetski rat i opšti požar u kojem smo se i mi našli“, sukob iz 1999. je predstavljao završnicu rastakanja bivše Jugoslavije i „dramatičan nesporazum između Zapada i nas“.

Ambasador Šib je za Radio-televiziju Vojvodine u sredu rekao da je svestan da je bombardovanje bilo „kontroverzno pitanje i da nije bilo odluke Saveta bezbednosti UN“.

„Ali neka odluka je morala da bude doneta, cilj je bio izbeći humanitarnu katastrofu, izbeći genocid“, rekao je Šib.

On je kazao da je bombardovanje „bilo veoma teško za Srbiju, ali da ne bi trebalo zaboraviti da se nije tek tako desilo“.

„Problem je bio pronaći rešenje za Kosovo, prethodno su primenjena sva diplomatska sredstva“, dodao je nemački ambasador.

Ministar za inovacije i tehnološki napredak Nenad Popović zatražio je juče, u pisanoj izjavi, da se Šib izvini srpskom narodu „zbog izgovorene uvrede, da je trebalo bombardovati Srbiju 1999. godine da bi se sprečio genocid“ (na Kosovu), ocenjujući je kao „vrhunac cinizma i nastavak kampanje pojedinih zapadnih zemalja da se srpski narod proglasi za genocidan“.

Popović je naveo da je „posebno perfidno što je ambasador Šib ovo rekao u danima kada srpski narod obeležava osam decenija od bombardovanja Beograda koje su izvršili nacistički bombarderi“.

Ministar unutrašnjih poslova Aleksandar Vulin ocenio je da bi ambasador Šib „morao da obilazi groblja pobijenih u nemačkom bombardovanju 6. aprila 1941. godine u Drugom svetskom ratu umesto što pravda bombardovanje Srbije 1999. godine“.

„Takva bahatost priliči nemačkom okupacionom komandantu Srbije, ali nikako ambasadoru Nemačke u Srbiji“, izjavio je Vulin.

„Komadanje Srbije 1941. je zločin, komadanje Srbije 1999. je zločin. Jugoslavija je 1941. napadnuta zbog odbijanja da se drži ugovora sa Trojnim paktom i zbog diskriminacije nemačke manjine, a 1999. SR Jugoslavija je napadnuta zbog odbijanja da potpiše svoj nestanak u Rambujeu i zbog odnosa prema albanskoj manjini“, dodao je Vulin.

Inače, povodom 80 godina od početka Drugog svetskog rata u Jugoslaviji, ambasador Šib prisustvovao je u utorak ceremoniji polaganja venaca i odavanja počasti u Aleji stradalih u šestoaprilskom bombardovanju na Novom groblju.

Tim povodom je u svom autorskom tekstu za Politiku, kako je na svom nalogu na Fejsbuku prenela ambasada Nemačke, napisao: „Na današnji dan, pre 80 godina, 6. aprila 1941. godine, počeo je vazdušni napad vazduhoplovstva nacističkog Rajha na Beograd. Neophodno je sačuvati sećanje na ogromnu destrukciju, kobnu mržnju i izopačenu ideologiju uništenja svega ljudskog koja je dovela do najgoreg sloma civilizacije u istoriji čovečanstva. Nek nam to bude opomena i služi za nauk da se više nikada ne ponovi. A bez zajedničkog sećanja i osvrta na sve što se desilo istinsko pomirenje nezamislivo je.“

„Duboki naklon civilnim žrtvama“

Ambasador Šib juče je u pisanoj izjavi naveo da je pravljenje paralele između napada Nemačke na Jugoslaviju 1941. i bombardovanja NATO neprimereno, dodajući da je taj stav saopštio i u emisiji “Pravi ugao” Radio-televizije Vojvodine, koja je emitovana 7. aprila. „Da bi se pravilno razumela odluka o NATO-bombardovanju treba sagledati razvoj događaja pre donošenja te odluke. Mesecima se tražilo diplomatsko rešenje za okončanje rata na Kosovu koji je započeo Slobodan Milošević. Tek kada su diplomatska sredstva bila iscrpljena, doneta je odluka o pokretanju vojne akcije. Nažalost, nije bilo moguće naći zajedničko rešenje u Savetu bezbednosti UN. Ipak, odluka je morala biti doneta, kako bi se sprečila humarnitarna katastrofa“, saopštio je Šib.

„Želeo bih da naglasim da vojna akcija iz 1999. godine nije bila uperena protiv srpskog stanovništva. Cilj je bio zaštita civilnog stanovništva na Kosovu. Svaki izgubljeni ljudski život predstavljao je i predstavlja veliku tragediju. O tom aspektu, nažalost, u emisiji nije bilo dovoljno reči. Moj duboki naklon nedužnim civilnim žrtvama koji su izgubili život tokom bombardovanja 1999. godine. Međutim, odlučno se protivim – i zbog poštovanja prema žrtvama nacističkog progona – svakom upoređivanju sa Drugim svetskim ratom koji je bez svake sumnje bio zločinački i kojim je nacistička Nemačka zahvatila celu Evropu“, istakao je nemački diplomata.