Srpska vojska ispunjava NATO standarde

Mogu reći i da ne znam kako će ovi odnosi postati bolji nego što sada jesu – kaže Gregori N. Šnulo, brigadni general SAD, govoreći o desetogodišnjici saradnje Nacionalne garde Ohaja i Vojske Srbije.

Na pitanje da objasni odnose između VS i NGO, general Šnulo kaže da će oni nastaviti da se trude da imaju što više zajedničkih vežbi sa VS.

– Imamo skoro 20 zajedničkih aktivnosti svake godine. To je verovatno najveći broj zajedničkih događaja između NGO i partnerskih zemalja. Tako da ne samo da imamo dobru vezu i odnose, nego i odličan tempo da možemo da održimo više zajedničkih vežbi. Trenutno imamo 80 pripadnika NGO na vežbi Platinasti vuk u južnoj Srbiji. Inače, ovih 80 pripadnika NGO na vežbi Platinasti vuk je najveći broj naših vojnika na jednoj zajedničkoj vežbi sa srpskom vojskom – objašnjava Šnulo.

* Na koji način bi saradnja mogla dalje da se unapredi?

– Kao što sam i rekao, saradnja je izvanredna i odlično nam ide zajedno. Prošle godine smo imali zajedničku vežbu naših medicinskih timova. Otišli smo u južnu Srbiju da bismo obezbedili medicinsku pomoć Srbima. Ove godine će naši vojnici iz NGO i srpski vojnici ići zajedno u Angolu da bi pružali medicinsku pomoć narodu Angole. Radujemo se toj vežbi, jer će biti drugačija od uobičajene (odlične) saradnje sa srpskom vojskom, tako da ćemo raditi zajedno kao partneri a ne kao da se ne poznajemo. Mogućnost da odemo u Afriku i radimo takvu vrstu vežbe nije samo pokazivanje šta možemo da uradimo, nego i da dokažemo da možemo da zajedno radimo još bolje. U Africi ćemo raditi i na tome kako da obuzdamo pandemiju i to je dobit i za Srbiju i za SAD.

Druga vežba koju radimo zajedno je Susedi – sa mađarskom i srpskom vojskom. Mi smo takođe partneri i sa Mađarskom, tako da mogućnost da radimo zajedno sa njima pomaže nam da unapredimo našu saradnju, ne samo sa Mađarskom već i sa Srbijom.

* Da li srpska vojska ispunjava međunarodne standarde?

– Zaista ne znam šta su međunarodni standardi, pa ne znam da li bih to mogao da komentarišem.

* Američka vojska ima jako visok nivo standarda?

– Ako govorimo o kvalitetu vojnika, naravno. Kvalitet srpskih vojnika je neverovatan! Oni su profesionalni, sa stavom i držanjem i ne postoji razlika u kvalitetu između ljudi iz NGO i srpskih vojnika, jer su ovi izvanredni. Postoji samo stepen razlike u tehnologiji, ali to je samo zato što mi imamo tu tehnologiju. Recimo, u odbrani od sajber napada smo slični. Imali smo vežbe sa sajber testovima u protekle dve godine. To je najbolji primer kako srpski vojnici u kratkom vremenskom roku, baš kao i vojnici iz Ohaja, savladavaju tehnološki različite tipove problema. Kad govorimo o međunarodnim standardima, kao što su na primer NATO standardi, mislim da nema razlike između srpske vojske i NATO jedinica.

* Koja je budućnost saradnje Vojske Srbije i Nacionalne garde Ohaja?

– Mislim da smo došli do tačke kad se naši odnosi razvijaju, kao što je u Africi, na primer, kad radite i ne morate više da brinete. Znate, radimo zajedno dovoljno dugo da možemo da idemo i u druge države da radimo. Buduće prilike nisu samo dobre za nas koji ćemo da radimo, nego i za te države u koje ćemo ići, da pomognemo, jer odlazimo kao jedan tim. Mogućnost da nastavimo medicinske vežbe, održimo vojnu vežbu Platinasti vuk zajedno, kao i vežbu Susedi, bila je prilika i da se bolje upoznamo. Treba reći i da smo o odbrani od sajber napada naučili od srpske vojske onoliko koliko su oni naučili od nas. Naravno, izazovi pred kojima su Sjedinjene Američke Države i Srbija su drugačiji. Takođe, jedna od oblasti saradnje bile su nacionalne nesreće – tokom poplava 2014. imali smo mogućnost da radimo sa srpskom vojskom i da razmenimo ideje kako sprečiti nacionalne nevolje. Što više nastavljamo saradnju postajemo sve bolji. Radimo zajedno već 10 godina i naše partnerstvo je u jako dobrom stanju. Lično, nisam bio ovde 10 godina. Poslednji put sam bio 2007. i gledao sam taj period upoznavanja. Što smo duže sarađivali, to smo se bolje upoznavali. Posle ovih deset godina saradnje mislim da će u budućnosti biti još bolje.

* Možete li da uporedite situaciju 2007. godine i danas?

– To vam je kao sastanak, zabavljanje – 2007. godine vi niste znali ko sam ja, a ja nisam znao ko ste vi, pa je trebalo da se upoznamo, pa da poverujemo jedno drugom… Dosad se istorija zasnivala na povezanosti, odnosu, tako da svaki put kad nešto uradimo zajedno naučimo nešto jedno o drugom i o sposobnostima ovog drugog. To što vojnici rade zajedno i što imaju priliku da razgovaraju međusobno jako je važno, baš kao i to što dele poverenje. Tako da, te 2007. smo se upoznavali, čak nismo ni znali šta je sve srpska vojska radila, a ni oni nisu znali šta smo mi sve radili. Onda su srpski vojnici došli u Ohajo i trenirali su sa nama, pa smo mi poslali naše vojnike u Srbiju… Srbija i Ohajo su jako slični i po vremenskim uslovima, ljudima i to je činilac koji je takođe dosta uticao. Na primer, dosta Srba ima u Ohaju.

* Kako ocenjujete saradnju sa srpskom vojskom na vežbi Platinasti vuk?

– Činjenica da smo poslali 80 ljudi ove godine pokazuje koliko smo se integrisali sa ostatkom mirotvoraca. U prošlosti nismo slali toliko vojnika, a kad vratite 80 dobro obučenih vojnika za učešće u mirovnim operacijama, to ne čini samo nas boljima već i sve partnerske zemlje.

Platinasti vuk 17

Vojna vežba Platinasti vuk 17 završava se danas u Bazi Jug. U dvanaestodnevnoj vežbi učestvovalo je oko 450 vojnika iz Srbije, Bosne i Hercegovine, Bugarske, Makedonije, Mađarske, SAD, Slovenije, Ujedinjenog Kraljevstva i Crne Gore. Upravljanje i rukovođenje vežbom realizovali su predstavnici partnerskih zemalja učesnica vežbe. Jedinice su se uvežbavale u upotrebi nesmrtonosnog oružja, procedurama prilikom angažovanja u multinacionalnim operacijama i radnjama i postupcima u multinacionalnom okruženju. Jedan od ciljeva vežbe bio je i razmena iskustava jedinica u dosadašnjem angažovanju u mirovnim operacijama.

Državno partnerstvo Srbije i Ohaja

Program državnog partnerstva Nacionalne garde SAD promovisan je 1993. u cilju uspostavljanja i intenziviranja saradnje u oblasti odbrane između Nacionalne garde SAD i država nastalih raspadom SSSR. Program se realizuje između Nacionalne garde neke od saveznih država SAD i zemlje partnera kroz razmenu iskustava, studijska putovanja, zajedničku obuku i vežbe i tehničku pomoć civilnim i vojnim strukturama. Širina programa, kao i sastav Nacionalne garde koju većim delom čine civili, omogućava da se uporedo sa razvojem vojno-vojne saradnje, razvija civilno-vojni i civilno-civilni aspekt. Koordinacija se obavlja preko regionalnih komandi oružanih snaga SAD i odgovarajućih kancelarija pri ambasadama SAD u zemlji prijema. Program državnog partnerstva Srbije i Ohaja realizuje se na osnovu potpisanog Sporazuma o statusu snaga (Status of Forces Agreement), koji su 7. septembra 2006. u Vašingtonu potpisali tadašnji predsednik Republike Srbije Boris Tadić i tadašnja državna sekretarka SAD Kondoliza Rajs. Za zvaničan početak saradnje u oblasti odbrane uzima se prva poseta komandanta Nacionalne garde Ohaja, general-majora Gregorija Vejta i 40 pripadnika NGO Republici Srbiji, od 15. do 21. septembra 2007. godine.

Podržala Ambasada SAD u Beogradu. Stavovi izneti u tekstu su stavovi autora i nužno ne izražavaju stavove Vlade SAD