Šta ako Bajden pobedi?

Ali ako Džo Bajden porazi Trampa na izborima u novembru, da li treba da pokuša da ga obnovi? Verovatno ne, ali mora da ga zameni.

Kritičari ispravno ukazuju da američki poredak posle 1945. nije bio globalan niti je uvek bio liberalan. Izostavio je više od polovine sveta (sovjetski blok i Kinu) i uključio mnoge autoritarne države.

Američka hegemonija je uvek bila prenaduvana. Međutim, najmoćnija zemlja mora da vodi u stvaranju globalnih javnih dobara ili ona neće biti obezbeđena, a patiće Amerikanci.

Aktuelna pandemija je primer toga. Realan cilj Bajdenove administracije treba da bude uspostavljanje međunarodnih institucija zasnovanih na pravilima s različitim članstvom za različita pitanja.

Da li bi Kina i Rusija pristale da učestvuju? Tokom 1990-ih i 2000-ih ni jedna ni druga nije mogla da napravi protivtežu američkoj moći, a SAD su prekoračile granice suvereniteta u težnji ka liberalnim vrednostima.

SAD su bombardovale Srbiju i izvršile invaziju na Irak bez odobrenja Saveta bezbednosti UN.

Takođe su 2005. podržale rezoluciju Generalne skupštine UN kojom je uspostavljena „Odgovornost za zaštitu“ građana koje muče njihove sopstvene vlade – doktrina koju su potom iskoristile 2011. da opravdaju bombardovanje Libije da bi se zaštitili građani Bengazija.

Kritičari sve ovo opisuju kao američku pretencioznost posle Hladnog rata – Rusija i Kina su se osetile prevarenim, na primer, kada je intervencija pod rukovodstvom NATO u Libiji rezultirala promenom režima dok pristalice intervencije to predstavljaju kao prirodnu evoluciju međunarodnog humanitarnog prava.

U svakom slučaju, rast kineske i ruske moći postavio je stroža ograničenja liberalnom intervencionizmu.

Šta je ostalo? Rusija i Kina ističu normu suvereniteta u Povelji UN, prema kojoj države mogu da uđu u rat samo u samoodbrani ili uz odobrenje Saveta bezbednosti.

Nasilno preuzimanje teritorije suseda je retkost od 1945. i dovodi do skupih sankcija kada do toga dođe (kao što je slučaj s ruskom aneksijom Krima 2014). Osim toga, Savet bezbednosti često daje dozvolu za raspoređivanje mirovnih trupa u problematičnim zemljama, a politička saradnja je ograničila širenje oružja za masovno uništenje i balističkih raketa.

Ova dimenzija poretka zasnovanog na pravilima je i dalje od suštinskog značaja.

Što se ekonomskih odnosa tiče, pravila će zahtevati reviziju. Dosta pre pandemije hibridni državni kapitalizam Kine je podupirao nepravičan merkantilistički model koji je izopačio funkcionisanje Svetske trgovinske organizacije. Rezultat će biti razdvajanje globalnih lanaca snabdevanja, naročito tamo gde je na zalogu nacionalna bezbednost.

Iako se Kina žali kada SAD sprečavaju kompanije kao što je Huavej da grade telekomunikacione mreže 5G na Zapadu, ovaj stav je konzistentan sa suverenošću.

Najzad, Kina sprečava Gugl, Fejsbuk i Tviter da posluju u Kini iz bezbednosnih razloga. Pregovaranje o novim trgovinskim pravilima može da pomogne da se spreči eskaliranje razdvajanja.

Istovremeno, saradnja u finansijskom domenu od suštinskog značaja je i dalje snažna uprkos aktuelnoj krizi.

Nasuprot tome, ekološka međuzavisnost predstavlja nepremostivu prepreku za suverenitet jer su pretnje transnacionalne.

Bez obzira na smetnje za ekonomsku globalizaciju, globalizacija u vezi sa zaštitom životne sredine će biti nastavljena jer se njome poštuju zakoni biologije i fizike, a ne logika savremene geopolitike.

Takva pitanja ugrožavaju sve, ali nijedna zemlja ne može sama njima da upravlja. Kada je reč o pitanjima kao što su kovid 19 i klimatske promene, moć ima dimenziju pozitivne sume.

U tom kontekstu nije dovoljno razmišljati o projekciji moći nad drugima. Moramo takođe da razmišljamo o projekciji moći sa drugima. Pariski klimatski sporazum i Svetska zdravstvena organizacija nam pomažu koliko i drugima.

Od kada su se 1972. sastali Ričard Nikson i Mao Cedung, Kina i SAD sarađuju uprkos ideološkim razlikama. Teško pitanje za Bajdena će biti da li SAD i Kina mogu da sarađuju na stvaranju globalnih javnih dobara dok se istovremeno takmiče u tradicionalnim domenima rivalstva velikih sila.

Sajber prostor je važno novo pitanje – delimično transnacionalno, ali i predmet kontrola suverene vlade.

Internet je već delimično fragmentiran. Norme u pogledu slobode govora i privatnosti na internetu se mogu uspostaviti u unutrašnjem krugu demokratija, ali ih neće poštovati autoritarne države.

Kao što je ukazala Globalna komisija za stabilnost sajber prostora, pojedina pravila koja zabranjuju petljanje sa osnovnim strukturama interneta su takođe u interesu autoritarnih lidera ako žele povezanost.

Ali kada koriste posrednike za informacione ratove ili za mešanje u izbore (čime se narušava suverenitet), norme se moraju osnažiti pravilima kao što su ona o kojima su pregovarali SAD i Sovjetski Savez za vreme Hladnog rata (uprkos ideološkom neprijateljstvu) da bi ograničile eskalaciju incidenata na moru.

SAD i njima slične države će morati da objave norme koje nameravaju da podupru i biće neophodno odvraćanje.

Insistiranje na liberalnim vrednostima u sajber prostoru ne bi značilo unilateralno razoružavanje SAD. Umesto toga, SAD treba da prave razliku između dozvoljene meke moći otvorenog ubeđivanja i tvrde moći tajnog informacionog ratovanja u čijem slučaju bi vršile odmazdu.

Otvoreni programi i prenosi iz Rusije i Kine bi bili dozvoljeni, ali to ne bi važilo za tajno, koordinisano ponašanje kao što je manipulacija društvenim medijima. I SAD bi nastavile da kritikuju stanje ljudskih prava u ovim zemljama.

Ankete pokazuju da američka javnost želi da izbegne vojne intervencije, ali ne da se povlači iz saveza ili multilateralne saradnje. I javnosti je još uvek stalo do vrednosti.

Ako Bajden bude izabran, pitanje s kojim će se suočiti nije da li će obnoviti liberalni međunarodni poredak, već da li SAD mogu da sarađuju sa užim krugom saveznika na promociji demokratije i ljudskih prava dok istovremeno sarađuju sa širim krugom država na upravljanju međunarodnim institucijama koje su zasnovane na pravilima, a koje su potrebne za suočavanje s transnacionalnim pretnjama kao što su klimatske promene, pandemije, sajber-napadi, terorizam i ekonomska nestabilnost.

Autor je profesor na Univerzitetu Harvard

Copyright: Project Syndicate, 2020.

www.project-syndicate.org