Šta ako neki od kandidata bude osporavao rezultate američkih izbora?

Iako konačni rezultati u nekoliko ključnih država još nisu poznati, Donald Tramp proglasio je izbornu pobedu nad Džozefom Bajdenom na američkim predsedničkim izborima.

Taj potez potvrdio je sumnje da će Tramp nastojati da ospori izborne rezultate.

Šta će se desiti ako neki od kandidata bude osporavao rezultate?

Evo nekoliko mogućih epiloga.

Sudski epilog

Rani izborni podaci pokazali su da demokrate poštom glasaju u mnogo većem broju od republikanaca. U državama poput Pensilvanije i Viskonsina, prebrojavanje tih glasova odvija se nakon dana izbora.

Stanje od 3. novembra pokazuje da Tramp ima prednost sa birališta, jer se glasovi u odsustvu nisu brojali.

Demokrate su izražavale zabrinutost da bi Tramp mogao da pokuša proglasiti pobedu pre nego što se završi brojanje glasova poštom, kao što je to i uradio u sredu.

Žalbe koje bi se pokrenule mogle bi doći do Vrhovnog suda, kao što se desilo 2000, kada je republikanski kandidat Džordž W. Buš nadmašio demokratu Ala Gorea na Floridi za svega 537 glasova, nakon što je Vrhovni sud zaustavio prebrojavanje glasova.

Tramp je samo nekoliko dana pre izbora imenovao Ejmi Konej Beret za sutkinju Vrhovnog suda, čime je prednost konzervativaca u sudu koji bi ga mogli podržati u slučaju potrebe, ojačala na 6-3.

Iako izborni zakon SAD-a kaže da se sve glasačke kutije trebaju prebrojati, te da mnogim državama treba do nekoliko dana da završe posao sa brojanjem, Tramp tvrdi da je na strani zakona: „Želimo da se zakon promeni na ispravan način. Ići ćemo na Vrhovni sud. Želimo da se prebrojavanje zaustavi“.

Nesuglasice na Izbornom kolegijumu

Američkog predsednika ne biraju glasovi naroda. Prema Ustavu SAD-a, kandidat koji dobije većinu od 538 elektorskih glasova, poznatih kao Izborni kolegijum (Electoral College), osvaja bitku za predsednika.

Pre četiri godine, Tramp je izgubio od demokratkinje Hilari Klinton prema ukupnom broju glasova u SAD-u, ali je imao 304 elektorska, naspram 227 koliko je osvojila Klinton.

Kandidat koji osvoji većinu u nekoj od saveznih država, dobija sve njene elektorske glasove. Pojednostavljeno, ako neko u Kaliforniji pobedi sa 0,1 posto glasova više, on će dobiti svih 55 elektorskih glasova te države, a njegov protivkandidat nijedan. Isto je u slučaju i da, hipotetički, dobije svih 100 posto glasova. Broj elektorskih glasova i dalje je isti.

Izborni kolegijum sastaje se 14. decembra, kada se vrši glasanje sa, takoreći, već poznatim ishodom.

No, neki su spomenuli scenario u kojem guverner i zakonodavstvo u državi sa neizvesnim rezultatima mogu podneti dva različita izborna rezultata. To su Pensilvanija, Mičigen , Viskonsin i Severna Karolina, koje imaju demokratske guvernere, ali i zakonodavstvo koje kontrolišu republikanci.

Prema pravnicima, nejasno je da li bi Kongres prihvatio guvernerovu verziju rezultata, ili uopšte ne bi ubrojao elektorske glasove te države.

Kroz istoriju je bilo presedana. Tako je Florida, čije je zakonodavstvo bilo pod kontrolom republikanaca, 2000. razmatrala da podnese svoje elektorske rezultate pre nego što je Vrhovski sud stavio tačku na nesuglasice Busha i Gorea.

Godine 1876., tri države su imenovale „dvoboje elektora“, primoravajući Kongres da 1887. usvoji Akt o izbornom prebrojavanju (ECA). Prema njemu, svaki od dva doma Kongresa odvojeno odlučuje koju će od dve liste elektora prihvatiti. Trenutno republikanci drže Senat, a demokrate Zastupnički dom, ali prebrojavanje elektora sprovodi novi Kongres, koji će položiti zakletvu 3. januara.

Ako se Zastupnički dom i Senat ne slože, nije potpuno jasno šta se onda dešava.

Akt nalaže da bi trebali prevagnuti elektorski glasovi koje odobri izvršni organ države, ali nije jasno da li je to guverner ili neko drugi. Taj zakon nikada nije u potpunosti interpretiran, niti testiran.

Dodatni izbori

Ako bi se odlučilo da ni jedan kandidat nije osigurao većinu elektorskih glasova na izborima mogla bi dovesti do „dodatnih izbora“, prema 12. amandmanu Ustava SAD-a.

To znači da Zastupnički dom bira sledećeg predsednika, dok Senat bira potpredsednika.

Delegacija svake savezne države u Zastupničkom domu imala bi jedan glas. Trenutno, republikanci kontrolišu 26 od 50 delegacija, dok ih demokrate imaju 22. Jedna je podeljena, a u drugoj ima sedam demokrata, šest republikanaca i jednog libertarijanca.

Dodatni izbori mogli bi se organizovati i ako se desi situacija 269-269, a nekoliko je načina da se dođe do pat pozicije.

Bilo kakav spor u Kongresu mogao bi dovesti do zastoja i nakon 20. januara, kada, prema Ustavu, završava mandat aktuelnog predsjednik.

Prema Aktu o promeni predsednika, ako Kongres do tada ne proglasi pobednika za mesta predsednika i potpredsednika, tada bi na mesto privremenog predsednika bio postavljen predsjedavajući Zastupničkog doma.

Trenutno je to Nensi Pelosi, demokrata iz Kalifornije.

Izvor: Al Jazeera Balkans