Šta ako Putin stvarno dobije rat?

Do koje tačke Rusija misli da ide?

Teško je reći do koje tačke Rusija želi da dođe da bi pobedila, ili koliko još gubitaka obe strane mogu da podnesu da bi započele pregovore.

Rusija navodno razmatra drugi napad na ukrajinsku prestonicu Kijev. Meduza, nezavisni ruski novinski sajt, rekao je da „postoje obnovljene nade u Moskvi da može da dobije rat u Ukrajini“.

Putinova administracija počinje da misli da može da odnese potpunu pobedu do kraja godine, najverovatnije do jeseni, preneli su izvori Meduze. Postoje „minimalni i maksimalni” pragovi za proglašenje uspešne i završene „specijalne vojne operacije”.

Minimum je navodna okupacija istočnog regiona Donbasa. Maksimalni cilj je zauzimanje Kijeva, dodala je Meduza. Ali šta god da je, mnogi svetski vojni analitičari veruju da bi Putin mogao da proglasi pobedu.

Od toga koliko će ta pobeda imati dodira sa realnošću zavisi domet geopolitičkog manevara. U svakom slučaju, ovaj rat u Ukrajini na neki način menja svetski poredak. U geopolitičkom smislu ulazimo u novu sferu istorije.

Bandov: Putin će sigurno proglasiti pobedu

O ovoj temi razgovarali smo sa spoljnopolitičkim analitičarem i komentatorom prof. dr sc. Goran Bandov, redovni profesor međunarodnih odnosa i diplomatije na Sveučilištu u Zagrebu.

On nam kaže da je sasvim izvesno da će ruska vlada u jednom trenutku proglasiti pobedu u ratu, šta god to značilo na terenu.

„Pobeda je ono što se može „prodati” domaćoj javnosti kao uspeh, na primer, ruska vlada može svojim građanima da kaže kako su „denacifikovali” Ukrajinu i da je okarakterišu kao pobedu.

Ili, na primer, da Ukrajina bude vojno neutralna može se definisati i kao pobeda. Svaki novoosvojeni kilometar je i teritorijalna pobeda. Krim je zvanično pripojen Rusiji 2014. godine, pa ga ruski građani uzimaju zdravo za gotovo, ali će trajna okupacija bilo kog drugog dela Ukrajine sigurno moći da se proslavi kao pobeda, jer je nova teritorija pod ruskom kontrolom.

„Ako Rusija realno pobedi, ulazimo u period većeg ili manjeg sukoba“

Međutim, potrebno je razlikovati pobedu koja će biti proglašena u domaće svrhe od pobede na terenu, jer će odnos definisati međunarodna zajednica i niz pojedinačnih država u svetu. Od samog početka eskalacije, jedan broj zemalja je posmatrao kako međunarodna zajednica reaguje razmišljajući šta bi se desilo da i same preduzmu neku sličnu akciju protiv svojih suseda.

Prava pobeda Rusije bez ozbiljnih dugoročnih sankcija svakako bi ih podstakla da i same preduzmu slične akcije, a verovatno bi posle toga živeli u periodu manjih ili većih sukoba.

Naravno, neki od ovih potencijalnih novih ratova bi imali posledice po njihove regione, a neki bi imali uticaj na širu međunarodnu zajednicu, kao što je mogući sukob u kojem bi vodeće svetske zemlje imale aktivnu ulogu“, rekao je on.

Može li se Rusija preseliti u drugu zemlju?

„Od prvog dana ruske agresije primećuje se da postoji realna opasnost da se sukob proširi na Moldaviju i Gruziju. Mogućnost širenja na teritoriju nekih članica NATO i EU je, naravno, takođe otvorena, ali malo je verovatno da ulazi u mnogo opasnije vode za sve učesnike.

Za sada ne vidimo spremnost za takve korake, osim u naznakama nekih izjava pojedinih zvaničnika, ali oni imaju više teatralnost nego pravo uporište u vojnim pokretima. „Za sada se rat vodi na teritoriji Ukrajine i ukrajinski narod i sama Ukrajina su nesumnjivo glavne žrtve ruske agresije, iako vidimo da skoro ceo svet oseća snažne energetske i ekonomske udare“, rekao je on.

„Živimo u raznim blokovima“

Pitamo ga i o blokovskoj podeli sveta.

„Iako i dalje živimo u globalnom društvu, danas živimo istovremeno u raznim blokovima, ne uvek jasno definisanim, sa određenim koracima i lutanjima pojedinih država, ali blokovske politike su uvek postojale i nema naznaka da će one nestati ubuduće.

Ali da li će ove blokovske politike prerasti u nešto što liči na Hladni rat koji je obeležio međunarodnu zajednicu decenijama posle Drugog svetskog rata, u ovom trenutku je teško reći, jer veliki broj varijabli još uvek nije u potpunosti definisan, ali definitivno ima mogućnosti analize.

Tekst se nastavlja ispod oglasa

Tokom procesa globalizacije, svet je postao međuzavisan, a svaka oštra podela na blokove dovodi do prekida postojećih, često veoma uspešnih energetskih i ekonomskih veza“, dodao je Goran Bandov.

„Treba istaći da je svet najviše napredovao po nizu pitanja kroz saradnju i dijalog na međunarodnom nivou. Niz novih tehnologija i inovacija rezultat su saradnje vodećih naučnih timova iz niza zemalja.

Svet je značajno smanjio globalno siromaštvo i osnažio globalno zdravlje i bolje starenje u nizu društava širom sveta, što je postignuto pre svega zahvaljujući međunarodnoj saradnji i primeni najkvalitetnijih rešenja koja su nesebično delila među zemljama“, rekao je on.

„SAD bi mogle najviše da profitiraju“

Pitamo ga ko bi mogao da profitira u ovom novom svetskom poretku. Sve se više govori da su Sjedinjene Države već profitirale od ovog rata.

„Kao što sam maločas pomenuo, svi imaju najviše koristi od saradnje i dijaloga. To je preduslov za napredak celog sveta, svakog pojedinačnog društva i postizanje ciljeva održivog razvoja koje UN predviđaju da ostvare do 2030. godine.

Ali ako izostane međunarodna saradnja i dijalog, a podele postanu stvarnost međunarodne zajednice i globalno društvo krene u oštre podele, Sjedinjene Države bi mogle da budu jedna od najprofitabilnijih zemalja, jer će obezbediti nastavak globalnog uticaja, posebno u tim zemljama. alijanse.

Ali ključno pitanje je da li su SAD spremne da preuzmu tu ulogu na duge staze. Samo da podsetimo – za vreme predsednika Trampa, SAD su se povukle iz niza međunarodnih sporazuma koji su mu obezbedili vodeću ulogu u međunarodnoj zajednici ili u pojedinim regionima sveta, poput Transpacifičkog sporazuma o partnerstvu.

Ali čak i ako se to dogodi, a SAD postanu prva sila jednog bloka, to ne znači da drugi saveznici tog bloka neće profitirati. Podsetimo se samo, na primer, uništene posleratne Savezne Republike Nemačke, koja se tokom Hladnog rata uspešno razvila u jednu od najjačih ekonomija Evrope i sveta, što je nastavljeno i nakon završetka Hladnog rata, „dodao je on.

„Kina koristi rat u Ukrajini za svoje dalje ekonomsko jačanje“

Kakvo ponašanje možemo očekivati od Kine? Sve se više govori o kineskoj invaziji na Tajvan.

Kada govorimo o novim potencijalnim podelama na globalnoj sceni, onda se Kina doživljava kao ona koja treba da preuzme liderstvo u drugom bloku zemalja, ali Kina je zemlja koja je među pobednicima globalizacije, jer je od nje najviše koristila. na međunarodnoj sceni.

Kina koristi rat u Ukrajini za svoje dalje ekonomsko jačanje i dobijanje povoljnih resursa od Rusije, ali ga vidi i kao živi eksperiment u tome kako međunarodna zajednica reaguje na vojnu akciju (velike) sile protiv suverene države.

Događaji u vezi sa ratom u Ukrajini direktno će uticati na razvoj daljih odnosa Kine i Tajvana i moguću eskalaciju sukoba u ovoj oblasti. Rat svakako nije dobra opcija ni za Kinu ni za Tajvan.

„Obe zemlje treba da se koncentrišu na ono što ih ujedinjuje, a ono što je predmet spora treba ostaviti da melje za naredni period kada njihovi izazovi dovoljno sazre da postanu manje opasni za potencijalnu eskalaciju sukoba“, rekao je Bandov.

Novi poredak se oblikuje Putinovim greškama 

Zanimljiv članak na ovu temu objavila je Aspenija onlajn, čiji je autor dr Džon K. Hulsman izjavio da je novi svetski poredak zapravo oblikovan Putinovim greškama.

Ističe da te greške uključuju isuviše kompleksan početni napad na Ukrajinu, ali i da Putin nije verovao da je Ukrajina zaista nacija i da će se zemlja u tolikoj meri okupiti oko svoje vlade u Kijevu, a kamoli da se za nju herojski bori. . Treće, Kremlj nije računao na brzu i odlučnu podršku Zapada Ukrajini, oličenu u nizu sankcija uvedenih Rusiji.

„Na višem geopolitičkom nivou Putinovo kockanje je od velikog značaja. Sam po sebi, rat u Ukrajini je dve velike sile sa neutralne pozicije – Evropsku uniju / Nemačku i Rusiju – pomerio u logore supersila SAD i Kine…

Rat je podsetio Evropljane da sloboda nije besplatna, da zahteva autonomnu vojnu i energetsku politiku, a ne samo „jahanje“ (uz često lenju kritiku) Sjedinjenih Država.

„Rat je takođe primorao ranjenog ruskog medveda da se u potpunosti ujedini sa Kinom jer nema drugih geostrateških opcija. Među velikim silama sada postoji jasan savez revizionističkih autokratija Kine i Rusije sa demokratskim društvima kao što su SAD, EU, Japan. i Anglosfera..

Nejasna uloga Indije

Takva konstelacija snaga favorizuje Zapad da ostane dominantni politički savez nove ere. Ukrajina je sve to otkrila“, objasnio je on.

On, međutim, ističe da nije sve dobro za Zapad, dodajući da ispod površine zapadne dominacije ima više dvosmislenih vesti. On je podsetio da su se odnosi između Indije i Kine pogoršali od dolaska Si Đinpinga na vlast u martu 2013. Takođe je napomenuo da se na granici u maju 2020. dogodio akt kineske agresije.

Tokom ukrajinskog rata, Nju Delhi se, uprkos velikom američkom i evropskom diplomatskom pritisku, čvrsto držao politike neutralnosti, odbijajući da osudi Rusiju zbog njene očigledne agresije na proukrajinski vagon Vašingtona“, piše on.

On objašnjava da za to ima mnogo razloga, od činjenice da je Indija tokom Hladnog rata istorijski bila na strani SSSR-a, ali i činjenice da je Rusija najveći izvor uvoza oružja u Indiju.

„Indija željna nafte i energetski siromašna Indija je videla priliku da dobije rusku naftu i prirodni gas po niskim cenama pošto energetska blokada Moskve stupa na snagu i Kremlj želi da skrene svoje celokupno snabdevanje energijom sa neprijateljskog Zapada“, dodao je on.

„Rusija postaje mlađi partner Kine“

Međutim, ne misle svi da se Kina zabarikadirala u partnerstvu sa Rusijom. Mark Sakser piše za Social Europe da je rat u Ukrajini pokazao da je Rusija precenila svoju snagu.

„Čak i ako Moskva uspe vojno da dobije rat u Ukrajini, u geopolitičkom smislu vratiće se u drugi red, kao mlađi partner Kine. Međutim, nova nestabilnost na evropskom kontinentu će verovatno umanjiti ekonomske izglede i za Zapadnu Evropu.

Ovo ostavlja samo Kinu i Sjedinjene Države kao sile sposobne da uspostave i održe red. Ovo objašnjava zašto Vašington i Peking ne žele da budu uvučeni u ovaj „evropski sukob“. Dve supersile tumače sukob prvenstveno kroz prizmu svog rivalstva oko globalne hegemonije. Shodno tome, SAD žele da „okrvave“ Rusiju, zbace Putina i signaliziraju Kini da drži ruke dalje od Tajvana.

U Pekingu, pak, još uvek postoje neslaganja oko toga da li je Kini zaista u interesu da nestane iza nove gvozdene zavese sa Rusijom koja slabi. Zbog toga bi bila geopolitička greška da se Kinezi i Rusi previše povezuju na istoj, autokratskoj osovini“, zaključio je on.