Šta Ameriku čini drugačijom od Belorusije?

Lider Amerike se u četvrtak poigravao rečima odgovarajući na novinarsko pitanje da li može jasno da se obaveže na mirnu primopredaju vlasti u slučaju poraza.

Odgovorio je da treba da se sačeka da se vidi šta će se dogoditi.

Zatim je dodao: „Vlast se nastavlja.“

Ove nejasne izjave date su u napetom raspoloženju šest nedelja pre izbora, što je, u neku ruku, podgrejalo spekulacije u delu javnosti da je Trampov poraz na izborima gotovo predvidiv.

Ljiljana Smajlović, kolumnistkinja Nedeljnika, podseća za Danas da je Tramp i pre četiri godine odbio da se unapred obaveže da će poštovati ishod izbora.

„Obamina administracija se spremala za taj scenario: bivši predsednici, uz Kondolizu Rajs i Kolina Pauela, rekli bi da je Tramp sve vreme bio kandidat Moskve.“

Kako navodi Smajlović, Tramp voli da drži protivnike u neizvesnosti, to je deo njegovog političkog nastupa; da ruši davno uspostavljene tabue i iskače iz konsenzusa vladajućeg establišmenta.

„Ja bih rekla da je Tramp na putu da izgubi izbore, mada su događaji počeli da mu idu naruku. Do pre nekoliko dana je stalno padao broj novih slučajeva korone, a nasilni crnački protesti i napadi na policiju uplašili su belu većinu koja je uglavnom uz Trampa.“

Možda mu, kaže naša sagovornica, pomogne i izbor još jednog sudije Vrhovnog suda, čime bi se uspostavila konzervativna većina u tom telu koje će rešavati sporove koji nastanu u izbornoj noći.

Jedno mesto u sudu ostalo je upražnjeno posle nedavne smrti sudije Rut Bader Ginsburg.

Vrhovni sud je, podseća Smajlović, rešio pitanje izbora američkog predsednika 2000, kada je naredio da se prestane sa ponovnim prebrojavanjem glasova, što je „potopilo“ tadašnjeg kandidata demokrata Ala Gora.

Izabran je Džordž Buš mlađi.

Milan Krstić, asistent na Fakultetu političkih nauka, za Danas kaže da je daleko od toga da je poraz Trampa u novembru izvestan.

„Slede predsedničke debate, koje mogu ozbiljno preokrenuti podršku naroda u Trampovu korist, imajući u vidu“, kako ističe naš sagovornik, „da je daleko energičniji i pripremljeniji od demokratskog protivkandidata Džozefa Bajdena“.

Krstić pojašnjava da „poređenjem sa istraživanjima javnog mnjenja iz septembra 2016, kada je Hilari Klinton vodila u odnosu na Trampa, shvatamo da je trka daleko od gotove“.

Ako bi margina greške u istraživanjima i ove godine bila ista kao i pre četiri godine, Tramp bi, zaključuje Milan Krstić, ponovo odneo pobedu u pogledu ukupnog broja elektora.

Osim Mekonela, na Trampovu izjavu je reagovao i republikanski senator Mit Romni, koji se redovno suprotstavlja predsedniku.

„Miran prenos vlasti temelj je naše demokratije. Bez toga bismo bili Belorusija. Svaka naznaka nekog predsednika da bi mogao izostaviti tu obavezu garantovanu ustavom nezamisliva je i neprihvatljiva“, napisao je Romni na Tviteru.

U sklopu predizborne kampanje Tramp je boravio u Severnoj Karolini i na Floridi, nekima od saveznih država u kojima ishod izbora nije „unapred“ poznat, kada je poručio da su Bajdenovi planovi „opasni“ za američku ekonomiju.

Kazao je i da je njegov rival „previše levo za Amerikance“ i upozorio da bi demokratski planovi za borbu protiv virusa korona ugrozili ekonomiju.

Kritičari navode da Tramp nije predstavio nacionalnu strategiju za borbu protiv kovida 19, koji je odneo više od 200.000 života u SAD-u, što je najviše na svetu. Već tvrdi da će vakcina uskoro biti dostupna.

„Bajdenov plan će uništiti Floridu. Moj plan će uništiti virus“, rekao je Tramp biračima.

Prethodno je u Šarlotu u Severnoj Karolini potpisao dve izvršne naredbe, uključujući jednu kojom želi da osigura da građani sa zdravstvenim problemima zadrže osiguranje.

Njegova administracija se zalaže za ukidanje zdravstvenog programa koji je uveo prethodni predsednik Barak Obama, takozvani Obamacare, kojim je, između ostalog, uvedeno da osobe sa zdravstvenim problemima ne plaćaju skuplju polisu zdravstvenog osiguranja.

Prema anketama, Amerikanci više veruju Bajdenu nego Trampu kada je reč o zdravstvenoj politici, što nije slučaj i u vezi sa ekonomijom.

Tesno u ključnim državama

Predsednička trka u Sjedinjenim Državama tesnija je nego što to ukazuju ankete na nacionalnom nivou, navodi se istraživanju objavljenom juče koje je za Rojters sproveo Ipsos i koje pokazuje da je u ključnim saveznim državama demokrata Džozef Bajden tek u neznatnoj prednosti pred republikanskim predsednikom Donaldom Trampom. Prema toj anketi, Bajden je u maloj prednosti u tri države, a u ostale tri oni vode „mrtvu trku“.

Bajden i Tramp su izjednačeni u Floridi i Severnoj Karolini, dok demokrata vodi za jedan odsto u Arizoni, rezultat je onlajn ankete koja je sprovedena ovog meseca. U Pensilvaniji, Bajden ima prednost od tri odsto, dok u Viskonsinu i Mičigenu vodi u odnosu na Trampa za pet odsto. Očekuje se da će te države biti odlučujuće u odabiru pobednika izbora 3. novembra. Jer, ne samo da imaju veliki broj stanovnika, već je u svakoj od ovih takozvanih „swing država“ (sa promenjivom podrškom birača) ishod obično neizvestan, pa je nezahvalno prognozirati kome će pripasti elektorski glasovi. Kako piše Rojters, u svakoj od tih država razlika između dvojice kandidata je blizu ili unutar statističke greške.