Šta Bajden može da postigne posetom Izraelu nakon bombardovanja bolnice u Gazi?

U bolnici su bile smeštene hiljade pacijenata i drugih civila koji su tražili utočište od neprekidnog izraelskog bombardovanja Pojasa Gaze, od napada palestinske oružane grupe Hamas 7. oktobra na južni Izrael.

Bajdenovo putovanje najbližem savezniku Vašingtona na Bliskom istoku planirano je pre smrtonosnog udara na bolnicu u utorak i predstavlja posetu sa visokim ulozima, dok Izrael nastavlja udare na Gazu uoči najavljene kopnene ofanzive, piše Al Jazeera Balkans.

Ali napad Izraela na bolnicu već je imao diplomatske posledice za Bajdena.

Jordan, koji je takođe trebao ugostiti Bidena na samitu s kraljem Abdullahom II, egipatskim predsednikom Abdelom Fattahom el-Sisijem i predsednikom Palestinske samouprave Mahmudom Abasom, otkazao je sastanke. Bajden trenutno više nije dobrodošao u Aman.

Biden je u objavi na mreži X, rekao da je “ogorčen i duboko ožalošćen” zbog napada na Arapsku bolnicu Al-Ahli, ali nije kritikovao Izrael.

Dakle, što može postići tokom svog putovanja u Izrael?

Kakva je pozadina Bajdenove posete Izraelu?

Od 7. oktobra do utorka, više od 3.000 Palestinaca, od kojih su trećina deca, ubijeno je u izraelskom bombardovanju, i to pre napada na bolnicu Al-Ahli.

Bidenov put dolazi nakon što se njegov visoki diplomata, državni sekretar Entoni Blinken, prošle sedmice sastao s arapskim liderima, od kojih je većina odbila osuditi Hamas zbog njegovih napada u kojima je ubijeno 1.400 ljudi u Izraelu, uključujući i neke strance.

Prema rečima američkog zvaničnika Bajden će dobiti sveobuhvatan izveštaj o izraelskim ratnim ciljevima i strategiji i potvrditi posvećenost Vašingtona sigurnosti Izraela.

Bilo šta, ako išta, Bajden kaže u javnosti dok je u Izraelu, o napadu na Arapsku bolnicu Al-Ahli, pomno će se pratiti zbog znakova mijenja li SAD svoje stajalište o sukobu, usred rastućeg međunarodnog bijesa zbog izraelske razorne kampanje bombardovanja Gaze.

Blinken je prvi put najavio Bajdenovu posetu na kraju više od sedam sati dugog razgovora s Netanjahuom i drugim zvaničnicima u ponedeljak naveče, tokom kojih je rekao da se izraelski premijer složio da izađe s planom za dostavljanje humanitarne pomoći civilima Gaze.

Izrael drži Gazu u potpunoj blokadi, zarobivši njenih 2,3 miliona stanovnika u opkoljenoj enklavi bez vode, hrane, goriva i struje.

Može li Bajden ubrzati dolazak humanitarne pomoći?

Blinken je rekao da je plan da se “omogući priliv humanitarne pomoći civilima u Gazi na način koji ne koristi Hamasu”, koji je pokrenuo jedan od najsmrtonosnijih napada na Izrael u poslednjih nekoliko decenija.

Ipak, iako je nejasno kakav su uticaj izraelski vazdušni udari imali na Hamas, bombardovanje uništava blok za blokom stambenih zgrada u opkoljenoj enklavi. Nisu pošteđene ni škole ni bolnice, što je dodatno pogoršalo humanitarnu krizu u Gazi.

Iako je Blinken govorio o sporazumu o humanitarnoj pomoći, nije najavio nikakve konkretne detalje i nema naznaka da bi se uskoro mogli uspostaviti sigurni koridori.

U nedelju je izjavio da će ključni prelaz Rafa, jedini put iz Gaze koji nije pod kontrolom Izraela, uskoro biti otvoren za strane državljane.

Međutim, prelaz je i dalje zatvoren i za desetine kamiona napunjenih humanitarnom pomoći iz nekoliko zemalja koji su se nakupili s druge strane granice, u Egiptu.

Umesto toga, Izrael je od tada četiri puta bombardovao prelaz.

Da li Bajden može pomoći u ubrzanju planova za dobijanje humanitarne pomoći za 2,3 miliona Palestinaca u Gazi, moglo bi odrediti kako se na njegovu posetu gleda izvan Izraela.

Šta to znači za rat?

Bajden i drugi zvaničnici u njegovoj administraciji više puta su isticali pravo Izraela da se “brani” i podržavali su njegov cilj uništenja palestinske oružane grupe Hamas.

Bajden do sada nije eksplicitno pozvao Izrael da pokaže suzdržanost ili da prestane bombardovati civile, vozila hitne pomoći, ili da dozvoli civilima pristup hrani i vodi, iako je upozorio Izrael da ne pokreće kopnenu invaziju i okupaciju Gaze.

Glavni izraelski vojni portparol Danijel Hagari rekao je novinarima u utorak da Izrael ima u opticaju “sve vrste mogućih ishoda” i da će budućnost Gaze biti “globalno pitanje”.

Ali izgleda da je Izrael spreman da uskoro pokrene kopnenu ofanzivu na enklavu. Mnogi analitičari smatraju da bi to moglo biti odgođeno barem dok Bajden ne napusti Izrael kako bi se izbjeglo sramoćenje američkog predsjednika.

Međutim, postoje znakovi da bi Bajdenovo putovanje moglo imati za cilj razvijanje zajedničkog razumevanja između SAD-a i Izraela o tome kako nastaviti rat u Gazi.

Načelnik američke Centralne komande general Majkl “Erik” Kurila stigao je u utorak u Tel Aviv i očekuje se da će se sastati sa najvišim izraelskim vojnim zvaničnicima.

Šta je sa iranskim upozorenjima?

Iran je danima upozoravao da bi se u ratu mogli otvoriti novi frontovi, a ministar spoljnih poslova Hosein Amir-Abdolahian izričito je u ponedeljak veče rekao da Izrael može očekivati “preventivnu” akciju “u narednim satima” ako nastavi svojim sadašnjim putem.

Iranski vrhovni vođa ajatolah Ali Hamenei rekao je u utorak da bombardovanje Gaze mora odmah da se zaustavi i da Vašington treba da snosi odgovornost za trenutnu situaciju.

Nejasno je da li će se i kada, ili tačno kako, Teheran uključiti u akciju, ali Izrael i SAD su pokazali da su oprezni.

Izrael je već nekoliko puta bombardovao aerodrome u Siriji kako bi rešio zabrinutost da bi Iran mogao krenuti odatle, a Izrael i libanski Hezbolah već su razmenjivali vatru na granici, iako ta borba tek treba dalje eskalirati.

U međuvremenu, Vašhington je premjestio drugi nosač aviona u regiji, što je viđeno kao upozorenje Iranu, kao i oružanim grupama i kampanjama koje podržava širom regije.