Šta bi donelo ograničenje brzine na auto-putevima Nemačke?

„Slobodni građani zahtevaju slobodnu vožnju!“ To je bio moto pod kojim je Nemački automobilski klub (ADAC) 1973. i ’74. protestovao protiv ograničenja brzine od 100 kilometara na sat na nemačkim auto-putevima. Takav propis je u to vreme uvela nemačka vlada kako bi se u vreme naftne krize štedeo benzin. I iako je taj propis bio na snazi samo nekoliko meseci, on je razbesneo ljude u Nemačkoj.

Otada su razni pokušaji da se uvede opšte ograničenje brzine – propadali.

Više od polovine Nemaca – a takođe i članova ADAC-a – sada se, međutim, zalaže za ograničenje brzine. Ipak, mnogi protivnici to i dalje striktno odbijaju. Bavarska stranka CSU je čak pokrenula kampanju protiv te ideje.

Ograničenja brzine: (skoro) svuda – osim u Nemačkoj

Za razliku od gotovo svih zemalja u svetu, u Nemačkoj na auto-putevima ne postoji ograničenje brzine. U stvari, ona jeste ograničena na nekim deonicama, ali na 70 odsto auto-puteva postoji samo dobrovoljna „preporučena brzina“ od 130 km/h. Dakle, brža vožnja je dozvoljena. Zato recimo kompanije za iznajmljivanje sportskih automobila čak i reklamiraju trke na nemačkim auto-putevima.

Koja je poenta ograničenja brzine?

Što automobil sporije vozi, to on troši manje goriva – a time i emituje manje materija koje zagađuju, na primer ugljen-dioksid (CO2), okside azota ili čestice štetne po klimu.

Ograničenjem brzine od 120 km/h na auto-putevima uštedelo bi se 4,5 miliona tona CO2 ekvivalenta, pokazuju proračunima nemačke Savezne agencije za životnu sredinu (UBA). U poređenju sa emisijama iz 2018. godine, to bi bilo 2,9 odsto manje.

A ako bi više ljudi zbog ograničenja brzine počelo da koristi železnicu, da bira kraće rute ili se odreklo putovanja, onda bi, prema podacima UBA, moglo da se uštedi 6,7 miliona tona ili 4,2 odsto.

A kada bi se 80 km/h uvelo i na magistralnim putevima, to bi bilo čak osam miliona tona ekvivalenta CO2 manje.

Još jedna prednost je to što bi bilo manje saobraćajnih nesreća. Jer, automobili koji se sporije kreću, brže mogu da zakoče. Na primer, uz ograničenje brzine od 100 km/h na auto-putevima, bilo bi oko 70 odsto manje nezgoda.

A ako se vozi sporije, onda se i pravi manja buka: vožnja pri 100 km/h je otprilike upola tiša nego vožnja 130 km/h. Bilo bi manje i saobraćajnih gužvi, jer bi više automobila moglo da bude na putu u isto vreme. Efekat bi bio još izraženiji kada bi svi vozili samo 100 km/h ili malo sporije, kažu stručnjaci za saobraćaj.

Koji su argumenti protiv ograničenja brzine?

Prema istraživanju osiguranja Alijanc, protiv ograničenja brzine bili su posebno muškarci, zatim ljudi koji mnogo voze (više od 50.000 km godišnje), ali i mlađi vozači, oni do 24 godine. Izjavili su da se plaše da bi u slučaju ograničenja saobraćajne gužve bile veće, a vreme putovanja duže.

U stvari, većina ljudi (77 procenata) već sada na auto-putu dobrovoljno vozi sporije od 130 km/h.

Nejasno je zapravo koliko bi nesreća moglo da se izbegne uvođenjem ograničenja brzine na nemačkim auto-putevima.

Prema podacima ADAC-a, trenutno u Nemačkoj nema više težih nesreća nego u zemljama gde postoji ograničenje brzine. Ako se uporedi broj smrtnih slučajeva po pređenom kilometru auto-puta, pokazuje se da je u 2020. više smrtnih slučajeva bilo u Francuskoj, Italiji, Litvaniji, Češkoj, Mađarskoj i SAD. U apsolutnim brojkama, Nemačka je bila na vrhu sa 317 smrtnih slučajeva.

Ko je za ograničenje brzine u Nemačkoj?

Za ograničenje brzine zalažu se ekološke grupe, kao i sindikat policije u pokrajini Severna Rajna-Vestfalija i Udruženje za podršku žrtvama saobraćajnih nesreća. Oni takođe žele da se i na nemačkim magistralnim putevima dozvoljena brzina smanji na 80 umesto dosadašnjih 100 km/h. Osiguravajuće kuće izračunale su da bi to u velikoj meri poboljšalo bezbednost.

Za ograničenje su i vladajuće stranke Zeleni i SPD, a to je zahtevala i opoziciona Levica. U svakom slučaju, kao što je rečeno, trenutno je više od polovine Nemaca za to da se malo skine noga s papučice za gas.

Ko je protiv ograničenja brzine?

Ograničenju se protive opozicioni konzervativni demohrišćani CDU i CSU, a isto tako i delom ekstremno desničarska Alternativa za Nemačku, kao i vladajući liberalni FDP. Protivnici ograničenja smatraju da bi to imalo mali uticaj na životnu sredinu, a da bi previše ograničavalo ljude. FDP, koja je u koaliciji sa Zelenima i SPD u saveznoj nemačkoj vladi, već je jednom sprečila da se ograničenje brzine unese u koalicioni sporazum.

Ta stranka je naručila i studiju čiji rezultati koja protivreče onoj studiji koju je sprovela UBA, i koji pokazuju da su uštede CO2 zbog ograničenja znatno manje. Međutim, tu „kontra-studiju“ sastavili su profesori ekonomije koji i inače dovode u sumnju klimatske promene koje je prouzrokovao čovek. Zato je ona na meti kritika UBA, ekoloških udruženja, ali i drugih političkih stranaka.

Nema ograničenja brzine u nemačkom Zakonu o zaštiti klime

Pošto su emisije CO2 u sektoru transporta 2023. i dalje bile previsoke, savezni ministar saobraćaja Folker Vising (FDP) trebalo je da hitno pokrene program za postizanje klimatskih ciljeva u transportu. To je predviđao i Zakon o zaštiti klime iz 2021. koji je donela prethodna nemačke vlade SPD i CDU.

Aktuelna vladajuća koalicija sada je odlučila da taj zakon reformiše. Prekomerne emisije, kao što su one u oblasti transporta, sada mogu da se nadoknade na drugim mestima – na primer s više obnovljive energije.

Prema Zakonu o klimi, Nemačka mora da do 2030. smanji emisiju gasova koji izazivaju efekat staklene bašte za 65, a do 2040. za 88 odsto (u poređenju s 1990).

Ali, ni u tim izmenama Zakona o klimi nema ništa o ograničenju brzine na nemačkim auto-putevima.