Šta bi ishod izbora u SAD mogao da znači za Zapadni Balkan?

Najstariji sin Donalda Trampa, Don Džunior, sastao se 23. septembra 2024. na večeri u Beogradu sa srpskim poslovnim ljudima kako bi istražio mogućnosti ulaganja u Srbiji.

Trampovi raznovrsni kontakti sa srpskim preduzetnicima i predstavnicima vlasti datiraju još od 2013. Tadašnji srpski premijer Ivica Dačićobjavio je da se Tramp zanima za jedan građevinski projekat. Reč je o nekadašnjem Generalštabu JNA, koji je 1999. teško oštećen tokom napada NATO.

Iako su tadašnji pregovori propali, ponovo su oživljeni u maju 2024. kada je Trampov zet Džared Kušner, uz posredovanje bivšeg američkog ambasadora u Berlinu Ričarda Grenela, postigao dogovor. Ugovor vredan verovatno više milijardi dolara uključuje zakup kompleksa na 99 godina.

Grenel, koji se u slučaju Trampove pobede smatra kandidatom za ministra spoljnih poslova, u Berlinu je važio kao najnepopularniji američki ambasador u posleratnom periodu, prenosi DW.

Grenel i pokušaj razmene teritorija 2020.

Kao Trampov specijalni izaslanik za Balkan, Grenel je 2020. povlačio poteze koji su doveli do pada kosovskog premijera Aljbina Kurtija jer je stajao na putu jednom dogovoru. Navodno se radilo o razmeni teritorija između Srbije i Kosova po etničkim kriterijumima. U junu 2020. tadašnji predsednik Kosova Hašim Tači i predsednik Srbije Aleksandar Vučić trebalo je da se sastanu sa Trampom u Beloj kući kako bi potpisali sporazum.

Prema izveštajima, plan je predviđao da četiri opštine s većinskim srpskim stanovništvom na severu Kosova budu pripojene Srbiji, dok bi Preševska dolina u južnoj Srbiji, naseljena većinom Albancima, postala deo Kosova.

Takva teritorijalna razmena mogla je izazvati domino-efekat, budući da zemlje Zapadnog Balkana, uprkos ratovima 1990-ih, imaju multietničko stanovništvo.

Vođa bosanskih Srba Milorad Dodik tada je zapretio da će u tom slučaju pripojiti Srbiji većinski srpski entitet Bosne i Hercegovine, Republiku Srpsku – što je moglo dovesti do novog rata na Balkanu. Etnički motivisane promene granica nose ogroman konfliktni potencijal.

Optužnica kosovskog Specijalnog suda protiv bivšeg kosovskog predsednika Hašima Tačija poremetila je Trampov plan. Tači se dobrovoljno predao sudu.

Grenelovu popularnost u Srbiji potvrđuje izjava srpskog ambasadora u Vašingtonu Marka Đurića, koji je za njega rekao da je „bez sumnje prijatelj Srbije“. Predsednik Vučić mu je 2023. uručio najviši srpski orden za zasluge: „Mislim da je on jedan od retkih Amerikanaca koji imaju uravnotežen pristup prema Kosovu.“

Kritika na račun Bajdenove politike prema Srbiji i saveti Kamali Haris

Trampov prosrpski stav dozvoljava da se nasluti šta bi moglo da očekuje Zapadni Balkanako on pobedi na izborima.

Linija sadašnje potpredsednice i demokratske predsedničke kandidatkinje Kamale Haris po ovom pitanju zasad je nejasna. Međutim, s obzirom na njeno poreklo i spoljnopolitičke stavove, mogu se doneti neki zaključci.

S jedne strane, s obzirom na svoje multietničko poreklo, malo je verovatno da bi Haris podržavala srpske ili neke druge nacionaliste. Osim toga, poznata je po svojoj proukrajinskoj orijentaciji.

Možda ju je ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski već upozorio na navodne planove Moskve da pomoću odanih velikosrpskih nacionalista destabilizuje Balkan, odnosno tamo otvori frontove. Bliski odnosi između Beograda i Moskve mogli bi navesti Harisovu na promenu kursa.

Edvard Džozef sa Univerziteta Džons Hopkins nedavno je kritikovao „politiku smirivanja“ predsednikaDžozefa Bajdena prema Srbiji. Vučić je, prema njegovim rečima, sve više usmeravao Beograd prema istoku, te ne postoji nikakav razlog zašto bi Haris, ako postane predsednica, nastavila takvu promašenu politiku.

Bivši američki diplomata Šon Berns izneo je sličan stav uz preporuku: „Moramo biti oštriji prema Srbiji jer se ona i dalje neprijateljski odnosi prema Kosovu.“

Danijel Server, veteran diplomatije koji je radio s Ričardom Holbrukom, takozvanim arhitektom Dejtonskog mirovnog sporazuma, opisao je Bajdenovu politiku na Balkanu kao „diplomatiju fantazije“. On smatra da nema veze sa stvarnošću da se upravo Vučić – koji je 1990-ih bio ministar propagande srpskog predsednika i „Balkanskog krvnika“ Slobodana Miloševića – napravi sidrom stabilnosti.

Sumnje u američku politiku izazivaju već česte posete Vučićevog bliskog saradnika, potpredsednika vlade Aleksandra Vulina, Rusiji, gde je nedavno lično uveravao predsednika Vladimira Putina da je „Srbija strateški partner i saveznik Rusije“.

Trampovaa pobeda – zastrašujuće za Ukrajinu, Bosnu, Kosovo i Crnu Goru

Aktivnosti Trampovog okruženja u Beogradu pokazale su da će u slučaju njegove ponovne pobede na izborima, u prvom planu politike SAD prema Zapadnom Balkanu biti – ekonomski ciljevi.

Osim toga, Trampu će dobro doći to što predsednik Srbije ima izuzetne odnose s Putinom.

To je zastrašujuće za Ukrajinu, Bosnu, Kosovo i Crnu Goru.

Jer, iako su BiH i Kosovo, dve države s većinskim muslimanskim stanovništvom, izrazito proamerički i prozapadno nastrojene, u slučaju Trampove ponovne pobede ne mogu automatski računati na zaštitu SAD od srpskih ekspanzionističkih težnji. Naime, u prošlosti je ovaj republikanac jasno pokazao da napušta saveznike ako to odgovara njegovoj računici.

U decembru 2018. je najavio povlačenje većine američkih vojnika iz Sirije, izdajući na taj način Kurde koji su podneli najveći teret kopnenog rata protiv Islamske države. Ova izdaja saveznika navela je ministra odbrane Džejmsa Matisa da podnese ostavku.

250 Džavelina za Kosovo – za svaki slučaj

Pre neuspelog Grenelovog dogovora o razmeni teritorija između Kosova i Srbije, Tramp je već pretio kosovskom premijeru Kurtiju povlačenjem američkih trupa iz bivše srpske pokrajine, što se smatra životnim osiguranjem.

A da li Kfor, bez SAD, može garantovati sigurnost Kosova, u najmanju ruku je upitno. Čini se da je za taj slučaj Bajdenova administracija preduzela bar jednu meru predostrožnosti: SAD su Kosovu isporučile 250 protivtenkovskih raketa „Džavelin“, poznatih iz rata u Ukrajini. A Turska je dostavila jednako efikasne dronove „Bajraktar“. Bez tih oružanih sistema, Ukrajina verovatno više ne bi postojala kao samostalna država.

Inače, Kosovo nema borbene tenkove, za razliku od vojske Srbije koja ima više od 250 komada. Dakle, broj isporučenih „Džavelina“ nije slučajno odabran.