Šta bi se desilo kada bi se Ukrajina pridružila NATO savezu?

Ruski predsednik Vladimir Putin naveo je širenje NATO-a ka ruskim granicama u poslednje dve decenije kao ključni razlog za svoju odluku da pošalje desetine hiljada vojnika u susednu Ukrajinu 24. februara 2022. godine.

Svako proširenje severnoatlantske alijanse mora biti dogovoreno sa svih 31 članica, a generalni sekretar NATO Jens Stoltenberg je već odbio zvaničan poziv Kijevu da se pridruži na samitu.

Rojters objašnjava korake koje je Ukrajina preduzela na svom putu ka članstvu u NATO-u, mogućnost kompromisa o narednim koracima i kako Rusija gleda na razvoj događaja.

Put u NATO bez MAP-a?

Na samitu u Bukureštu 2008. godine, članice NATO-a su se složile da bi Ukrajina, koja je bila deo Sovjetskog Saveza kojim je Moskva vladala do njegovog raspada 1991. godine, na kraju mogla da se pridruži alijansi.

Međutim, lideri NATO-a Kijevu nisu dali takozvani akcioni plan za članstvo (MAP), koji predstavlja mapu puta za njegov pristup alijansi.

Moskva je tada nezakonito anektirala Krim Ukrajini 2014. i podržala separatističke poslanike u istočnoj Ukrajini.

Tokom posete Kijevu ovog aprila, Stoltenberg je rekao da Ukrajina „zaslužuje mesto“ u NATO-u, ali je kasnije jasno stavio do znanja da ta zemlja neće moći da se pridruži alijansi dok je u ratu sa Rusijom, čije snage sada zauzimaju veći deo istočno i južno od Ukrajine.

Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski je početkom juna rekao da njegova zemlja razume ovaj stav, ali je krajem meseca ponovio pozive Ukrajini da na samitu dobije „politički poziv“ u NATO.

U okviru procesa MAP-a koji prate druge bivše komunističke zemlje u istočnoj Evropi, kandidati moraju dokazati da ispunjavaju političke, ekonomske i vojne kriterijume i da su sposobni da vojno doprinesu operacijama NATO-a.

Od 1999. godine većina zemalja koje žele da se pridruže NATO-u učestvuje u MAP-u, iako ova procedura nije obavezna: Finska i Švedska, ranije neutralne zemlje koje su blisko sarađivale sa NATO-om, bile su pozvane da se direktno priključe alijansi.

Nejasno je kako će izgledati put Ukrajine ka članstvu jer sve više zemalja, uključujući Veliku Britaniju i Nemačku, predlažu da se preskoči MAP proces.

Ukrajinska vojska je napravila velike korake ka ispunjavanju standarda NATO od početka ruske invazije. Proces se ubrzava kako sovjetsko oružje i municija postepeno nestaju, a Zapad obučava ukrajinske trupe prema standardima NATO-a i šalje sve naprednije oružje.

Zašto je članstvo Ukrajine toliko osetljivo pitanje?

Kako objašnjava Rojters, suština NATO saveza, koji je formiran 1949. s primarnim ciljem da se suprotstavi riziku od sovjetskog napada na savezničku teritoriju, je klauzula o uzajamnoj pomoći.

To se navodi kao jedan od glavnih razloga zašto Ukrajina ne može ući u NATO dok je u sukobu s Rusijom, jer bi to moglo odmah uvući alijansu u aktivan rat.

Klauzula, član 5 Washingtonskog sporazuma NATO-a, navodi da se napad na jednog saveznika smatra napadom na sve saveznike.

Stoltenberg je jasno stavio do znanja da će, iako NATO mora pregovarati o opcijama za davanje Ukrajini sigurnosnih garancija za vrijeme nakon rata, sigurnosne garancije prema članu 5 biti samo biti date punopravnim članicama saveza.

Kremlj prikazuje ekspanziju kao dokaz neprijateljstva Zapada prema Rusiji, što zapadne sile poriču, navodeći da je savez u potpunosti odbranbene prirode.

Moskva smatra da bi članstvo Ukrajine izazvalo probleme u budućnosti, te je upozorila da će odgovoriti na to kako bi osigurala svoju sigurnost.