Šta će biti ako snega ne bude više?

Bilo u Nemačkoj, Francuskoj, Austriji ili Bosni i Hercegovini, ove sezone u mnogim skijaškim delovima Evrope nema zimske čarolije. U zeleno-smeđim pejzažima možete videti samo bele tragove napravljene od veštačkog snega. Na mnogim mestima je jednostavno previše toplo i umesto snega pada kiša. A to je problem sa velikim posledicama, piše Dojče vele.

Manje snega znači manje vode tokom leta

„Sneg igra važnu ulogu u ciklusu vode, odnosno zadržava vodu tokom određenog perioda. Voda u snegu ne otiče direktno, već samo leti ili u proleće“, objašnjava Danijel Farinoti, profesor glaciologije na Švajcarskoj visokoj školi. Tehnološki fakultet (ETH) u Cirihu i Švajcarski istraživački institut za šume, sneg i prirodnu sredinu (VSL).

Tek kada se sneg otopi, otopljena voda odlazi u jezera i reke i u podzemne vode. Bez zaštitne funkcije snega, ove vode će nedostajati kasnije tokom godine. Reke koje se obično napajaju otapanjem snega tada imaju niži nivo.

Nedostatak snega može uticati na transport i snabdevanje električnom energijom

Jedna od njih je Rajna. Za nju je otopljena voda neophodna kao rezerva vode u mesecima sa manje padavina leti i jeseni. Ali: „Otapanje glečera i manje snega mogli bi u budućnosti da pogoršaju stanje vodostaja u Rajni od Bazela do Severnog mora“ – navodi se u studiji Međunarodne komisije za hidrologiju Rajne (KHR), udruženja naučnih organizacija iz zemalja kroz koje reka protiče, međutim, prema studiji, kiša verovatno neće moći da nadoknadi nedostatak otopljene vode.

Sve veći efekti niskog vodostaja tokom leta su značajni i utiču na sve koji koriste vodu duž Rajne – teretni saobraćaj na Rajni bi do kraja veka mogao biti otežan u proseku više od dva meseca godišnje. Elektrane bi mogle da proizvode manje struje, a snabdevači pijaćom vodom, kao i poljoprivreda, morali bi da se pripreme na sve češće nestašice vode. Jer, u vrelim sušnim letima biljke imaju veliku potrebu za vodom.

Adaptacija na nedostatak snega: bazeni za zadržavanje i uštedu vode

Da bi ponovo bilo dostupno više vode, koje će biti sve oskudnije zbog nedostatka topljenja snega u proleće i leto, biće potrebni dodatni veštački rezervoari za zimske padavine, kaže Mark Zebiš, klimatolog u Eurac Research, interdisciplinarnom istraživačkom centru sa sedištem na jugu. Tirol. Međutim, ovo je uvek intervencija u prirodi i prostor za ovakve bazene je ograničen, posebno na planinama.

Zato pre svega važi sledeće: „Ako se poveća rizik od suše, moramo da štedimo vodu gde god možemo. I dalje se mnogo vode gubi u poljoprivredi, posebno južno od Alpa, na primer zbog curenja cevi, i zbog toga što se i dalje često koriste prskalice, što znači da mnogo vode isparava.

Robert Štajger, geograf i istraživač turizma na Institutu za finansije Univerziteta u Inzbruku, naglašava da se mora razmišljati i o tome šta se može uzgajati u budućnosti. „U italijanskoj dolini reke Po, na primer, razmišljaju o uzgoju mnogo manje pirinča jer su za to potrebne veoma velike količine vode“, kaže Štajger, koji je uključen u ekološku organizaciju Protect our Vinters (POV).

U Pou, u Italiji prošlog leta, gotovo da nije bilo vode. Pored izuzetno toplog sušnog perioda, prethodna zima sa vrlo malo snega i kiše izazvala je dramatično nizak vodostaj u mnogim evropskim rekama.

Kako nedostatak snega šteti planine

Nedostatak snega ima mnogo posledica i u samim planinskim predelima. Prema Štajgerovim rečima, ako zimi padne jaka kiša umesto snežnih padavina, postoji rizik od odrona. Naročito kada se topljenje snega i obilne kiše spoje.

Nedostatak snega takođe ima veliki uticaj na lokalne ekosisteme, objašnjava Danijel Farinoti sa ETH u Cirihu. „Bez snega, ekosistemi koji su navikli na sneg imaće drugačiji sastav jer će tada druge vrste migrirati.

Pošto snežna voda koja se topi sporije ulazi u zemlju, bolje se apsorbuje od kišnice koja kratko pada i otiče niz padine. Drugim rečima: snežna voda održava tlo u planinama vlažnim duže od kišnice. Ovo je, između ostalog, prednost za rast biljaka u proleće.

Bez snega manje sunčeve refleksije

Beli sneg takođe reflektuje sunčevu svetlost. Bez toga, tlo se brže zagreva i postaje suvo. Na suvom tlu, kiša takođe brže otiče umesto da prodire u zemlju. Suvo tlo takođe može povećati rizik od požara, kaže Daniel Farinoti. Suša takođe pogoduje štetočinama. U Južnom Tirolu, Mark Zebiš izveštava o povećanju zaraze štetočinama potkornjacima, zbog čega drveće oslabljeno sušom postaje lak plen.

Sa globalne perspektive, posebno su važni polarni regioni, odnosno morski led, ali i velika zavejana područja tundre, na primer u severnoj Skandinaviji ili Sibiru.

Novi sneg je takođe važan za svetske glečere. Samo ako su leti prekriveni snegom, ispod njega se može formirati led. „Ako nema snega, glečer je izgubljen.

Veštački sneg ili plastične folije ne mogu zameniti sneg

Zamena ili skladištenje snega je gotovo nemoguće. To je veoma skupo i izvodljivo samo na lokalnom nivou – i to samo ako za to postoji ekonomski interes, na primer za zimske sportove, naglašava istraživač turizma Štajger. Za proizvodnju veštačkog snega koristi se mnogo energije i vode – a za mnoge regione, slažu se svi stručnjaci, jednostavno će biti previše toplo za veštački sneg u budućnosti.

Prema Štajgeru, skladištenje snega uz pomoć belih plastičnih folija, na primer na glečerima, veoma je komplikovano. „Potrebno je nekoliko nedelja da se ove folije ponovo postave i skinu. Takođe je otkriveno da mikroplastika iz folija ide u prirodno okruženje“.

Prema Danielu Farinotiju iz ETH Ciriha, postoji samo jedna stvar koja može pomoći da se spreči svet bez snega: „Klimatske promene staviti pod kontrolu. Mi zapravo imamo najveći uticaj na emisije CO2. Mislim da je to mnogo lakše od svih drugih tehničkih mera”.