Šta će sve Finska od vojnog arsenala ustupiti NATO-u?

Sa pristupanjem Finske, blok će dobiti modernu vojsku organizovanu sa osnovnim zadatkom odbrane od ruske agresije duž 1.300 kilometara granica, piše Newsweek.

Godišnji vojni budžet Finske od oko šest milijardi dolara podržava stalne oružane snage koje broje 23.000 pripadnika.

Ali sistem univerzalne muške vojne obaveze u zemlji znači da Helsinki može da proširi svoju vojsku na oko 280.000 pripadnika u ratnom periodu, koristeći 900.000 rezervista koji obavljaju redovne vežbe.

Finske trupe imaju relativno sveže borbeno iskustvo, sa malim brojem koji je služio kao deo zapadne koalicije u Avganistanu.

Finska već troši nešto više od dva procenta svog BDP-a na odbranu, ispunjavajući cilj NATO-a postavljen za zemlje članice 2014. cifra koja bi uskoro mogla biti revidirana naviše usred produbljivanja tenzija sa Moskvom.

Rusija je kamen temeljac finske vojne ideologije i sistema. Odbrana 1300 kilometara šumovite i močvarne granice je prioritet, a svih 5,6 miliona Finaca je svesno opasnosti s obzirom na to da su Rusiju ili Sovjetski Savez više puta u 20. veku izvršili invaziju na njihovu zemlju.

Globalni indeks vatrene moći svrstava finsku vojsku kao 51. najmoćniju na svetu.

Ali jedinstvena doktrina i pozicija Finske znači da može da udari iznad svoje težine, jer je fokusirana na razornu upotrebu mobilne artiljerije – Finska ima više artiljerije nego Nemačka i Francuska zajedno – i korišćenje visoko kvalifikovanih malih jedinica da izazovu pustoš u mnogo većoj invaziji sila.

Mati Pesu, viši naučni saradnik na Finskom institutu za međunarodne poslove, rekao je za Newsweek: „Finska je prilično sposobna u svojoj ukupnoj sposobnosti, ali i obezbeđivanjem teritorije za NATO, pristupanje Finske će olakšati bolju odbranu celog regiona“.

Finska vojska i kopnene snage činiće kičmu savezničkih kopnenih snaga u severnoj Evropi, dodao je Pesu.

Tenkovi i artiljerija

Finska poseduje oko 239 glavnih borbenih tenkova, od kojih se smatra da je 179 spremno za upotrebu. Među ovim brojem je po oko 100 nemačkih Leopard 2A4 i Leopard 2A6, sličnih tenkovima koji se šalju u Ukrajinu da pomognu Kijevu u njegovoj očekivanoj prolećnoj kontraofanzivi.

Među hiljadama dodatnih oklopnih vozila nalazi se i više od 100 borbenih vozila pešadije CV-90 švedske proizvodnje, koja se takođe šalju u Ukrajinu i smatraju se među najmoćnijim IFV-ima na svetu.

Helsinki se ističe u artiljerijskoj vatrenoj moći. Finska ima više od 100 samohodnih artiljerijskih oruđa, među kojima je 39 južnokorejske K9 Thunders, koji je među najtraženijim topovima na tržištu. Finska takođe ima 29 guseničarskih raketnih sistema M270, koji – zajedno sa svojim rođakom HIMARS na točkovima i pokretljivijim – pomažu u razaranju ruskih snaga u Ukrajini.

„Imamo značajnu odbrambenu sposobnost da vodimo vrstu rata koji se sada vodi u Ukrajini“, rekao je glavni komandant Finske general Timo Kivinen u intervjuu u decembru. „Po glavi stanovnika, imamo verovatno najveću vatrenu moć u Evropi“.

Vazduh i more

Zajedno sa Estonijom, Letonijom, Litvanijom i Poljskom, Finska sada čini deo linije fronta NATO-a sa Rusijom. Helsinška flota od 55 američkih F/A-18 Horneta, naoružanih naprednom američkom municijom, uključujući raketu vazduh-vazduh AIM-9 Sidevinder i krstareću raketu vazduh-zemlja AGM-158 JASSM, leteće iznad alijanse severoistočne granice.

Finski F/A-18 počeće da se zamenjuju sa 64 američka lovca pete generacije F-35 2026. godine, a potpuna isporuka planirana je da bude završena do 2030. Finski region Laponije takođe sada nudi najveći poligon za obuku NATO-a u Evropi za vazdušne borbe.

Modernizirajuće vazduhoplovstvo Helsinkija će — posebno kada se kombinuje sa onima njegovih nordijskih suseda iz NATO-a — predstavljati „ogromnu kombinovanu sposobnost na severu“, rekao je Pesu.

Finska ima obalu od 4.444 milja na Baltičkom moru, koje se sa pristupanjem Helsinkija i predloženim članstvom Švedske sada može smatrati „NATO jezerom“. Finska ima dvanaestu po veličini mornaricu na svetu, a njena flota uključuje osam raketnih čamaca i 10 minolovaca.

„U velikoj meri je fokusirana na neposredne granice i na arhipelag“, rekao je Pesu o finskoj mornarici. „Ali ipak, dobro je opremljen za severni deo Baltičkog mora.

Finske NATO baze

Finska vojska će sada morati da se odrekne neutralnosti i samopouzdanja stare generacije.

„Biće ključno od samog početka uključiti više savezničkih trupa u nacionalne vežbe Finske“, rekao je Pesu. „Naučiti kako se voditi ratovi u teškim uslovima severne Evrope biće od vitalnog značaja. I od prvog dana, Finska treba da uvežbava i obučava kako da primi savezničke snage, kako da pruži takozvanu ‘podršku nacije domaćina’.

Političari u Helsinkiju — gde je ovaj vikend doneo promenu vlasti nakon izbornog poraza premijerke Sane Marin od konzervativnog kandidata Peterija Orpa — moraće da odluče šta žele od nove alijanse.

„Finci su samouvereni, ali i svesni potencijalnih praznina“, rekao je Pesu, dodajući da će Helsinki verovatno tražiti pomoć NATO-a u sposobnostima protivvazdušne odbrane i zaštiti vitalnih plovnih puteva Baltičkog mora.

„Postoji razlog zašto Finska ulazi u NATO“, rekao je on. „Postojalo je povećano razumevanje u zemlji da, iako Finska ima sposobne snage i snage punog spektra, možda nam nedostaje obim jednostavno zato što je Finska mala zemlja. I potrebna nam je šira rezerva vojnih sposobnosti koje bi Finska potencijalno mogla da iskoristi“.

Finci, iako su za članstvo u NATO-u, podeljeni su na stalne baze saveza u svojoj zemlji. Manje privremeno raspoređivanje bi moglo biti jedno rešenje, slično multinacionalnim formacijama pojačanog naprednog prisustva koje su raspoređene u baltičkim državama.

„Mislim da Finska treba veoma dobro da razmisli o tome koji su njeni neposredni prioriteti, koliko političkog kapitala ima, a zatim jednostavno da odredi prioritete“, rekao je Pesu. „Ali smatram da je dugoročno gledano sasvim moguće da bismo videli neku vrstu prisustva NATO-a ovde u Finskoj, bilo da je to unapred postavljena vojna oprema i kapaciteti iz SAD, ili manji štab, ili nešto slično“.

Dodaje da je malo verovatno da će Finska biti domaćin značajnog kontingenta NATO-a ili značajnog prisustva NATO-a u prvim godinama članstva u Alijansi.