Šta curenje dokumenata Pentagona govori o modernom špijuniranju?

Obaveštajni signali od 1.25 miliona Amerikanaca ali i njihovim britanskim saveznicima kazuju da je Rusija ostvarila marginalne dobitke na bojnom polju u Ukrajini; da bi Vagner grupi moglo biti omogućeno da ponovo započne proces regrutacije zatvorenika pa čak i da su ruski hakeri preuzeli kontrolu nad Kanadskim gasovodom za koji se nadaju da će eksplodirati, piše Gardijan.

Otkriveno je i da je Antonio Gutereš, generalni sekretar UN, bio „iznerviran“ zbog ideje da se sastane sa ukrajinskim predsednikom Volodimirom Zelenskim u Kijevu, da se Zelenski požalio na sastanku da Ukrajina nema rakete dugog dometa i da su se lideri izraelske obaveštajne agencije Mosad „zalagali“ za to da njeni zvaničnici protestuju protiv planiranih promena u pravosuđu.

Značajan deo ovih obaveštajnih podataka ne potiču iz SAD već iz Velike Britanije i drugih članica obaveštajne grupe „Pet očiju“ – Kanade, Australije i Novog Zelanda.

Informacije potiču i iz prislušnih mesta kao što je baza RAF na Kipru koja može da prikupi informacije čak i iz Avganistana.

Zatim se kolektivno „stavlja u kantu“, pojasnio je jedan bivši insajder, kako bi podatke analizirale sve članice.

„Curenja informacija su uvek štetna“, kazao je Lord Rikets, bivši savetnik za nacionalnu bezbednost Velike Britanije.

„Ono što je najštetnije jeste ako se otkriju izvori ili metode. Možete biti sigurni da će Rusi pokušati da pronađu dokaze o tome kako su SAD dobile svoje informacije bilo iz ljudskih izvora ili digitalnih sredstava. Rizik je da zatvore pristup informacijama u budućnosti“.

Uvidom u dokumenta autsajderima je teško razaznati metode koje su uključene.

Mnogi dokumenti su otkrića posebno o ratu u Ukrajini. Najalaarmantniji slajd u nizu od nekoliko desetina u koje je uvid imao Gardijan jeste da će Ukrajini ponestati protivvazdušnih raketa za sisteme S-300 i to na datum 2.maj.

Na mapi su skoro svi veći gradovi Ukrajine izvan Kijeva označeni crvenom bojom od maja meseca i opisani su kao „kritična nacionalna infrastruktura bez protivvavzdušne odbrane“.

U drugom dokumentu se kaže da se Ukrajina nada da će stvoriti 12 novih brigada za svoje kontraofanzivne snage ali da joj nedostaje 53 od 253 tenka koja se smatraju neophodnim.

Veliki deo druge obećane opreme nije bio isporučen krajem februara.

Broj trupa na liniji fronta pokazuje da su ukrajinske snage brojčano nadjačane od ruskih. Na primer na Zaporoškom frontu ukrajinskih je od 4.000 do 8.000 dok je ruskih 23.250.

Sagledavajući ih sve zajedno oni daju sliku neizvesnosti što ukazuje da dugo očekivani kontraudar ne mora nužno biti uspešan.

Kijev je u opasnosti da izgubi sposobnost masovnog gomilanja kopnenih snaga u blizini linije fronta ako ponestane protivvazdušne odbrane.

Britanski ministri su, u međuvremenu, naporno radili kako bi umanjili značaj curenja informacija.

Ben Volas, ministar odbrane, rekao je za CNN tokom posete Vašingtonu da su papiri sadržavali „izvestan broj netačnosti, značajnih netačnosti i manipulacije informacijama“ iako su u SAD mahom tvrdili da su tačni.

Primećen je samo jedan primer naknadnih ruskih dezinformacija: grub pokušaj da se preinače procene brojeva ubijenih digitalnom manipulacijom i izmenom jednog dokumenta“.

Britanski insajderi su, takođe, sa nestrpljenjem naglasili da je Velika Britanija već vodila evidenciju o Discordu gde su dokumenti Pentagona prvi put procureli iako je fokus uglavnom na nadgledanju ekstremista.

Relativno čvrst odgovor SAD doveo je do toga da su zvaničnici prvo okrivili ruske hakere pošto su se dokumenta brzo širila. Prošlo je nekoliko dana pre hapšenja 21.godišnjeg gardiste i IT tehničara Džeka Tejseire u Masačusetsu.

U međuvremenu, novinari su intervjuisali njegove onlajn saradnike pre istražnih organa SAD.

Teišeira je bio jedan od 1.25 miliona ljudi koji su mogli da pristupe strogom poverljivim materijalima u Zajedničkom svetskom obaveštajnom komunikacionom sistemu, zajedničkom repozitorijumu stvorenom kao odgovor na 11. septembar.

„Ovo je sistem koji je izgrađen za borbu protiv terorizma kada je veliki broj ljudi morao da zna za pretnje. Ali u eri u kojoj su pretnje kontra – države sve veće a opasnost od curenja informacija veća izgleda da je potrebno preispitivanje“, kazao je bivši insajder.