Foto: Tony Overman/The Olympian via AP, FileNakon posete ukrajinskog predsednik Volodimira Zelenskog Vašingtonu ove sedmice, administracija predsednika Sjedinjenih Američkih Država Džozefa Bajdna ide ka slanju Ukrajini raketa dugog dometa ATACMS koje je dugo tražio Kijev.
Nekoliko ljudi koji su upoznati sa trenutnim donošenjem odluka rekli su za Vašington post, prenosi Al Džazira, da je administracija blizu objave odluke o tome da li će SAD isporučiti verziju rakete koja baca kasetne bombe.
List navodi da je pošiljka kasetne municije predmet kontroverzi od jula, kada su Amerikanci počeli da isporučuju takvo naoružanje.
Post dalje navodi da Vašington nije voljan da obezbedi ATACMS, delom zbog zabrinutosti oko maksimalnog dometa, koji je postignut na ruskoj teritoriji.
Ovaj potez bi mogao da predstavlja najnoviji u nizu poteza SAD tokom sukoba: sporazumi o slanju sve sofisticiranijeg ili moćnijeg oružja u Ukrajinu koje je ranije držano u rezervi zbog straha od eskalacije sukoba sa Rusijom.
Varijanta kaseta
Ispod je objašnjenje ATACMS, skraćenica za Armi Tactical Missile Sistems, odnosno „vojni taktički raketni sistem“, koji bi mogao biti novi dodatak ukrajinskim snagama.
U zavisnosti od verzije koju isporučuju SAD, ATACMS može imati maksimalni domet od 305 kilometara, dvostruko više od ukrajinske rakete Točka-U iz sovjetske ere. Lockheed Martin proizvodi 500 jedinica sistema godišnje, a prodaju se u druge zemlje.
Velika Britanija i Francuska dale su Ukrajini krstareće rakete koje se lansiraju iz aviona dometa 225 kilometara, dok su ATACMS kopnene.
Varijanta ATACMS klastera rasipa stotine pojedinačnih ‘bombi’ po određenom području. Kasetna municija, zabranjena u većini zemalja širom sveta, našla se na udaru grupa za ljudska prava koje kažu da je oružje neselektivno i da za sobom može ostaviti neeksplodirane ostatke koji mogu da povrede civile.
„Crvena linija“
Pentagon se dugo opirao ideji da se ATACMS pošalje u Ukrajinu zbog zabrinutosti da bi rakete mogle pasti u Rusiju. Ukrajinci su ovu zabrinutost nazvali paternalističkim. Odbijanje Vašingtona proizilazi iz straha da bi slanje oružja, za koje je Moskva već rekla da predstavlja crvenu liniju, moglo dovesti do eskalacije sukoba i sukoba između SAD i Rusije.
Sjedinjene Države imaju stalne zalihe ATACMS-a i slanje projektila u Ukrajinu bi iscrpilo američke zalihe bez brzog dopunjavanja. Pentagon takođe navodi da Kijev ima veće potrebe od ATACMS-a. Varijanta kertridža, za razliku od verzije sa jednom bojevom glavom, nalazi se u velikim količinama i mnogi izbegavaju – zbog čega bi možda bila najbolja opcija za slanje u Ukrajinu.
U maju 2022, predsednik Bajden je rekao novinarima da Vašington „neće poslati u Ukrajinu raketne sisteme koji mogu da pogode Rusiju“. Godinu dana kasnije, krajem maja 2023, Bajden se predomislio i prvi put rekao da je slanje ATACMS-a „u igri“, navodi Vašington post.
Adut koji menja igru
ATACMS se može ispaljivati iz HIMARS-a (Highli Mobile Artilleri Missile Sistems) koji SAD šalju Ukrajini od kraja prošle godine. Do sada su isporučene vođene rakete za ovaj sistem sa dometom od 80 kilometara.
Ukrajina hvali HIMARS kao „sredstvo koje menja igru“. Zbog svoje pokretljivosti, ukrajinske snage su ovim sistemom dobile veću pokretljivost na bojnom polju.
Sistem predstavlja toliku pretnju operacijama Moskve da je ruski ministar odbrane Sergej Šojgu naredio komandantima na terenu da kao prioritet stave uništavanje ovih sistema, navodi Post.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
