Šta deca žele: Bolje biti YouTuber nego astronaut

Nekadašnja zanimanja koja su privlačila generacije dece, usled popularizacije društvenih mreža i sveprisutnosti interneta i mobilnih uređaja, izgubila su svoju čar.

Istraživanja u svetu tako pokazuju da je čak karijera astronauta, verovatno „najpoželjnija“ profesija među milionima dece unazad više decenija, izgubila bitku u „sukobu“ s karijerama YouTubera, vlogera, Instagram i SnapChat „influnesera“.

Deci danas, pokazuju istraživanja, draže je biti zvezda interneta nego otići u svemir.

Što je i razumljivo i na neki način očekivano, govore sagovornici Al Jazeere. Pogotovo kada se uzmu u obzir uspesi ljudi poput švedskog YouTubera Felixa Arvida Ulfa Kjellberga, poznatijeg kao PewDiePie, koji ima više od 100 miliona pretplatnika na svom kanalu, što mu omogućava da zarađuje milione dolara.

Urednica Netokracije Mia Biberović govori da su generacija Z i generacije koje dolaze iza nje „rođene“ s pametnim mobilnim uređajima u ruci.

Danas su na sceni drugačije zvezde

„Jednako kao što su milenijalci i Generacija X odrastali uz televizijski program, mobilni uređaji i tableti glavni su izvor informiranja i zabave za generacije koje stasaju nakon njih. Nije stoga ni čudno da svoje uzore pronalaze upravo – tamo“, dodaje.

Pojašnjava da su YouTuberi i vlogeri, osobe su koje prave videosadržaj, najčešće upravo za najpopularniju videoplatformu danas, YouTube. Vlog je, zapravo, kombinacija reči video i blog ili video i log, što označava videozapise misli, mišljenja, iskustava. I upravo je to ono što  čini vlogere drugačijima od, televizijskih i filmskih zvezda kojima su se divile ranije generacije

Vlogeri će govoriti o vlastitim iskustvima, prenositi deliće svoje svakodnevice, recenzirati proizvode koje koriste, igre koje igraju, prikazivati lokacije koje posjećuju… Sadržaj je raznolik, kao i prikladnost za mlađe uzrasne grupe, zbog čega se roditelji često pozivaju na oprez u vezi sadržaja koje njihova deca konzumiraju, kao i komunikaciju s decom.

„Nažalost, deca sve ranije dobivaju svoj pametni mobilni uređaj, putem kojega mogu uroniti u svet sadržaja na internetu i lako doći do onog koji za njih i nije najprikladniji, kao i pronaći neprikladne uzore među YouTuberima.

Roditeljima je ponekad teško biti ukorak s tehnologijom i shvatiti koje izazove ona sa sobom donosi te ne stignu kontrolirati sav sadržaj koji je dostupan njihovoj maloljetnoj deci“, govori urednica Netokracije te dodaje da je, zbog kritika, YouTube napravio platformu samo za decu, YouTube Kids, gdje se može naći sadržaj prikladan samo za njih.

Pristojna svota se zaradi i u regionu

Generacijama odraslim, uz izreku „nema hleba bez motike“, problem u prihvatanju ovakvih „internet zanimanja“ predstavlja i činjenica da je velikom broju nepoznato kako se novac na ovaj način zarađuje.

Mia Biberović pojašnjava da, zbog ogromnog interesa dece i mladih, koji prate svoje idole, gledaju njihova videa i ulaze u interakciju s njima i drugim fanovima u komentarima, sponzori vide svoju priliku. Sponzorirane saradnje s brendovima, gde vlogeri postaju neka vrsta brend ambasadora ili ostvaruju neke jednokratne saradnje u vidu plasiranja proizvoda u sklopu sadržaja koji kreiraju, vrlo su česte.

Drugi način zarade dolazi direktno od YouTubea, odnosno od oglasa koji se prikazuju u sklopu video zapisa. Zarada u oba slučaja najčešće ovisi o gledanosti sadržaja te interakciji s pratiteljima, followerima, ciljanoj grupi koju vlogeri obuhvataju… Grube procene zarade nude alati kao što je SocialBlade, stoga se tamo može proveriti bilo koja utjecajna osoba, ne samo na YouTubeu, nego i na Instagramu, Facebooku, ali i specijaliziranim platformama, poput Twitcha, koji je specijaliziran za videoigre.

Naravno, kod onih najvećih, zarada se penje i na milione, ali ima i YouTubera iz regije koji mogu zaraditi sasvim pristojnu svotu od sadržaja koji kreiraju, kaže urednica Netokracije.

Međutim, dok se govori kako se promenio san dece da postanu inženjeri, ljekari, naučnici… Feđa Kulenović, informacijski radnik i asistent na Odsjeku za komparativnu književnost i bibliotekarstvo Filozofskog fakulteta u Sarajevu, kaže da deca nikada nisu ni sanjala da to postanu.

Influenserski život nije lak kako izgleda

„Jednim delom je to svesnost da su ove profesije teške, kao što i jesu, a influenserski život je lak i čini im se da se tu ništa puno ne radi, a dobija novac. Samo mali deo njih će uspjeti to i postati, a kad se to desi, shvatit će da moraju uložiti jednaku energiju u razvoj svog influenserskog brenda kao što i bilo ko u svom radu mora uložiti dosta napora. To što svi žele biti zvezde interneta je pitanje medijske pismenosti i onoga što se medijski plasira kao lagan i uspešan život, dok se vrlo retko govori o činjenici da te influenserske zvijezde finansiraju roditelji ili da, u najboljem slučaju, imaju sponzorirane stvari, ali vrlo retko novac. Gameri imaju novac, gamerke malo manje, ali influenseri i influenserke tog novca imaju najmanje“, kaže Kulenović te dodaje da sumnja da ćemo zbog ove želje imati manje lekara, inženjera, naučnika…

U regionu gdje je, zbog nedostatka posla, već danas zna biti problematično motivisati decu da se posvete obrazovanju, pogotovo kada se zna da za većinu poslova treba imati veze i poznanstva, postoje oni koji tvrde da popularizacija „internet profesija“ može škoditi razvoju i školovanju budućih generacija. Kulenoviću smeta kritika na račun novog načina rada.

Zaluđenost YouTuberima kao beatlemanija

Deca koja prate takav sadržaj gotovo da i ne gledaju linearan televizijski sadržaj, dodaje.

„Ovo je jednostavno zabavnije, dinamičnije, osobnije, mogu ga gledati kad god požele, ne moraju čekati baš onu emisiju u tačno toliko sati, na tačno određen dan u nedelju.“

Takve i mnoge druge ličnosti već su poznate kod nas, toliko da neki od vlogera moraju angažovati i policiju kad imaju susrete sa svojim fanovima uživo.

„Takvi prizori zaluđenih fanova za YouTuberima podsjetili su me na nekadašnju beatlemaniju. Šezdesetak godina kasnije ponašanje mladih nije se promenilo. Oni trebaju svoje uzore, žele se poistovetiti s njima, a sada im je to, zbog raznolikosti izbora i lake dostupnosti sadržaja, lakše no ikada“, kaže urednica Netokracije.

Tekst preuzet sa Al Jazeera