Šta do sada znamo o sukobu u Siriji: Zašto se rat sada ponovo razbuktao i ko su pobunjenici?

Ovo je prvi put da su opozicione snage zauzele teritoriju u Alepu od 2016. godine, čime je prekinut zastoj koji je nastupio u ratu koji nikada nije formalno završen, piše CNN.

Obnovljeni sukob, u kojem je ubijeno više od 300.000 ljudi dok je gotovo šest miliona izbeglo iz zemlje, ima posledice širom regiona i šire.

Šta se dogodilo u građanskom ratu u Siriji?

Na vrhuncu Arapskog proleća 2011, prodemokratski demonstranti izašli su na ulice u Siriji, zahtevajući svrgavanje autoritarnog predsednika Bašara al Asada.

Demonstranti su dočekani smrtonosnom silom. Pošto su Asadove snage slomile prodemokratski pokret, počela je da se formira naoružana opozicija sastavljena od malih milicija i nekih dezertera iz sirijske vojske.

Opozicione snage – decentralizovane, sastavljene od različitih ideologija, ali sa zajedničkim ciljem svrgavanja Asada – podržavale su na različite načine strane sile, uključujući susednu Tursku, regionalne gigante Saudijsku Arabiju i Ujedinjene Arapske Emirate, kao i Sjedinjene Države.

Kako su antivladine snage rasle, sirijski saveznici Iran i Rusija pojačali su svoju podršku. Na terenu, iranska Revolucionarna garda, kao i njen libanski zastupnik Hezbolah, pomogli su u borbi protiv naoružanih pobunjeničkih grupa. Na nebu je Sirijsko ratno vazduhoplovstvo bilo podržano ruskim ratnim avionima.

Ekstremistički islamisti, uključujući Al Kaidu, navodi CNN, zainteresovali su se za Siriju, udruživši se oko zajedničkog cilja sa umerenom sirijskom opozicijom koja nije pozdravila umešanost džihadista.

Ali do 2014. ekstremisti su dominirali i ISIS je počeo da se širi širom zemlje.

U strahu da bi Sirija postala trajno žarište terora, međunarodna koalicija predvođena SAD uskočila je sa fokusom na uništenje grupe, ali bez sukoba sa sirijskim režimom.

Sirijske demokratske snage (SDF) – američki partner sastavljen od kurdskih boraca – borile su se protiv ISIS-a, čime je efektivno okončano teritorijalno postojanje grupe.

Rusija i Turska su se 2020. dogovorile o prekidu vatre u Idlibu, poslednjoj preostaloj provinciji koju drži opozicija, saglasivši se da uspostave bezbednosni koridor sa zajedničkim patrolama.

Od tada nije bilo većih žarišta, ali sirijska vlada nikada nije povratila svu svoju teritoriju. I kao što pokazuju događaji u Alepu, oružani otpor nikada nije nestao.

Zašto se sukob sada ponovo razbuktao?

Ofanziva je počela u sredu nakon što su pobunjenici formirali novu koaliciju pod nazivom „Komanda vojnih operacija“.

Brzo su prošli kroz sela izvan Alepa, a stanovnici su sada rekli da kontrolišu veći deo grada, nailazeći na mali otpor na putu.

Borci kažu da nastoje da oslobode okupiranu teritoriju i da odgovaraju na intenzivirane napade vladinih snaga i proiranskih grupa milicija.

Pobunjenici možda žele da iskoriste oslabljenu vladu čiji su ključni saveznici u velikoj meri zaokupljeni drugim sukobima.

Kao odgovor na napredovanje pobunjenika, ruske i sirijske vazdušne snage su pokrenule vazdušnu ofanzivu u provincijama Alepo i Idlib.

Rusija je napala Ukrajinu 2022. i uložila je ljudstvo i resurse u rat. Rusija je Asadov glavni partner na nebu.

U međuvremenu, Iran je pretrpeo niz napada Izraela, posebno nanevši teške udare Hezbolahu. Analitičari su rekli za CNN da sirijski pobunjenici koriste vakuum koji je grupa ostavila iza sebe da bi napredovala u Siriji.

Gubitak Alepa predstavlja značajan korak nazad za Asadove snage. Nekada najveći grad Sirije po broju stanovnika i njena ekonomska prestonica, jedan je od najstarijih naseljenih gradova na svetu.

Alepo je takođe bio glavno uporište pobunjenika sve dok ga Asad nije preuzeo 2016. Pošto su pobunjenici tamo povratili uporište, oni više nisu saterani u ćošak u Idlibu, što bi potencijalno moglo da izazove domino-efekat.

Ko su pobunjenici?

Nova grupacija se sastoji od širokog spektra opozicionih snaga, od islamističkih frakcija do umerenih.

Predvodi ih Haiat Tahrir al-Sham (HTS), bivši ogranak Al Kaide u Siriji koja se nekada zvala Al-Nusra Front.
Grupa je zvanično prekinula veze sa Al Kaidom i bila je de fakto vladar u Idlibu. Njoj su se pridružile grupe koje podržava Turska i druge koje su ranije uživale podršku SAD.

Situaciju komplikuje to što se neke od pobunjeničkih grupa bore i protiv Sirijskih demokratskih snaga.
Slobodna sirijska armija koju podržava Turska, koja je deo pobunjeničke koalicije koja je preuzela kontrolu nad većim delom grada Alepa, saopštila je u nedelju da je preuzela kontrolu nad gradom Tal Rifaat i gradovima Ain Daka i Šeik Isa u severnom delu provincije Alep.

Takođe je tvrdila da je zauzela sela Shaaleh i Nairabiieh na severu Alepa. Te teritorije ranije nije držala vlada Bašara el Asada, već Sirijske demokratske snage.

Sirijske demokratske snage uglavnom se sastoje od kurdskih boraca iz grupe poznate kao Jedinice za zaštitu naroda (IPG), koju susedna Turska smatra terorističkom organizacijom.

Kako će Sirija da odgovori?

Sirijski i ruski avioni napadaju pobunjenike u Alepu i Idlibu, što je bila taktika koja je bila ključna u osvajanju teritorije tokom građanskog rata. Asad je obećao da će Sirija nastaviti da „brani svoju stabilnost i teritorijalni integritet pred svim teroristima i njihovim pristalicama“, a Ministarstvo odbrane je saopštilo da se sprema da pokrene kontraofanzivu.

Međutim, u ovoj fazi je nejasno šta je pun kapacitet sposobnosti ili spremnosti vlade da odgovori i mnogo će zavisiti od podrške koju njeni ključni podržavaoci mogu pružiti.

Bilo je znakova da se sirijski saveznici okupljaju oko vlade, a iranski visoki diplomata Abas Aragči je u nedelju doputovao u Damask iz Teherana Sa pobunjenicima koji kontrolišu Alep, uključujući ključne vojne lokacije i aerodrom, svaki kontranapad će biti težak za sirijsku vojsku, ukazuje CNN.

Grad je izdržao gotovo dve godine pod gotovo kontinuiranom opsadom vladinih snaga pre nego što je zarobljen 2016.

Sirijski predsednik Bašar el Asad naglasio je na sastanku sa šefom iranske diplomatije Abasom Aragčijem važnost podrške saveznika u suočavanju sa terorističkim napadima, saopštilo je sirijsko predsedništvo.

Šef turske diplomatije Hakan Fidan razgovarao je sa američkim državnim sekretarom Entonijem Blinkenom (Anthony) o ofanzivi koju su pokrenule pobunjeničke grupe u Siriji, rekavši da Ankara podržava napore za smanjenje tenzija.

To je prvi sastanak sirijskog predsednika el Asada sa nekim stranim zvaničnikom od kada su pobunjeničke grupe u sredu pokrenule ofanzivu na severni grad Alep.

Iran i Rusija su najbliži Asadovi saveznici, piše Beta.

Predsednik Rusije Vladimir Putin razgovarao je danas sa iranskim kolegom Masudom Pezeškijanom o zaoštrenoj situaciji u Siriji.

„Agresija velikih razmera terorističkih grupa i oružanih formacija ocenjena je kao pokušaj podrivanja suvereniteta, političke i društveno-ekonomske stabilnosti sirijske države“, saopštio je Kremlj, izvestila je Ria novosti.

Bivši hrvatski ambasador u Moskvi Božo Kovačević smatra da je očigledno da je sirijski režim u krizi i da Iran više ne može da ga podržava kao ranije.

„Iran je u ovoj konfrontaciji sa Izraelom izložen opasnosti da se SAD sve intenzivnije uključe u rat“, uveren je on.

Iako iz Teherana poručuju da se nikoga ne plaše, Kovačević smatra da je očigledno da su iranski vladari svjesni političke krize koja je izvor njihovih problema.

„Veliki broj mladih ljudi ima ideju o dobrom životu koja više liči na zapadnjačke ideje nego na način na koji teokratski režim nameće celom društvu. Jasno je da ako ajatolah uskoro umre, može biti slom tog režima“, upozorio je Kovačević u emisiji „U mreži Prvog“.

„Mislim da su svi zainteresovani igrači svesni takvih mogućnosti i slabosti Irana i odlučuju da preduzmu korake za koje misle da im mogu doneti uspeh. Tu je i rusko učešće u Ukrajini. Tako da se pretpostavljalo da će Rusija biti manje voljna da se angažuje u Siriji. za opstanak režima Bašara el Asada, ali što se Sirije tiče, Moskva ne odustaje tako lako“, dodao je on.