Šta donosi nova faza ruske invazije na Ukrajinu?

Za ruskog predsednika Vladimira Putina, koji je pod sve većim prezirom, veći deo aprila izgledao je kao niz razočarenja.

Moskva je u potpunosti povukla snage iz četiri ukrajinska regiona – Nikolajeva na jugu i Kijeva, sunita i Černihova na severu Ukrajine.

Severni kontingent se privremeno povukao u susednu Belorusiju.

Tela stotina ubijenih civila, od kojih je većina bila meta, pronađena su u predgrađu Kijeva, što je izazvalo osudu širom sveta i novi set sankcija Rusiji, uporedivih sa merama preduzetim protiv Irana ili Severne Koreje.

A Moskva je izgubila „Moskva“, svoj najveći ratni brod u Crnom moru.

Na tom brodu se nalazio napredni raketni sistem S-300, a njegov gubitak komplikuje šanse Rusije da skoči padobranom u najvećoj ukrajinskoj luci Odesa.

Spor napredak popločan velikim gubicima

U međuvremenu, posle višenedeljnih mahnitih napada u kojima su navodno ubijene hiljade civila, južna luka Mariupolj nije pala u ruke Rusije pošto su preostali ukrajinski borci odbili da se predaju, iako je Rusija možda upotrebila hemijsko oružje protiv njih.

Čak i u jugoistočnom regionu Donbasa, čije delove kontrolišu proruski separatisti od 2014. godine, ruski napredak je spor i popločan velikim gubicima.

Dakle, šta je sledeće za Putina, koji rat naziva „specijalnom vojnom operacijom“ i čije snage progone svakoga ko ga nazove ratom?

„Ova vojna operacija će se nastaviti sve dok se u potpunosti ne završi i dok se ne ostvare ciljevi postavljeni pre nego što budu ispunjeni“, rekao je Putin 12. aprila.

Ali njegovi početni ciljevi su bili da „oslobodi“ Ukrajinu od njene vlade, koju je Putin nazvao „bandom zavisnika i neonacista“, i da zaustavi „genocid“ Ukrajinaca koji govore ruski, što je neodrživo opravdanje.

Baka ukrajinskog predsednika Vladimira Zelenskog, Jevrejka koja govori ruski, izgubila je porodicu u holokaustu, a većina do sada ubijenih ukrajinskih civila je iz regiona ruskog govornog područja.

„Putinove tvrdnje su deo ’kampanje laži‘ usmerene više na narod Rusije nego na Zapad, gde ljudi imaju pristup pouzdanim informacijama“, rekao je za Al Džaziru Ivar Dejl, viši politički savetnik u norveškom Helsinškom komitetu.

Samo trećina ruskog potencijala je na terenu

Pošto nije uspela da zauzme Kijev i druge važne regione, Rusija je otvorila drugu fazu rata, fokusirajući se na istočne gradove u blizini granice sa Ukrajinom.

Napadi su prijavljeni širom istočnog fronta u utorak, a ruski zvaničnici su govorili o „oslobođenju“ Donbasa, regiona dve samoproglašene republike koje uživaju rusku podršku, Donjecka i Luganska.

„Ma koliko pristrasno pristupili situaciji pre rata i svoju kampanju gradili na pristrasnim procenama i zaključcima, što je dovelo do njenog raspada, sada su na istoku počele veoma teške borbe“, rekao je general-pukovnik Igor Romanenko, bivši zamenik načelnika Generalštaba. , rekao je Al Džaziri.Ukrajinske oružane snage.

On kaže da su najteže borbe oko istočnih gradova Izijuma, Popasne i Rubiža, uz stalno granatiranje koje preti da odnese živote velikog broja civila.

Moskva priprema ogromne snage za drugi deo svoje ofanzive, i one su daleko od iscrpljenosti.

„Trećina vojnog potencijala Rusije je na terenu. Imaju dve trećine više“, dodao je Romanenko.

Ranije ovog meseca, Putin je imenovao Aleksandra Dvornikova za glavnog komandanta Ukrajine, koji se istakao tokom drugog čečenskog rata i kasnije predvodio rusku ofanzivu u Siriji.

Dvornikov je zagovornik taktike iz sovjetskog doba, zagovarajući teške i koncentrisane napade koji nisu funkcionisali na šumovitom severu Ukrajine, ali koji bi mogli da deluju u stepama na istoku i jugu, tvrdi Romanenko.

Oni će koristiti masivne napade – avijaciju i višecevne raketne sisteme i za to pripremaju resurse“, dodao je on.

Putin želi da proglasi pobedu 9. maja

Jedan od ruskih koraka mogao bi da bude proboj iz Izijuma, njihovog logističkog centra, na jug, ka Donbasu, ali to neće biti lako.

Od 2014. Ukrajinci su se ukopali i ojačali svoje pozicije u regionu.

Aprilske kiše su veliki deo terena pretvorile u zamke za tenkove i tešku artiljeriju, dok će sveže lišće omogućiti ukrajinskim vojnicima naoružanim protivtenkovskim projektilima, koji su već spalili stotine ruskih vozila, da se sakriju za nekoliko dana.

Ali Putin svakako želi da proglasi pobedu 9. maja, koji je u Rusiji poznat kao Dan pobede i koji slavi trijumf SSSR-a nad nacističkom Nemačkom.

Dakle, imaju tri nedelje i oko 200 kilometara prolećnog stepskog terena ispresecanog dubokim jarugama i rečnim koritima, koje moraju da pređu da bi opkolili ukrajinske snage“, rekao je Nikolaj Mitrokin, ruski istraživač sa nemačkog univerziteta u Bremenu.

Umesto toga, rusko rukovodstvo bi moglo da ostavi Donbas na miru i da se koncentriše na zauzimanje Harkova, drugog po veličini ukrajinskog grada sa pretežno ruskim govornim stanovništvom, koji je bombardovan nedeljama.

Bilo bi poželjno da Putin izvesti o preuzimanju Harkova 9. maja“, rekao je Mitrokin.

U međuvremenu, mediji skloni Kremlju i javne ličnosti prilagodili su svoja izlaganja vojnim neuspesima, tvrdi ruski kritičar.

Za tri dana su počeli da najavljuju preuzimanje Kijeva, a sada objašnjavaju da je nemoguće osvojiti Donbas za nekoliko meseci“, rekao je Sergej Bizjukin, aktivista i istoričar koji je pobegao iz Rusije 2019. godine.

Sredstva dovoljna za šest meseci

Bez obzira na to, neuspesi će verovatno narušiti Putinov imidž kao vladara koji je doneo stabilnost nakon 1990-ih, kada je haotična i bolna tranzicija ka slobodnoj tržišnoj ekonomiji ostavila desetine miliona siromašnih i razočaranih.

„Sve što je pokušao da izgradi za više od 20 godina sada se raspada kao kula od karata“, rekao je Bizjukin.

Ruska ekonomija je daleko od procvata.

Zapadne sankcije će ga uništiti u godinama koje dolaze, a u visokim cenama nafte neće biti spasa, jer neke zapadne zemlje žele da odustanu od kupovine ruskih energenata.

„Rusija ima dovoljno resursa za otprilike šest meseci“, kaže Aleksej Kuš, analitičar u Kijevu.

Ali do kraja godine, njen bruto domaći proizvod (BDP) će pasti za oko 15 odsto, nakon čega će uslediti dve do tri godine prilagođavanja.

Na kraju će imati autarkiju, poput one u Iranu“, dodao je Kuš.