Šta donosi novi globalni sporazum o klimatskom finansiranju?

To je daleko od savršenog aranžmana, sa mnogim još uvek duboko nezadovoljnim stranama, ali se neki ipak nadaju da će dogovor biti korak u pravom smeru, piše RSE.

Predsednik i izvršni direktor Svetskog instituta za resurse Ani Dasgupta nazvao je to „važnim učešćem za sigurniju, pravedniju budućnost“. Ipak, dodao je da su najsiromašnije i najugroženije zemlje „s pravom razočarane što bogatije zemlje nisu stavile više novca na sto kada su u pitanju milijarde ljudi“.

Samit je trebalo da se završi 22. novembra uveče, ali su pregovori nastavljeni do ranih sati 24. novembra. Sa zemljama na suprotnim krajevima ogromnog ponora, tenzije su porasle dok su delegacije pokušavale da prevaziđu jaz u očekivanjima.

Kakav je finansijski dogovor?

Bogate zemlje su se složile da udruže najmanje 300 milijardi dolara godišnje do 2035. godine. To nije ni blizu punog iznosa od 1,3 milijarde dolara koji su zemlje u razvoju tražile, a za koji su stručnjaci rekli da je potreban. Međutim, delegacije koje su optimističnije u pogledu sporazuma rekle su da ovaj dogovor ide u pravom smeru, uz nadu da će u budućnosti stići više novca.

Tekst uključuje poziv svim stranama da rade zajedno koristeći „sve javne i privatne izvore“ kako bi se približili cilju od 1,3 milijarde dolara godišnje do 2035. To znači i nastojanje da međunarodne mega-banke, finansirane dolarima poreskih obveznika, pomognu u fond. A to znači daje nadu da će kompanije i privatni investitori slediti primer u usmeravanju gotovine za klimatske mere.

Sporazum je takođe kritičan korak ka pomaganju zemljama koje primaju novac da postave ambicioznije ciljeve za ograničavanje ili smanjenje emisija gasova koji zadržavaju toplotu, a koji bi trebalo da krene početkom sledeće godine. To je deo plana da se nastavi smanjivanje zagađenja, s novim ciljevima svakih pet godina, na šta je svet pristao na pregovorima UN-a u Parizu 2015. godine.

Pariski sporazum je postavio sistem redovnog pojačavanja ambicija u borbi protiv klime tako da zadrži zagrevanje ispod 1,5 stepeni Celzijusa (2,7 stepeni Farenhajta) preko predindustrijskih nivoa. Svet je već na 1,3 stepena Celzijusa (2,3 stepena Farenhajta), a emisije ugljenika stalno rastu.

Na šta će se potrošiti novac?

Sporazum koji je napravljen u Bakuu zamenjuje prethodni sporazum od pre 15 godina koji je bogatim zemljama naplaćivao 100 milijardi dolara godišnje da pomognu svetu u razvoju u finansiranju aktivnosti na saniranju klimatskih promena.

Novi broj ima slične ciljeve: duga je lista obaveza u zemljama u razvoju kako bi se pripremile za svet koji se zagreva i sprečile da postane topliji. To uključuje plaćanje za prelazak na čistu energiju i udaljavanje od fosilnih goriva. Državama su potrebna sredstva za izgradnju infrastrukture potrebne za primenu tehnologija poput vetra i solarne energije u velikim razmerama.

Zajednice koje su teško pogođene ekstremnim vremenskim prilikama takođe žele novac da se prilagode i pripreme za događaje poput poplava, tajfuna i požara. Sredstva bi mogla da b udu usmerena na poboljšanje poljoprivrednih praksi kako bi ih učinili otpornijima na vremenske ekstreme, za drugačiju izgradnju kuća imajući na umu oluje, za pomoć ljudima da se presele iz najteže pogođenih područja i za pomoć liderima da poboljšaju planove za hitne slučajeve i pomoć nakon katastrofa.

Filipine je, na primer, pogodilo šest velikih oluja u manje od mesec dana, donevši milionima ljudi urlajući vetar, ogromne olujne udare i katastrofalnu štetu kućama, infrastrukturi i poljoprivrednim površinama.

„Porodične farmere treba finansirati“, rekla je Esther Penunia iz Udruženja azijskih farmera. Ona je pojasnila koliko ih se već moralo nositi sa milionima dolara šteta od oluja, od kojih neke uključuju drveće koje neće ponovo davati plodove mesecima ili godinama, ili životinje koje su uginule, a koje su bile glavni izvor prihoda.

„Ako pomislite na uzgajivača riže koji zavisi od svoje farme od jednog hektara, rižine zemlje, pataka, pilića, povrća, a bilo je poplavljeno, nije bilo šta da se bere“, rekla je.

Zašto je bilo tako teško postići dogovor?

Rezultati izbora širom sveta koji su najavili promenu u klimatskom vođstvu, nekoliko ključnih igrača s namerom da odugovlače pregovore i neorganizovana zemlja domaćin, sve je to dovelo do krize u finalu koja je ostavila malo koga zadovoljnim manjkavim kompromisom.

Završetak COP29 „odražava teži geopolitički teren na kojem se svet nalazi“, rekao je Li Shuo iz Azijskog društva. On je naveo nedavnu pobedu Donalda Trumpa na predsedničkim izborima u SAD — uz njegova obećanja da će zemlju povući iz Pariskog sporazuma — kao jedan od razloga zbog kojeg će odnos Kine i Evropske unije (EU) biti važniji za napredovanje globalne klimatske politike.

Zemlje u razvoju takođe su se suočile s određenim poteškoćama u dogovoru u poslednjim satima, a jedan član delegacije Latinske Amerike rekao je da se njihova grupa nije osećala dovoljno konsultovano kada su male ostrvske države imale sastanke u poslednjem trenutku kako bi pokušale postići dogovor. Pregovarači iz celog sveta u razvoju zauzeli su različite pristupe dogovoru dok se konačno nisu složili o kompromisu.

U međuvremenu, aktivisti su pojačali pritisak: mnogi su pozivali pregovarače da ostanu jaki i tvrdili da je nepostizanje dogovora bolje nego loš sporazum. Ali na kraju je pobedila želja za dogovorom.

Neki su ukazali i na zemlju domaćina kao razlog za borbu. Mohamed Adov, direktor istraživačkog centra za klimu i energiju Power Shift Africa, rekao je da je „ovo predsedavanje COP-om jedno od najgorih u poslednje vreme“, nazivajući ga „jednim od najlošije vođenih i najhaotičnijih sastanaka COP ikada“.

Predsedništvo COP-om je u saopštenju, međutim, navelo: „Svakog sata u danu okupljali smo ljude. Svaki centimetar puta smo se zalagali za najviši zajednički imenilac. Suočili smo se s geopolitičkim preprekama i uložili sve napore da budemo pošteni posrednik svim stranama“.

Li Shuo iz Azijskog društva iskazuje ipak nadu da će mogućnosti koje nudi zelena ekonomija dovesti do toga da nedelovanje bude poraženo u državama širom sveta, bez obzira na njihov stav o odluci. Ipak, ostaje da se vidi da li UN razgovori mogu doneti više ambicije naredne godine.

U međuvremenu, „ovaj COP proces treba da se oporavi od Bakua“, rekao je Shuo.