Šta Finska i Švedska donose NATO-u?

Rusija je šokirana ovim potezom jer su njene tradicionalno neutralne susede Finska i Švedska promenile stav i podnele zahtev za članstvo u Alijansi sredinom prošlog meseca. Finska sa Rusijom deli granicu od približno 1.300 kilometara, a dužina granice, ako Finci dobiju zeleno svetlo svih članica i postanu deo najjačeg odbrambenog saveza na svetu, udvostručiće granicu Rusije sa NATO.

Ali šta ove dve skandinavske zemlje donose kući NATO-a? Američki zvaničnici i oficiri hvale finske i švedske oružane snage, pa je tako komandant američkog ratnog vazduhoplovstva u Evropi, general Džefri Harigan, prošle godine rekao da su to zemlje koje su „izuzetne po svojoj sposobnosti da alociraju resurse i zaštite i veoma su informativne. za sve.“

Krajem prošlog meseca, američki general Kristofer Kavoli, komandant američke vojske u Evropi, rekao je Komitetu za oružane snage Senata da se „rad Finske i Švedske pridružuje Alijansi iz vojne perspektive“ jer „svaka vojska donosi značajne sposobnosti i sposobnosti u Savez“.

Finska ima dobro opremljenu vojsku

Analitičari ističu da Finska ima „veliku vojsku” koja je dobro opremljena, obučena i može da se širi „vrlo brzo” jer veliki broj Finaca ima vojnu obuku.

Ono što objašnjava ovakav stav je činjenica da Finska ima drugačiju politiku kada je reč o odbrani i vojsci od većine evropskih zemalja, a jedan od faktora koji je Helsinki naterao na to je već pomenuta duga granica sa Rusijom.

Finci imaju obaveznu vojnu obavezu za sve muškarce od 18 do 60 godina (žene mogu da služe dobrovoljno) i veliki broj rezervista – čak 900.000. Aktivnih vojnika ima 21.500, savremeno su opremljeni i imaju značajnu mehanizacionu podršku za skoro 200 tenkova, više od 900 komada artiljerije (vučenih ili samohodnih) i 1.800 oklopnih vozila.

Švedska ima profesionalnu vojsku od 30.000 vojnika, sa 34.500 rezervista. Služenje vojske od 2010. godine nije obavezno, ali je zadržana opcija regrutovanja u vanrednim okolnostima. Sa više od 200 plovila, 240 aviona, 270 komada artiljerije, 120 tenkova i više od 2.700 oklopnih vozila, švedska vojska nastavlja da se modernizuje i nedavno je povećala svoje angažovanje.

NATO pretvara Baltik u svoje jezero

To je posebno vidljivo od ruskog napada na Ukrajinu 2014. godine i od tada su osveženi sistemi naoružanja, ali i namenska industrija koja je u svetskom vrhu – proizvodi, između ostalog, mlazne borbene avione i na konvencionalni pogon. podmornice.

Geografski, NATO, sa Švedskom i Finskom, pretvara Baltičko more u svoje jezero, što dodatno otežava rusku plovidbu, na primer, od Sankt Peterburga do Kalinjingradske eksklave, koju od glavne teritorije Rusije odvajaju Poljska i Litvanija od kopna . Zatim, treba pomenuti ostrva na Baltiku kao što je švedski Gotland.

Međutim, članstvo se neće dogoditi brzo jer postoje procedure i primedbe. Crna Gora je čekala 15 mjeseci da postane članica Alijanse, nije bilo previše prepreka, za razliku od skandinavskih zemalja koje moraju da rješavaju svoje nesuglasice sa Turskom. Najavili su i protivljenje iz Hrvatske, ali ostaje da se vidi kako će ceo proces teći.