Šta glavnokomandujući ukrajinske vojske vidi kao „ključni faktor“ u ratu Rusije i Ukrajine?

Desilo se to drugu noć zaredom. Ukrajinske trupe napale su u četvrtak rano ujutro ruske vojne položaje na anektiranom poluostrvu Krim. Cilj napada, prema izveštajima ukrajinskih medija, bio je protivvazdušni sistem S-300 ili još moderniji sistem S-400 u blizini grada Jevpatorije.

Bio bi to drugi takav sistem na koji je u roku od nekoliko sedmica izvršen napad na Krimu. Ruska vojska je ovaj put izvestila samo o navodno odbijenom napadu dronovima, bez detalja.

Noć ranije Ukrajina je pak izvestila o spektakularnom napadu u Sevastopolju, glavnoj bazi Crnomorske flote. Prema izveštajima iz Kijeva, krstarećim raketama pogođeni su ruski ratni brod i podmornica.

Oba plovila su, kako je navedeno, teško oštećena. Rusko Ministarstvo odbrane saopštilo je da će štete na brodovima biti sanirane.

Ukrajina razorila Krimski most

Ukrajinska vojska već sedmicama pojačava napade na Krim. Poluostrvo, koje je anektirano 2014. godine, Rusija je u godinama koje su usledile pretvorila u vojnu tvrđavu sa nekoliko baza za mornaricu i vazduhoplovstvo.

Neposredno pre invazije u februaru prošle godine, ukrajinsko Ministarstvo odbrane procenilo je broj ruskih vojnika na Krimu na 32.000. Navodi se da je tamo stacionirano i nuklearno oružje.

Ukrajina je prvi put izvršila masivni napad na poluostrvo u avgustu prošle godine. Tada je pogođen vojni aerodrom kod Sakija i uništeno je nekoliko borbenih aviona.

U oktobru prošle godine je prvi put je miniran Krimski most. Od tada je ovaj most, koji je najvažniji za snabdevanje ruskih trupa, u više navrata napadan, a poslednji put je napad izvršen dronovima.

Baza Crnomorske flote

Zašto je Krim toliko važan za obe strane? Osim simboličkog značaja koji ruski predsednik Vladimir Putin stalno ističe, poluostrvo pre svega ima vojni značaj.

Crnomorska flota, koja je tamo stacionirana, napada ukrajinske gradove krstarećim raketama Kalibr – od unutrašnjosti zemlje pa sve do granice sa članicama EU. Isto važi i za avione, stacionirane na Krimu, koji su opremljeni raketama.

Krim takođe igra centralnu ulogu u opskrbi ruskih trupa na jugu Ukrajine. Konačno, pomorsku blokadu ukrajinskih luka Rusija bi teško mogla sprovesti bez Krima.

Neposredno nakon invazije, Rusija je sa Krima zauzela veća područja i tako osigurala kopnenu vezu poluostrva sa Rusijom. Ukrajinska vojska kontraofanzivom od početka leta pokušava da prekine ovu vezu.

Vojska, između ostalog, napada sve mostove, koji povezuju Krim sa kopnom. U tu svrhu uglavnom se koristi zapadno precizno oružje, uključujući britanske i francuske krstareće rakete.

Probiti se do Krima i onda pregovarati?

Glavnokomandujući ukrajinske vojske, general Valerij Zalužnij, u jednom strateškom dokumentu je prošle jeseni okarakterisao je Krim kao „ključni faktor“ u ratu Rusije protiv Ukrajine.

Zauzimanje poluostrva značajno bi oslabilo Rusiju, ali ne bi garantovalo vojni kraj rata. Rusija bi mogla da nastavi sa napadima sa svog kopna čak i nakon gubitka Krima, upozorio je Zalužnij.

Predsednik Volodimir Zelenski se i dalje se nada proboju. On je rekao da je rat počeo na Krimu i da će se tamo završiti.

Najbolja opcija za Kijev bi bila da napreduje do Krima, a zatim pregovara o povlačenju ruskih snaga. Trenutno je pak teško zamisliti da bi Rusija pristala na to.