Šta hoće Poljska

Poljska će 1. januara 2025. od Mađarske na šest meseci preuzeti predsedavanje Savetom Evropske unije(EU). Mađarski premijer Viktor Orban je bio na kursu kolizije sa Briselom i otuđio se od partnera samovoljnom „mirovnom misijom“ i neplaniranim posetama Moskvi, Kijevu i Pekingu.

„Poljsko predsedavanje Savetom biće kontrapunkt onome što se dogodilo u poslednjih šest meseci“, predviđa stručnjak za istočnu Evropu Kaj-Olaf Lang iz Fondacije za nauku i politiku (SVP) u intervjuu za DW. To se pre svega odnosi na bezbednosnu politiku i odnose sa Ukrajinom i Rusijom.

„Niko me ne može prevariti“

Poljski premijer Donald Tusk je iskusni evropski političar. Kao predsednik Saveta EU bio je na čelu Evropskog saveta između 2014. i 2019. godine, a zatim je bio na čelu Evropske narodne partije (EPP). „Niko u EU ne može da me nadmudri“, rekao je ratoborno u svojoj prvoj izjavi na funkciji premijera u decembru 2023. Prethodno je pobedio na parlamentarnim izborima i zamenio desničarsku konzervativnu vladu predvođenu partijom Pravo i pravda (PiS) posle osam godina na vlasti.

Predsedavanje Savetom sada nudi Tusku dobru priliku da svoju najavu sprovede u delo i pokaže da posle 20 godina članstva u EU Poljska više nije šegrt, već može da bude i uzor „starim” državama članicama.

Poljska ima jake argumente u bezbednosnoj politici

Stalni motiv u Tuskovim govorima mesecima je bio zahtev da bezbednosna politika Poljske i drugih država na istočnom krilu NATO-a postane politika cele EU. „Treba da održavamo odnose sa SAD, ali Evropa mora da postane nezavisna, da stane na svoje noge. Mora da se završi era straha i nesigurnosti prema Rusiji“, rekao je on uoči sastanka sa skandinavskim i baltičkim državama krajem 20. novembra.

Kada je reč o potrošnji na odbranu, Poljska je predvodnica. Trenutno troši 4,2 odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP) na odbranu. A u 2025. će povećati izdatke na 4,7 odsto – snažan argument ne samo drugim zemljama EU, već i u budućim razgovorima sa budućim predsednikom SAD Donaldom Trampom, koji zahteva veću posvećenost evropskih partnera.

Nema mira bez učešća Ukrajine

Tusk je odlučan da spreči moguće mirovne pregovore o okončanju rata u Ukrajini samo između SAD i Rusije, a bez Ukrajinaca. I želi da EU bude za stolom u takvim pregovorima.

„Ukrajina mora da bude prisutna na svim razgovorima; svaki predlog moraju da prihvate i naši prijatelji u Kijevu“, rekao je Tusk posle sastanka sa francuskim predsednikom Emanuelom Makronom 12. decembra 2024. u Varšavi.

Kako bi bila spremna za svaki scenario, Poljska gradi odbrambenu liniju duž granice sa Belorusijom pod nazivom „Istočni štit“, za koju bi želela i evropsko sufinansiranje. Varšava takođe učestvuje u Evropskoj inicijativi za protivvazdušnu odbranu – Evropski nebeski štit.

Pregovori o pristupanju Ukrajine EU

Nakon što je Brisel dao zeleno svetlo Ukrajini za ulazak u EU pre godinu dana, Poljska sada želi da započne pregovore o pridruživanju. Prvo bi moglo da se otvori poglavlje o vladavini prava, ljudskim pravima i borbi protiv korupcije, kaže evropski ministar Šlapka. Kijev se zalaže za razgovore o što je moguće više oblasti, ali Varšava ne želi da žuri.

Poljska je ponovo usred predizborne kampanje: novi šef države treba da bude izabran u maju. Za vladin tabor levog centra okupljen oko Tuska, ovo je borba za sve ili ništa. Stoga će poljski premijer paziti da se ne uhvati u koštac sa evropskim projektima koji su nepopularni u Poljskoj i koje opozicija može iskoristiti protiv njega.

U vreme krize u Nemačkoj i Francuskoj

Poljsko predsedavanje Savetom dolazi u vreme unutrašnje političke krize u Nemačkoj i Francuskoj. Tusk stoga želi da iskoristi slabost dve vodeće sile EU da poboljša status svoje zemlje. „Poljska se pozicionira veoma ofanzivno, ali koalicije sa Baltikom i severnim Evropljanima neće biti dovoljne“, upozorava stručnjak za istočnu Evropu Lang.

On je stoga skeptičan prema poljskom predsedavanju: „Poljska će se predstaviti kao kreativna zemlja koja je naklonjena Evropi – ali istovremeno ćemo uvek iznova gledati kako ekonomski i politički hendikepi u Nemačkoji Francuskoj prave prepreke za kretanje Evrope napred“.