„Samozvani svetionik“: Šta ishod izbora u Americi znači za Ukrajinu, Gazu i svetski sukob?

„Osetio sam nešto… jače nego ikada ranije“, prisećao se kasnije. „Amerika je svetionik za svet“.

Svet sada čeka da vidi ko će preuzeti kontrolu nad ovim samozvanim svetionikom nakon što Amerikanci glasaju na predsedničkim izborima sledeće nedelje, piše BBC.

Da li će Kamala Haris nastaviti Bajdenovim stopama sa svojim uverenjem da je u „ovim nesređenim vremenima jasno da se Amerika ne može povući?“ Ili će to biti Donald Tramp sa svojom nadom da će „amerikanizam, a ne globalizam“ prednjačiti?

Živimo u svetu gde je vrednost globalnog uticaja SAD pod znakom pitanja.

Regionalne sile idu svojim putem, autokratski režimi sklapaju sopstvene saveze, a razorni ratovi u Gazi, Ukrajini i drugde pokreću neprijatna pitanja o vrednosti uloge Vašingtona.

Ali Amerika je bitna po svojoj ekonomskoj i vojnoj snazi i svojoj glavnoj ulozi u mnogim savezima. BBC je razgovarao sa pojedinim informisanim posmatračima o globalnim posledicama ovih veoma konsekventnih izbora.

Vojna moć

„Ne mogu da potenciram ova upozorenja“, kaže Rouz Gotemoler, bivša zamenica generalnog sekretara NATO-a.

„Donald Tramp je evropska noćna mora imajući u vidu i njegove pretnje da će se povući iz NATO“.

Potrošnja Vašingtona za odbranu iznosi dve trećine vojnih budžeta 31 druge članice NATO-a. Osim NATO-a, SAD troše više na svoju vojsku nego 10 zemalja zajedno, uključujući Kinu i Rusiju.

Tramp se hvali da igra tvrdoglavo kako bi primorao druge zemlje NATO-a da ispune ciljeve potrošnje, što iznosi dva odsto njihovog BDP-a – samo 23 zemlje članice su postigle ovaj cilj 2024.

Ako Haris pobedi, Gotemoler veruje da će „NATO bez sumnje biti u dobrim rukama Vašingtona“.

„Ona će biti spremna da nastavi saradnju sa NATO-om i Evropskom unijom na postizanju pobede u Ukrajini, ali neće odustati od pritiska na Evropu“.

Ali tim Harisove u Beloj kući moraće da imaju kontrolu i nad Senatom iliPredstavničkim domom, koji bi uskoro mogli da budu u rukama republikanaca, i biće manje sklon da podržavaju strane ratove od svojih demokratskih kolega.

Sve je veći osećaj da će, bez obzira ko postane predsednik, jačati pritisak na Kijev da pronađe načine za izlazak iz ovog rata jer američki zakonodavci postaju sve nevoljniji da donesu ogromne pakete pomoći.

Šta god da se desi, Gotemoler kaže: „Ne verujem da se NATO mora raspasti. Evropa će morati da preuzme  vođstvo“.

Mirotvorac?

Sledeći američki predsednik moraće da radi u svetu koji se suočava sa najvećim rizikom od velike konfrontacije snaga od Hladnog rata.

„SAD ostaju najznačajniji međunarodni akter u pitanjima mira i bezbednosti“, kaže Komfor Ero, predsednica i izvršna direktorka Međunarodne krizne grupe. Ona upozorava da je moć  Vašingtona da pomogne u rešavanju sukoba smanjena.

„Ratovi se sve teže završavaju. Smrtonosni sukob postaje sve nerešiviji, sa konkurencijom velikih sila koja se ubrzava, a srednje sile su u porastu“, smatra Ero.

Ratovi poput onog u Ukrajini privlače više sila, a požari kao što je Sudan suprotstavljaju regionalne igrače sa suprotstavljenim interesima, a neki više ulažu u rat nego u mir.

„Amerika gubi moralnu visinu“, kaže Ero. „Globalni akteri primećuju da primenjuje jedan standard na ruske akcije u Ukrajini, a drugi na izraelske akcije u Gazi. Rat u Sudanu je doživio strašne zločine, ali se tretira kao drugorazredno pitanje, napominje.

Pobeda Haris, kaže ona, „predstavlja kontinuitet sa trenutnom administracijom“. Ako je u pitanju Tramp, on bi „mogao da Izraelu pruži još slobodnije ruke u Gazi i drugde, i nagovestio je da bi mogao da pokuša da prekine sporazum o Ukrajini sa Moskvom preko glave Kijeva“.

Na Bliskom istoku, demokratski kandidat je u više navrata ponavljala Bajdenovu čvrstu podršku izraelskom „pravu da se brani“. Ali ona je takođe naglasila da „ubijanje nevinih Palestinaca mora da prestane“.

Tramp je takođe izjavio da je vreme da se „uspostavi mir i prestane ubijanje ljudi“. Ali navodno je rekao izraelskom lideru Benjaminu Netanijahuu da „radi ono što treba da uradi“.

Republikanski kandidat se ponosi time što je mirotvorac.

„Imaću mir na Bliskom istoku, i to uskoro“, obećao je on u intervjuu saudijskoj televiziji Al Arabija u nedelju uveče.

Obećao je da će proširiti Abrahamov sporazum iz 2020. Ovi bilateralni sporazumi su normalizovali odnose između Izraela i nekoliko arapskih država, ali se smatralo da su Palestince stavili po strani i na kraju doprineli trenutnoj krizi bez presedana.

Što se tiče Ukrajine, Tramp nikada ne krije svoje divljenje moćnicima kao što je ruski Vladimir Putin. Jasno je stavio do znanja da želi da okonča rat u Ukrajini, a sa njim i ogromnu vojnu i finansijsku podršku SAD.

Nasuprot tome, Haris je rekla:“Bila sam ponosna što sam uz Ukrajinu. I dalje ću biti uz Ukrajinu. I radiću na tome da Ukrajina pobedi u ovom ratu“.

Poslovanje sa Pekingom

„Najveći šok za globalnu ekonomiju decenijama“ je  stav vodećeg kineskog naučnika Rane Mitera u vezi sa Trampovim predloženim carinama od 60 odsto na svu uvezenu kinesku robu.

Nametanje velikih troškova Kini i mnogim drugim trgovinskim partnerima bila je jedna od Trampovih najupornijih pretnji u njegovom pristupu „Amerika na prvom mestu“.

Ali Tramp, takođe, hvali ono što vidi kao svoju snažnu ličnu vezu sa predsednikom Si Đinpingom. On je rekao uredništvu Volstrit žurnala da neće morati da koristi vojnu silu ako Peking pređe na blokadu Tajvana jer „me kineski lider poštuje“.

Ali i vodeći republikanci i demokrate su jastrebovi. I jedni i drugi vide Peking kao najvažniju silu u pokušaju da pomrači Ameriku.

Miter vidi neke razlike. Sa Haris, kaže, „odnosi bi se verovatno razvijali na linearni način od mesta gde su sada“.

Ako Tramp pobedi, to je „tečniji scenario“. Na primer, na Tajvanu, Miter ukazuje na Trampovu ambivalentnost oko toga da li bi stao u odbranu ostrva daleko od Amerike.

Kineski lideri veruju da će i Haris i Tramp biće oštri.  Miter to vidi kao „mala grupa establišmenta koji favorizuju Haris kao ’boljeg protivnika kojeg poznajete’“.

Značajna manjina vidi Trampa kao biznismena čija bi nepredvidljivost mogla značiti samo veliku pogodbu sa Kinom, koliko god to izgledalo malo verovatno.

Klimatska kriza

„Izbori u SAD su od velike važnosti ne samo za njene građane, već i za ceo svet zbog hitnog imperativa klimatske i prirodne krize“, kaže Meri Robinson, predsednica grupe svetskih lidera koju je osnovao Nelson Mandela i bivši predsednik Irske i visoki komesar UN za ljudska prava.

„Svaki delić stepena je važan da bi se sprečili najgori uticaji klimatskih promena i sprečila budućnost u kojoj su razorni uragani poput Miltona normalnost“, dodala je ona.

Dok su uragani Milton i Helene besneli, Tramp je ismevao ekološke planove i politike za suočavanje sa ovom klimatskom krizom kao „jednom od najvećih prevara svih vremena“.

Međutim, Robinson veruje da Tramp ne može da zaustavi zamah koji sada jača. „On ne može zaustaviti američku energetsku tranziciju i poništiti milijarde dolara zelenih subvencija… niti može zaustaviti neumorni nefederalni klimatski pokret.

Humanitarno vođstvo

„Ishod američkih izbora ima ogroman značaj, s obzirom na uticaj koji Sjedinjene Države imaju bez premca, ne samo kroz svoju vojnu i ekonomsku moć, već i kroz potencijal da sa moralnim autoritetom predvodi na globalnoj sceni“, kaže Martin Grifits, veteran posrednik u sukobima, koji je donedavno bio podsekretar UN-a za humanitarna pitanja i koordinator za hitnu pomoć.

On vidi bolje izglede  ako Haris pobedi jer „povratak na Trampovo predsedništvo obeležen izolacionizmom i unilateralizmom nudi samo produbljivanje globalne nestabilnosti“.

Ali on takođe ima kritike na račun Bajden-Haris administracije, navodeći njenu „kolebljivost“ u vezi sa pogoršanjem situacije na Bliskom istoku.

Ali Grifits i dalje veruje da je Amerika neophodna sila.

„U vremenu globalnog sukoba i neizvesnosti, svet žudi da SAD odgovore na izazov odgovornog, principijelnog vođstva. Zahtevamo više. Zaslužujemo više. I usuđujemo se da se nadamo još“.