Šta je Antifa?

Međutim, posmatrači skreću pažnju na to da u SAD ne postoji zakon o domaćem terorizmu i da Antifa nije organizacija koja ima lidera, definisanu strukturu i statut, piše Njujork tajms.

Antifa je pre pokret aktivista čiji sledbenici imaju zajedničku filozofiju i primenjuju istu taktiku. Poslednjih godina bilo ih je na protestima širom Amerike.

Pojavili su se kao kontramitingaši na skupu desnih ekstremističkih grupa i belih suprematista „Ujedinimo desnicu“ u Šarlotsvilu, Virdžinija, 2017. godine, gde je desničar ubio jednu osobu. Tramp je rekao da su „na obe strane veoma fini ljudi“.

Nemoguće je znati koliko ljudi sebe ubraja u članove, piše američki list. Sledbenici navode da je pokret konspirativan i organizovan u lokalnim autonomnim ćelijama.

Jedini je aktivistički pokret koji se poslednjih godina konfrontirao sa krajnjom desnicom.

Protivnici su akcija koje smatraju autoritarnim, homofobnim, rasističkim ili ksenofobnim. Iako Antifa nije povezan s levim organizacijama, a neke od njih taj pokret, prema pisanju Njujork tajmsa, smatraju otpadničkim, njegovi članovi ponekad rade sa lokalnim aktivističkim mrežama, poput pokreta Okupiraj ili Crni životi su važni.

Smatraju da je militantni antifašizam u suštini samoodbrana imajući u vidu da istorijski fašisti predstavljaju nasilje, posebno prema marginalizovanim ljudima, kaže Mark Brej, istoričar koledža Darmut, autor knjige: „Antifa: Antifašistički priručnik“.

Iako je reč „antifa“ u engleskom jeziku prema rečniku Merijam-Vebster prvi put upotrebljena 1946, i pozajmljena je iz nemačkog u kojem je značila suprotstavljanje nacizmu, veći broj ljudi u SAD počeo je da je upotrebljava 2016, posle izbora Trampa za predsednika, da bi se suočio sa pretnjom koju su videli u desnici („alt-rajt“, alternativna desnica), kaže Brej.

Jedna od prvih grupa u SAD koja je upotrebila ime je Rouz siti antifa, osnovana je navodno 2007. u Portlandu, Oregon. Ima dosta pratilaca na društvenim mrežama gde ponekad otkriva lične podatke osoba sa desnice.

Pokret je postao vidljiviji 2017. posle niza događaja koji su bacili svetlo na antifašističke demonstrante, uključujući udaranje jednog istaknutog pripadnika „alt rajta“ i sukobe u Šarlotsvilu.

Brej kaže da antifa grupe često koriste taktike slične onima koje primenjuju anarhističke grupe, kao što su oblačenje u crno i nošenje maski.

Često imaju slične ideologije, i antifa i anarhisti „kritikuju kapitalizam i nastoje da demontiraju strukture vlasti, uključujući policiju“.

Pokret kritikuju pripadnici političkog mejnstrima obe stranke.

Tako je posle protesta u Berkliju, Kalifornija, 2017. sadašnja predsednica Predstavničkog doma Nensi Pelosi tražila njihovo hapšenje.

Rut Ben-Gijat, profesorka istorije na Univerzitetu Njujork, kaže da metode koje primenjuje antifa mogu podstaći njihovo pogrešno izjednačavanje sa ekstremnom desnicom.

Prema podacima studijske grupe za terorizam sa Univerziteta Merilend, 53 odsto terorističkih napada u SAD od 2010. do 2016. izveli su verski ekstremisti, 35 odsto desničarski i 12 odsto levičarski ili ekološki ekstremisti.

Tramp je juče na Tviteru citirao navode prema kojima „nema naznaka“ da u neredima učestvuju grupe belih suprematista, već da je reč o „Antifa organizaciji“.