Šta je globalni jug?

Na primer, neki komentatori upozoravaju da upad Izraela u Gazu „otuđuje globalni jug“ i često čujemo da „globalni jug“ želi prekid vatre u Ukrajini.

Ali šta ljudi misle kada ga koriste?

Geografski, ovaj termin se odnosi na 32 zemlje ispod ekvatora (na južnoj hemisferi), za razliku od 54 zemlje koje leže u potpunosti severno od njega.

Ipak, često se pogrešno koristi kao skraćenica za globalnu većinu, iako je najveći deo globalne populacije iznad ekvatora (kao i najveći deo svetske kopnene mase).

Na primer, često čujemo da se Indija, najmnogoljudnija zemlja na svetu, i Kina, druga najmnogoljudnija, bore za liderstvo na globalnom jugu, i obe su nedavno održale diplomatske konferencije u tu svrhu.

Ipak, obe su na severnoj hemisferi.

Termin je, dakle, više politički slogan nego tačan opis sveta.

U tom smislu, čini se da je dobio na snazi kao eufemizam kojim se zamenjuju manje prihvatljivi termini.

Tokom Hladnog rata, za zemlje koje nisu bile u savezu ni sa blokom Sjedinjenih Država niti Sovjetskog Saveza se govorilo da pripadaju „trećem svetu“.

Nesvrstane zemlje održale su svoju konferenciju u Bandungu, Indonezija, 1955. godine, a i danas postoji 120 zemalja koje čine jedan slab pokret nesvrstanih.

Bez obzira na to, sa raspadom Sovjetskog saveza 1991, ideja nesvrstanog trećeg sveta više nema mnogo smisla.

Neko vreme je bilo uobičajeno da se govori o „manje razvijenim zemljama“.

Ali taj termin je imao pežorativan prizvuk, tako da su ljudi počeli da govore o „zemljama u razvoju“.

Iako i taj termin ima svoje probleme – uostalom, nisu sve zemlje sa niskim prihodima u razvoju – on se pokazao korisnim u kontekstu diplomatije Ujedinjenih nacija.

Grupa 77 (G77) sada se sastoji od 135 zemalja i postoji zato da bi promovisala njihove kolektivne ekonomske interese.

Izvan konteksta UN, međutim, ima previše razlika između članica da bi organizacija imala značajnu ulogu.

Još jedan pomodan termin koji je postao popularan je „tržišta u nastajanju“, koji se odnosi na zemlje kao što su Indija, Meksiko, Rusija, Pakistan, Sudijska Arabija, Kina, Brazil i još nekoliko drugih.

Godine 2001, Džim O’Nil, tadašnji generalni direktor Goldman Saksa, skovao je akronim BRIC koji je identifikovao Brazil, Rusiju, Indiju i Kinu kao ekonomije u razvoju sa visokim potencijalom rasta.

Iako je posredi bila investiciona analiza, neki politički lideri, uključujući predsednika Rusije Vladimira Putina, prigrlili su ovu grupaciju kao potencijalnu diplomatsku platformu za suprotstavljanje američkom globalnom uticaju.

Nakon niza sastanaka, prvi BRIC samit je održan u Jekaterinburgu u Rusiji 2009.

Priključivanjem Južne Afrike naredne godine, grupa je postala BRICS.

Zatim, na 15. samitu BRICS-a u avgustu, južnoafrički predsednik Siril Ramafosa najavio je da će se šest zemalja u razvoju (Argentina, Egipat, Etiopija, Iran, Saudijska Arabija i Ujedinjeni Arapski Emirati) pridružiti bloku 1. januara 2024.

Od kada je postao telo koje održava konferencije, BRICS je često smatran predstavnikom „globalnog juga“.

Ali, opet, Brazil i Južna Afrika (a sada i Argentina) su jedine članice sa južne hemisfere, a čak i kao politička zamena za treći svet, BRICS je konceptualno i organizaciono prilično ograničen.

Dok su nekoliko njegovih članova demokratije, većina su autokratije, a mnogi imaju stalne sukobe jedni sa drugima.

Na primer, Indija i Kina su se sukobljavale oko sporne granice na Himalajima; Etiopija i Egipat imaju razmirice oko vode reke Nil; a Saudijska Arabija i Iran se nadmeću za strateški uticaj u Persijskom zalivu.

Povrh toga, učešće Rusije čini smešnom svaku tvrdnju o predstavljanju globalnog juga.

Glavna vrednost ovog termina je diplomatska.

Iako je Kina zemlja sa srednjim prihodima na severnoj hemisferi koja se takmiči sa SAD za globalni uticaj, ona sebe voli da opisuje kao zemlju u razvoju koja igra važnu lidersku ulogu u okviru globalnog juga.

Ipak, u razgovorima sa kineskim akademicima tokom nedavnog putovanja u Peking, otkrio sam razlike među njima.

Neki taj termin vide kao korisno političko oruđe; drugi su sugerisali da bi tačnija terminologija podelila svet na zemlje sa visokim, srednjim i niskim prihodima.

Ali, čak i tako, nemaju sve zemlje sa niskim prihodima iste interese ili prioritete. Somalija i Honduras, na primer, imaju veoma različite probleme.

Za novinare i političare, terminologija „visoki, srednji i niski prihodi“ ne silazi lako s jezika niti se dobro uklapa u naslove.

U nedostatku alternativne skraćenice, oni će nastaviti da se oslanjaju na „globalni jug“.

Ali svako ko je zainteresovan za tačniji opis sveta trebalo bi da bude oprezan sa takvim obmanjujućim terminom.

Džozef Naj, profesor na Univerzitetu Harvard i bivši pomoćnik američkog sekretara odbrane, je autor, najskorije, knjige „Da li je moral bitan? Predsednici i spoljna politika od FDR do Trampa“ (Oxford University Press, 2020).

Copyright: Project Syndicate, 2023.
www.project-syndicate.org