Šta je Golanska visoravan na kojoj je od raketnog napada stradalo dvanaestoro dece?

Izraelska vojska navela je da su u napadu na Madždal Šams ubijena deca i tinejdžeri i da je korišćena raketa iranske proizvodnje ’falak-1’ sa bojevom glavom od 50 kilograma.

Izraelski premijer Benjamin Netanjahu izjavio je će „Hezbolah zbog tog napada platiti visoku cenu kakvu do sada nije platio“.

Američki državni sekretar Entoni Blinken rekao je u nedelju da ne želi da vidi eskalaciju sukoba na severnoj izraelskoj granici i ponovio podršku SAD Izraelu.

„Ističem pravo Izraela da brani svoje građane i našu odlučnost da osiguramo da oni to mogu da urade“, rekao je Blinken tokom konferencije za novinare u Tokiju.

Okupacija

Izraelska vojska je zauzela Golansku visoravan, kameniti plato u jugozapadnoj Siriji, u završnoj fazi Šestodnevnog rata 1967. godine.

Većina sirijskih Arapa je pobeglo sa tog područja u vreme sukoba, a linija razdvajanja je postavljena – izraelska vojska je preuzela kontrolu nad oblašću, piše je BBC.

Sirijske trupe su 1973. pokušale ponovno zauzmu to područje, što im nije poštlo za rukom.

„Oktobarski rat“ ili „Jomkupurski rat“ iz 1973. završen je naredne godine sporazumom o prekidu vatre između Sirije i Izraela i stacioniranjem misije Plavih šlemova UN na Golanu.

Nakon toga, nekoliko pokušaja pregovaranja o mirovnom sporazumu između dve zemlje je propalo.

Izraelska aneksija

Izrael je jednostrano anektirao Golansku visoravan 1981. godine.

Na visoravni ima više od 30 jevrejskih naselja u kojima živi oko 20.000 ljudi. U toj oblasti živi i oko 20.000 Sirijaca, uglavnom pripadnika verske zajednice Druza.

Decembra 1981, tadašnji izraelski premijer Menahem Begin sazvao je sednicu vlade kako bi doneo Zakon o primeni izraelskih zakona na okupiranoj Golanskoj visoravni, što je značilo faktički aneksiju. Begin je to opravdao „ekstremnim stavom“ sirijske vlade prema Izraelu, piše je Dojče vele.

Istog dana zakon je usvojen u Knesetu, izraelskom parlamentu, sa 63 glasa za i 21 protiv. S izraelske tačke gledišta, Golanska visoravan postala je deo izraelske države.

Reakcije su usledile odmah – većina zemalja odbila je da prizna aneksiju Izraela. Tadašnji američki predsednik Ronald Reagan izrazio je „duboku zabrinutost i protivljenje tom potezu“, a kasnije je i suspendovao sporazum o vojnoj saradnji s Izraelom.

Ujedinjene nacije (UN) donele su Rezoluciju 497 u kojoj se navodi da je „odluka Izraela da sprovede svoje zakone, nadležnost i administraciju na okupiranoj sirijskoj Golanskoj visoravni ništavna i nevažeća, i da nema međunarodno-pravni efekat“.

Tramp na strani Izraela

Pred izraelske parlamentarne izbore, marta 2019. tadašnji američki predsednik Donald Tramp izjavio je, putem posta na društvenoj mreži Tviter, da će SAD od sada priznavati suverenitet Izraela nad Golanskom visoravni.

Aktuelna američka administracija predsednika Džoa Bajdena nije poništila tu odluku, te ostavlja utisak kao da je to pitanje još otvoreno.

Američki državni sekretar Entoni Blinken rekao je ranije u intervjuu za CNN, da je kontrola Golana još uvek od „ogromne važnosti“ za bezbednost Izraela u trenutnoj situaciji.

„Ako se situacija u Siriji promeni, to će se ponovo preispitati, ali od toga smo trenutno „veoma daleko“, naglasio je Blinken.

Pregovori

Sirisjki predsednik Bašar al Asad je 2013. godine izrazio spremnost da pončne novu seriju mirovnih pregovora sa Izraelom, dok su izraelske vlasti već primenile princip vraćanje teritorija u zamenu za mir.

Kako prenosi BBC, tokom pregovora 1999. i 2000, koje je inicirala Amerika, Ehud Barak, tadašnji premijer Izraela ponudio je da vrati Siriji veći deo Golanske visoravnim, ali glavni kamen spoticanja u tim pregovorima je ujedno i nešto što će stvarati problema i u svim budućim mirovnim procesima.

Sirija želi potpuno povlačenje Izraela i povratak granice koja je postojala do 1967, što bi Damasku dalo kontrolu nad istočnim obalom Galilejskog jezera, glavnog izvora Izraela za snabdevanje svežom vodom.

S druge strane, Izrael želi da zadrži kontrolu nad jezerom i tvrdi da se granica nalazi nekoliko stotina metara istočno od obale.

Posredni razgovori između Izraela i Sirije nastavljeni su 2008. godine, a posredovala je Turska.

Oni su prekinuti kada je tadašnji izraelski premijer Ehud Olmert podneo ostavku zbog istrage o korupciji. Umesto Olmerta, za premijera je izabran Benjamin Netanjahu u februaru 2009. i on je tada najavio mnogo čvršći stav po pitanju Golanske visoravni.

Juna 2009, sirijske vlasti su saopštile da više nemaju partnera za razgovor na izraelskoj strani.

Nakon što je postao predsednik Amerike, barak Obama je saopštio da će mu jedan od glavnih spoljnopolitičkih prioriteta biti obnova pregovora Izraela i Sirije. Međutim, ti planovi su pali u vodu zbog početka građanskog rata u Siriji 2011.

Ratna dejstva stigla su do Golanske visoravni 2013, ali je pet godina kasnije sirijska vlada smatrala da je dovoljno bezbedno da otvori granični prelaz za UN posmatrače.

Strateški položaj

S platoa Golanske visoravni može se videti Galilejsko more u severnom Izraelu i Liban. Takođe, vidljiv je sirijski glavni grad Damask, udaljen 60 kilometara severno od Golana.

Dok su kontrolisali Visoravan, sirijska artiljerija granatirala je severni Izrael od 1948. do 1967. godine.

Jedino skiijalište Izraela nalazi se na planini Hermon,

Visoravan je važan resusr kao glavni izbor snabdevanja vodom u toj oblasti. Takođe, vojno-strateški položaj je ono što to područje čini toliko važnim.